Forum za podršku u oporavku

darla wrote:hvala ti! sad opet kao necu pisati a pisem,al htjela bih te pitati-koliko si dugo bila navucena? i koliko si cista? i ako koristis terapiju,koju? iskreno,ja stvarno ne poznajem prakticki nikoga tko je uspjeo..ne mislim sad na ljude koji su malo eksperimentirali pa odlucili da nece vise..(dok ovo pisem,u sebi se nadam da ces mi reci da si cista vise od par mjeseci) jer meni u 5 godina drogiranja to nikad nije uspjelo..i samo jos da ti kazem,a ne zelim bit dosadna,ne mislim ja da ce,kao sto si mi napisala "carobni stapic sve rijesiti"..prije sam cak preuvelicavala fizicku krizu,toga sam sad svjesna jer mi je to bio izgovor da se nastavim droksat jer mi je tako bilo zabavno,dobro,nisam htjela da mi postane dosadno i da pocnem osjecati bolnu stvarnost..ali sada u meni je neki demon,stvarno zelim stat sa svim tim al cim mi netko ponudi ja ne znam reci NE,vrag mi je uzeo dusu..a i necu ti kukati,ali nakon npr. tri tjedna apstinencije,meni je predosadno,nemam prijatelja niti jednog s kojim bih mogla pricati o bilo cemu osim o dopu..sjedim u kuci i svaki dan isti..ne mogu uciti..i onda pomislim ajd samo cu jos mjesec dva uzimat da polozim koji ispit,da budem normalna a ne bezvoljna i probam vratiti koju staru prijateljicu..ne znam dal ces shvatit ovo,al ja kad sam drogirana,ja funkcioniram kao normalna osoba,nitko ni ne sumnja da sam uzela dop,a kad nisam,nemam volje ni za sta,svi misle i optuzuju me da sam pod necim..i tako sve u krug

Znam..
Veruj mi, čitam te i kao da sam ja to pisala pre nekih 1,5godinu... Recimo.
Ja sam ti čista nešto preko godinu dana!!!! (nekih godinu i mesec, tako)
I isto tako su svi oko mene bili komani na dopu i isto sam mislila da ja sa "normalnim" ljudima više nikad neću moći i da sam osudjena na "ološ" ekipu, a nisam!!!
Jeste teško je, ali nije nemoguće!!!
Isto kao ti, i ja sam se jako plašila te fizičke krize.. A ne znajući da je to (da izvineš) pi*kin dim naspram onoga što sledi.. A to je borba protiv same sebe, mojih navika, poriva, želja, sklonosti i sl.
Znači, sve što sam ja sam morala u korenu da menjam!!!
Ali za to je samo želja najpotrebnija, veruj. Znači želja i neko ko će uvek biti tu da te podrži!!
Što se terapije tiče, to je jako individualna stvar i mislim da nebi trebala da uzimaš ničije savete na tu temu, nego se lepo pokupi do Doma Zdravlja jbga i tamo vidi sa nekim lekarom.. Objasni mu sve i on će ti dati za tebe najbolju terapiju..
Kada je uzmeš, samo je daj tati, ne moraš ti ništa imati sa tim, neka on preuzme odgovornost ako već želi da ti pomogne, a jbga ti moraš da se pokriješ ušima i slušaš..
Kažem ti, zatvori se u kuću, ugasi telefon.. Nestani na par meseci sa ulice i od svih!!!
Gledaj tv, kuckaj na forumu, igraj igrice, gledaj filmove, slušaj muziku, gledaj tv.. Puno je toga što možeš da radiš!!!
Kada sve to prodje (mislim na tih par meseci izolacije) sve će ti izgledati drugačije ..
Moram ti priznati da je meni najveći problem bio da se vratim "medju ljude" jer sam inače jako društvena osoba i uvek volim da je gomila ljudi oko mene, ali uspela sam!!!
U nekoliko navrata sam imala smor izlaske ali se sad sve nekako unormalilo..
Pazi, nije dovoljno tih 10 dana da se ti skineš i budeš čista..
Potrebno je preko 1,5god da se sve iole normalizuje!!!
Tako da se zato preporučuju i kojekakvi psihostabilizatori, antidepresivi, lekovi za smirenje..
Ja sam mesecima pila neku cocktail terapiju kojekakvih lekova i jbga malo vegetirala, ali bolje tako nego da dolazim u iskušenje, pošto znam sebe - da sam imala i najmanju priliku da zabegnem u uradim se u tom prvom periodu.. Ne znam baš da li bi odolela!!
Sve u svemu, već 7mog-8mog dana čistoće možeš početi da piješ blokatore, da budeš full sigurna da nisi za dzabe izdržala tu fiziku..
Neka ti ćale svako jutro daje po jednu tabletu, čim se probudite!!
I to uvek ON da radi.
Neophodno! je da ti on stavi lek u usta, čeka da popiješ i zatim proveri..
Nema šta da se ljutiš zbog toga, znam da je malo neprijatno, ali jbga, tako je jedino moguće..
Meni je evo već preko godinu dana ali i dalje pijem blokove..
To i nije baš pohvalno jer se u stvari ja još nisam suočila sa problemom 'face to face' nego više onako okolo, u pokušajima ..
Dakle, tek kada prestanem i blokatore da pijem, onda mogu da računam potpunu čistoću, a za to mi je nekako još rano.. Kontam ako preguram ovo leto (tj kad preguram) da prestanem sa blokatorima pa da vidim gde sam ..
Tako nekako draga moja, ja sam sa mojim primerom pokušala nekako da te posavetujem, vervatno sam te full smorila ali jbga brzo kuckam pa mi nije prob da pišem šta mislim i to
Želim ti puno sreće i uspeha i da skupiš snage za tu borbu ...

