Forum za podršku u oporavku

Ima negde verovatno istine u tome sto pricas Modesty!
Ma kakvi surova, ja uvek volim kada mi neko sa strane na nesto skrene paznju pa mi da materijala za razmisljanje i time mozda i ispravim neke svoje greske!Sve je ok
Bez veze mi je sad da pricam o tome kako ga volim, ne mogu bez njega itd... jer da nije tako bila bih luda kad bi ostala sa njim borila se...
Jednostavno sam odlucila da ostanem sa njim i da se borim..Zelim da mu pruzim svu podrsku u lecenju ali ako on izabere drugi put, odnosno ponovo se vrati drogi, to je samo njegova odluka i ja tu ne mogu nista...
On mi za sada deluje vrlo odlučan u svojoj borbi i lečenju...
Ali obzirom da je proslo vrlo malo vremena zbog toga nisam opustena..treba da prodje jos mnogo vremena kako bi se ja opustila i bila sigurna da je droga za njega proslost..
Da kao sto kazes Modesty ja se trudim da radim na sebi...da shvatim da on sve odluke u zivotu donosi sam, sam je odlucio da se drogira i sam je odlucio sa tim da prestene i da se leci...trudim se koliko mogu ali prosto je jos uvek prisutan taj stah sta ako ne uspe u tome, sta onda...?

a modesty milion puta si u pravu!!!!!!!!!!!!!!
ja jesam mazohista i podsvjesno sama trazim takav profil muskaraca....
hvala ovom forumu,ovdje mi ljudi kazu stvari koje ja sebi mozda i hocu priznati,ali generalno ne tolerisem ( ili nisam tolerisala kada mi to neko kaze u lice ).
a u pravu ste,beskrajno ste u pravu.
joseppapa je rekao da sama nemam spokoj = tacno
jana je rekla da sam egoista=tacno
mod rekla ...= tacno.
svi mi kao suovisnici vecinom smo tu,sa namjerom pomoci ovisniku,podijelimo svoja iskustva,podsvjesno,svjesno....tu smo jer i same trazimo pomoc ,sugestiju,savjet,prepoznavanje u "tudjem "problemu..
e sa jedne strane forum je javno mjesto.sta god da napisemo,kazemo, izjavimo...sve to je sa namjerom da neko to primijeti ,procita,nesto kaze.ovdje ( po meni NEMA LJUTIS )
a da,moramo i moramo nauciti raditi na sebi.

au mod..ni malo nisi surova
samo iskrena..sto se mene tice, toliko sam vremena ulozila na samozavaravanje,laganje same sebe,ect da je iskrenost osobina koju najvise cijenim kod ljudi.
i mislim ...krajnje je vrijeme da stvari pocnem da zovem pravim imenom.
a kad sam vec na svojoj temi...tzv napredak na "mom bojnom polju",ici cu sa svojim deckom kod ljecnika.ako ovu izjavu ne budem ponavljala do sljedece godine :smt119

misty wrote: Ali obzirom da je proslo vrlo malo vremena zbog toga nisam opustena..treba da prodje jos mnogo vremena kako bi se ja opustila i bila sigurna da je droga za njega proslost..

Razumijem te potpuno i mislim da je to normalna reakcija. Pa oni su toliko vremena rusili nase povjerenje, toliko puta su nas iznova razocarali, toliko puta, izigrali, prevarili na tako bezobrazan nacin i naravno da ce nam trebati dugo vremena da se povjerenje ponovo izgradi. Ne mozes proslost tek tako izbrisati iz misli. Nadam se da ce nam oni svojim djelima pokazati da im ponovo mozemo vjerovati, ali za to treba vremena.

justme, to je dobra vijest :smt023 :smt023 :smt023 :smt023 :smt023

Bas tako snjezo potpuno si u pravu!
Držimo im fige i samo neka istraju :smt023 pa i poverenje ce se onda vratiti

misty wrote:Joj snjezo potpuno si upravu, ali prosto nekad ne mozes da se otrgnes od tog osecaja, stalno nesto razmisljas, vodis racuna sta je rekao, kako se ponasa, da slucajno nije napravio recidiv i da slucajno ne planira da ga napravi...
Joj stalno neka briga..
Ali dobro nadam se da ce polako i to vremenom prestati

Draga moja misty, ja radim u komuni kao socijalna radnica i znam koliko mi energije treba i koliko moji klijenti mene iscrpe. Jos ja imam dosta teoretskog predznanja, educiram se za psihoterapeuta, moje bazično zvanje isto ima neke svrhe u cijeloj priči, a svi momci s kojima radim su mi dragi i imam s njima prijateljski odnos. Međutim, ja se punim energijom kad izađem iz komune, kad sam s dragim ljudima, s "normalnim" ljudima s kojima ne moram paziti šta ću i kako ću reći. I da ne moram imati neki cilj u glavi kad s njima razgovaram, da ne tumačim ponašanje, ono što je rekao, način kako je rekao i još milion stvari...

