Re: Retro
Posted: Tue Sep 30, 2008 7:31 pm
Strah.Ja sam strasljiv,zaledim se ponekad,koliko mi je dugo trebalo da to sebi priznam.Naravno,nisam ja to priznao dok sam se drogirao,vec sad u oporavku.I bilo mi je odmah lakse.Ne znam zasto,valjda zato sto sam vidio jos par glava istih kao i moja koje su mi potvrdile ono sto sam sumnjao da je to i kod njih slucaj.A tada,tada smo zivjeli u tim zgradama,imali par stanova i tu smo prodavali drogu.I takmicili se u dokazivanju.U mangupisanju.Ponekad bih vidio nekoga kako podvije rep,ali to smo pravdali nekim vanrednim okolnostima.A kada bi se to meni desilo,potiskivao sam to.Drogom.I cekao sljedecu priliku,ili se vracao na tu da se dokazem .I pravio velika sranja.Ako me bas strah, slagirao bih se ,ono, obamro i kao kamikaza samo se upustao.Adrenalin poslije je bio ponekad dovoljan.Naravno to ne moze previse da prolazi,uvijek ima zid.:)Poslije izvjesnog broja zidova,pocelo je polako da mi svice,da sam fulio u zivotu i to pravo.Fizicki i psihicki sam bio propao,polmio sam zube,kao sto rekoh bio sam sav izranjavan ,u glavi sam bio dno.Poceo sam da previdjam i uvrede i ponizenja,samo da bih dosao do dopa.I nekako me to otrijeznilo.Jedno sam vece cekao druga u poslasticarnici i on je trebao da nam donese 5 grama da imamo i da sta prodamo.I bas sam ga dugo cekao i mada sam bio sredjen,od samog cekanja kriza se pojavila.Vlasnca te poslasticarne,koja i sama ima dva sina narkomana,je sjela za moj sto i pocela da mi govori istinu.To je tada bila zena koja me je najvise na svijetu nervirala,a samo mi je govorila da se saberem.Izasao bih vani,ali to je bio Oktobar i neki je vjetar bas hladan puhao i kosti su mi se od njega ledileJa sam bio samo u koznoj jakni i majici kratkih rukava, koja je od krize bila vec sva mokra.Tako da sam je slusao,a ovaj je kasnio brat bratu sat i po mozda.Prije bih ga zivkao svakih pet minuta i prijetio i psovao,ali sada sam bio ko bubica.Da ga ne naljutim.Da me ne izradi.On je verovatno za to vrijeme kljucao negdje u autu i bolio ga je kurac i za mene i za moje probleme.I za sutra i za juce.A baba je pricala svoju pricu.Govorila mi je kako sam propao,u sta sam se pretvorio,da sam ja fino dijete i sta radim od sebe.To je kod mene doslovno izazivalo fizicku reakciju,ali nisam smio da se pomjerim-ode sema.Ni njoj nisam htio da se zamjerim,da me ne bi istjerala slucajno.Tako da sam klimao i slusao.Uf kad se sjetim,bio sam ocajan.Danas tu zenu sa navecim postovanjem pozdravljam,ali mislim da mi je tada kroz glavu prolazilo da je ubijem i negdje u wc sakrijem ,samo da ne sere vise.Kada se ovaj napokon pojavio,nisam nista prigovorio.Sve dok nisam uzeo dop,a ni onda,bio sam previse zauzet skidanjem krize, nicim izazvane.Tada sam prvi put pomislio da sam popusio foru.Dugo mi je trebalo.