Aha, i za to što kažeš da još ne znaš nikoga ko je "uspeo" ..
Draga, MENJAJ DRUŠTVO I SREDINU POD HITNO!!!
To nije realnost, to je samo prividid zbog okoline.. Veruj da ima ljudi koji su uspeli i vratili svoj život u neku normalu posle godina i godina drogiranja.. Evo, ovaj forum ti je pravi primer za to!!!
Zar ne vidiš samo koliko je ljudi uspelo???
Neka ti to bude pokazatelj i dokaz da možeš i TI!!

.

Niko tebe ovdje,djete moje,nije ispljuvao.To je samo tvoj osjecaj.Drago mi da si se priblizila ocu i da si ostavila djecaka koji te zdruzio sa pajdom.Sada ,jedno po jedno.Cuvaj se i izdrzi apstinenciju po svaku cijenu.Ako zelis zivjeti normalno i ozdraviti,moras nastaviti zapocetu borbu.Izlijecenje je moguce ,djete moje.

.

Ni slucajno,darla.To je ,opet ti kazem samo tvoj osjecaj,sto je normalno ,sada u tvojoj fazi,lebdenja izmedju neba i zemlje,kada su emocije jako nabijene.Jednostavno,percepcija ti je suzena,i to je jedna odlika bolesti,a ti samo se ne daj,i ustraj.Voli te teta Jana.

.

Darla ja mislim da teta jana nebi nekog vise volela nekog manje sto oseca ona napise.Moras prihvatiti ponekad i ukore jer nije zivot ruzicasto cudo.Mislim da je to iz dobre namere nikako iz losih pobuda,ako je uopste tako kako ti mislis.Drago mi je da si se odvojila od decka,odstranila si tumor.Drzi se i znaj uvek kada uradis neku stvar na svoju korist imaces pohvale,samo nastavi da se boris kada je mogla vecina ovde mozes i ti.Ne predaj se.Pozdrav.

,

Darla,ja nesto sivam i znam da ti sada ne spavas,i da si ovdje.Kazem ja idem da ti napisem jos par rijeci.Vidis,ja sam post o kojem ti govoris izbrisala.Bilo mi je zao tvojega oca ,sto je morao gledati,i poistovjetila sam se sa njim,jer sam i sama imala nekih slicnih iskustava.S druge strane ,shvatila sam da i ti moras od necega poceti,pa ako je to suocenje oca sa golom istinom bila prekretnica,da ti zapocnes svoju borbu,onda je to dobro.Mene je dodirnuo tvoj opis cijele situacije i to sto nemas majku.Nametnulo mi se da to sto panicis a ne cinis nista,samo prdimahuna,kako sam rekla.Meni je drago da se sada to pocelo mjenjati.Molim te,nemoj mi zamjeriti,i izvini me ,ako te to povrijedilo.

.