Imam pitanje... vidiš li ti svog momka kao žrtvu, a sebe kao njegovog spasioca? Misliš li ti da bi on bez tebe pao nazad u drogu?

A drugo moje pitanje je gdje se ti puniš energijom, šta radiš za sebe, u čemu TI uživaš?

Sve što radimo radimo za sebe... da bismo zadovoljili vlastite potrebe. Jedine osobe koje možemo mijenjati smo mi sami, a druge ne možemo mijenjati. Krenite od toga... i radite na sebi. To je iz mog iskustva.

TOOOOOOOO KRALJICE.........CURE,KAD SEBI SAME DATE ODGOVORE NA SANELINA PITANJA,BIĆETE NA KONJU....BUDITE HRABRE PRILIKOM DAVANJA PRAVOG IMENA TIM ODGOVORIMA....ONO JE KLJUČ VAŠIH MUKA.
Savaka čast Sanela,znala sam da si super(u smislu svog posla) ali si me sad oborila snogu.

To je ta bajka:" A onda je princeza poljubila zabu koja se onda pretvorila u divnog princa i ziveli su...".
Dodala bih jos jedno pitanje: Kako bi se snasle u vezi za "normalnim" momkom kome ne treba "spasavanje"? Kako bi izgledala ta veza? Sta bi vam "falilo" u takvoj vezi, a sto sad dobijate u sadasnjim vezama?

joj,joj SANELA BRAVO TI.
evo sad cu ja da odgovorim u svoje ime ( misty je na odmoru )
ja sam pedagog po zanimanju ( radim u nekoj nevladinoj organizaciji..blabla ) prvo sto sam naucila je :emocije ne mozes eliminisati ali moras kontrolisati reakciju na iste i vec si napisala odmaram se kad odem kuci.
i naravno da sam jedna od onih pametnjakovica koji misle da se neke stvari bas njima ne mogu dogoditi.
a dogodilo se.
svjesno ja sam "odabrala" decka istih ili slicnih shvatanja,jaceg od sebe,nekog ,a svi znamo kako se neke stvari dese ili poklope.tri i pol godine apstinencije,mozda i nije garant da se neko izborio sa ovisnoscu...ali.............prvo sto sam pomislila kad sam shvatila da je napravio recidiv ( a i to se desilo nakon nekog perioda mog neznanja,nevjerovanja u isti,pa mog samozavaravanja=vjerovanja njemu )bilo je...sta ce to meni u zivotu..par dana poslije,ono zensko malodusno ..ja ne mogu i ne zelim zivot bez njega.
eh teorija..
da on jeste zrtva...
ja spasilac!?!?!?!?!
da li je neko izlozen manipulaciji i sam zrtva? da li je neko ko osjeti koliko njegov zivot povlaci za sobom i moj,zrtva ili spasilac..
ok zrtva svakako ne zelim biti, ali slab sam ja spasilac .
pa naucim ja da razlikujem sta je laz, a sta istina, sta govori dop iz njega, sta on.
naucim da se ponekad ne javim na telefon ,da uskratim mogucnost zajednickog zivota,ako njega roditelji izbace iz stana ,naucim i ono nekad zajednicko je sad moje i tvoje.
kao i to da prihvatim da se plasim,bojim,da sam nesigurna.
da ja odvajam vrijeme za sebe, odmaram se kad on nije tu pored mene.
da li zelim da mu pomognem ..da zelim ..
da li volim osobu u sta se pretvara,cas zbunjenog ,uplasenog,depresivnog,cas iskrenog,pa opet lazljivog,rastrojenog,nesrecnnog...onakav kakav je bio, onakav kakav je sad.da volim.
sta zelim
da mu dodje iz dupeta u glavu,da prestane traziti uzrok problema u svijetu oko sebe,vec u sebi ,da nauci da sam od sebe ne moze pobjeci, sa mnom bez mene...ne znam.samo to ocekujem od njega..pisala sam kod nadin vec..samo da odabere zivot.
e sta ja svasta napisah ovdje!?!

svetlana sad ja sebe treba da pravdam s tim sto sam imala normalne veze u zivotu!?!
sta dobijam kad gledam kako se transformise i propada osoba koju volim?!?
sad vidim samo sta ta osoba gubi.
a happyand ne nazirem jos nigdje...ne bih rekla da sam zalutala na odjel bajki