Moje prvo iskustvo sa narkomanom..

[selma]

pa čuj..mozda ce jednom izac iz komune..sta onda? hoces ga cijeli zivot smtarat olosem i narkomanom..?
jednom je pao..ok..ali ne mora znacit da ce uvijek padat..ako se stalno bude ponavljalo,onda svakako ne trebas dozvolit da te muti...al do tad...
Mislim, da se ne zeli skinuti,ne bi bio u komuni...uglavnom ljudi ni ne zele ici u komune,vecina njih..
Vecina nas je isla u komune jer smo se zelili liječiti,a čuj i neki su i padali..ali neki su i uspjeli...nije to magična formula.
Ako je u retu u Splitu..to je dobra komuna...i bez obzira na proslost,ipak postoji sansa da jednom bude dobro..
Znam da je tesko pustiti sve...ipak ces to jednom morati..drugacije,ajme je to zivot

[Param-parcad]

opet da naglasim da nismo svi isti...ja nisam isao do kraja kao tvoj brat,niti sam krao od roditelja niti od drugih...niti sam ostajao duzan.masu ljudi poznajem koji su dzankeri a opet zive neki,drustveno prihvatljiv zivot.mene i mnoge si uvredila generalizovanjem...kako bi tebi zvucalo da ti ja kazem da je sve to zato sto je tvoj burazer"genetski otpad" pa samim tim si i i ti takva jer ste ista krv?ja razumem da si ti ogorcena na njega ali nema smisla da zato osudjujes i mene i druge.

[AnAna_mo]

Eh, nepovjerljiva…
Život je borba i ovako i onako, bez obzira bila narkomanija u priči ili ne. Život se i živi dan za danom jer stvarno nitko ne zna što donosi sutra. Ionako je sve u životu nestalno i ljudi imaju različite strahove, bez obzira na činjenicu da li je narkomanija u priči ili ne. Zapamtila sam što je poznati psihijatar Norman Sartorius jednom rekao: «Svaka je osoba puno više od bolesti od koje boluje. Ona nije postala bolest, niti je bolest postala ta osoba.». Nije dobro ni za tvog brata, ni za tebe, ni za tvoju majku što ste u tolikoj mjeri nepovjerljive i ogorčene. Bilo bi dobro da poradite na tome, da to promijenite kako bi pomogle i sebi i njemu.

:prayer: :prayer: :prayer:

[winston85]

podrška.......Neznam dali je iko imao više podrške od strane mene i moje napačene majke nego moj brat.gdje je podrška mojoj mami koja je zbog droge izgubila zdravlje nešto što nikada više neče moći vratiti.Stan u centru grada koji joj je bio naslijedstvo.Komšiluk je od nje okretao glavu,nije mogla da ljudima gleda u oči.A ljudi su okretali glavu jer više nisu znali šta da joj kažu nakon što ih je popljačkao,nakon što satima peru njegovu zaraženu krv po haustoru,podrumu.....Gdje je podrška meni koja sam zbog njega izgubila super plačen posao.Ljudi nisu mogli tolerisati stalne dolaske policije koju sam zvala kad bi on došao kod mene na posao da traži pare koje mu ja nisam htjela dati.Kada je opljčkao momka koji je došao u kuću da me prosi sa svojim roditeljima i iz jakne mu ukrao i prsten i novčanik i sve...Naravno nisam se udala za tog čovjeka.Nebi imala obraza ni njemu ni njegovim roditeljima gledati u oči poslije svega.I poslije svega ja mu opet pružam podršku i vodim ga na liječenje, pa komuna pored Splita pa izlazak poslije 8 mjeseci pa odma recidiv.Pa podrška pa liječenje pa drogiranje pa komuna pa izlazak,recidiv praštanje,praštanje,praštanje, pa komuna .....
Pa šta više???????????
Izvinite na pravopisu jednostavno se sva potresem

"Voleti bliznje i ciniti im dobro nuzno je, ne samo zbog Bozijih zapovesti, nego i stoga sto se u toj ljubavi i pomaganjem bliznjem u dobru sadrzi i nasa sopstvena sreca i dobro"
Pouka Svetih Otaca...