SAD DA BUDEM POTPUNO ISKRENA

[komsije]

a ruzan mi naslov,bas mi se nesvidja,ali sad sam pocela da pisem,na papir,bolja je inspiracija,ako ovako nastavim,napisacu bestseler.ali vi ga prvi citate.

[rajouno]

dnawnik jedne narkomanke(knjiga) je mala beba,za neke nase ispowijesti

[komsije]

znam.kao i deca sa kolodvora zoo.nije bas mala beba,ali smo prosli kroz slicne stvari.

[komsije]

ZNAČI VEĆ SAM REKLA DA SAM U SEDMOM POCELA SA OSTVARENJEM SVOG‚‚SNA‚‚.BAKA I NJENA LICNA APOTEKA SU BILE DOVOLJNE ZA POČETAK,JEDAN DVA BENSEDINA DNEVNO,JA KLINKA,MA DALAJ LAMA.E ONDA POCNEM DA IZLAZIM,DA U SEDMOM,MOJI ME DUGO NISU DOBILI I ONDA TRUDILI SE DA ME RAZMAZE,NIKAD MI NISTA NISU BRANILI,I IMALA SAM DIVNO DETINJSTVO,PA I DOBRO VREME IZLASKA.I DOK SU MOJE DRUGARICE MOGLE DO 10 JA SAM MOGLA DO 1.PA SE LEPO POTRUDIM I NADJEM DRUSTVO ZA OSTATAK VREMENA.UPOZNAM SE SA SESTROM MOJE NEJBOLJE DRUGARICE,MALO STARIJOM OD MENE,I TAKO UDJEM U ZACARANI KRUG.TU JE BIO I MOJ SADASNJI MUZ,I UGLAVNOM DOSTA STARIJI LIKOVI,PA CAK I OTAC MOJE ‚‚NOVE‚‚ DRUGARICE.IAKO SAM BILA SRECNA STO SAM SE TU NASLA , JOS PRVO VECE SAM SE OSECALA MALO NELAGODNO,I SKORO DVA MESECA IM JE TREBALO DA SHVATE DA ME SE NECE OTARASITI I KONACNO ME PONUDILI TRAVOM.USTVARI I NISU ME NUDILI,BILI SU POMALO I PARANOICNI SAMNOM(U POCETKU),MORALA SAM DANIMA DA IH MOLIM ZA DZOINT.NIKAD MI TRAVA NIJE BILA LEPSA KO TAJ PRVI PUT,JA SAM SE SMEJALA SATIMA,A ONI SU SE SMEJALI MOJIM GLUPOSTIMA,I VEROVATNO MISLILI BLAGO MENI KAKO ME DZOINT URADI.
I OSECALA SAM TU SAM,SVAKI DAN SAM SE VIDJALA SA NEKIM OD NJIH,I NEDUGO ZATIM SE I SMUVALA SA SVOJIM SADASNJIM MUZEM,ON SE STALNO BUNOI ZBOG TABLETA,I SVADJAO SE SAMNOM ZBOG NJIH,ALI BEZOBZIRA STO JE TRAVE UVEK BILO,JA BEZ TABLETA NISAM MOGLA DA FUNKCIONISEM.
NEGDE U VREME BOMBARDOVANJA NEKO JE U GRAD DONEO EKSERE,OPET SAM MORALA DA MOLIM ZA NJIH,CAK ME I MOJ DECKO U POGLEDU DROGE POSMATRAO KAO DETE(STO I JESAM BILA,ALI TO TAKO NISAM VIDELA).ALI DOBILA SAM.ODLICNO SE SECAM‚‚ZELENI MERCEDES‚‚.KAKO SAM SE RASPILAVILA,I RASPRICALA,PA NISAM MOGLA DA STANEM.U SRED RADA POYELIM DA ODEM KUCI I ISPRICAM NESTO MAMI I TATI,LJUDI MOJI,ODEM KUCI,SEDNEM SA MAMOM I TATOM,I POCNEM DA IM YAHVALJUJEM,PRICAM O SVOJOJ BUDUCNOSTI,SVA EUFORICNA,SRECNA,NEYNAM STA CU OD SEBE,POCNEM MAMI DA POMAYEM,PA NEMOGU SAMO JEDNU DA RADIM,OCU PET STVARI DA RADIM I IMAM MILION OTVORENIH TEMA.A ONI NEYNAJU STA ME SNASLO.TAKO OPET POSLE PAR DANA,PA OPET,PRED KRAJ OSMOG,VEC IH SVE CESCE JEDEM U KOMBINACIJI SA SVIM I SVACIM,I NASTAJE PROBLEM.
VEC DANIMA OSECAM DA MI JE LOSE,IMAM UYASNE BOLOVE U STOMAKU,I SVAKI DAN POSTAJEM SVE NEROVOZNIJA I AGRSIVNIJA.MAMA UPORNO HOCE DA IDEM KOD DOKTORA,ALI JA SE ISTRIPOVALA DA CU DAVATI KRV I MOKRACU I DA CU SE ODATI(KO DA CE ONI TO DA TRAZE),MA JOK NEMA SANSE,JEDINO DA ME ZAVEZU I ODVEDU,PA I DA UMREM PRE NEGO DA ME PROVALE.JER VEC JE POCELA DA MI RADI SAVEST,ALI SAMO KAD SAM KUCI,BILO MI IH ZAO,SVE RADE ZA MENE ,A JA STOKA.ZATO DA BIH SE NEKAKO OPRALA,USTVARI DA BI ME MANJE MUCILO JA SAM SE TRUDILA DA BAR U SKOLI BUDEM OK,I JESAM BILA.UPISEM I SREDNJU,I SAMO PADNEM JEDNO JUTRO,PODJEM U SKOLU I SRUCIM SE OD BOLOVA.NEKAKO PROBUDIM SESTRU I ONA ZOVNE MAMU,I HITNA ME ODVEDE U BOLNICU.U POSLEDNJEM MOMENTU,OZBILJNO OSTECENJE JETRE,A SLEZINA UVECANJA DO PUCANJA.I MESEC DANA U BOLNICI,SAMO SUPICE,NISAM SMELA NI DA SE KRECEM.KUCI JOS MESEC DANA,NIKAD GORE.E TAD SAM VIDELA DOBRU PRILIKU DA KONACNO MOG DECKA UPOZNAM SA SVOJIMA,JER MOJA MAMA SE ZGROZAVALA NA TO,STA CE MI UOPSTE DECKO KAD IDEM U SKOLU.ALI KAD NISU IMALI KUD,PRISTANU.I ZGOTIVE GA,POGOTOVO MOJ TATA.JA SAM NJEGOVE VEC ZNALA I LJUDI SU ME OBOZAVALI,ZNALI SU DA JE ON ‚‚PONEKAD PODUVO‚‚PA SU MISLILI DA SE KONACNO SMIRIO SAMNOM.
I TAKO POSLE DVA MESECA,KRECEM U OSVAJANJE NOVE TERITORIJE.
MEDJUTIM,BAS KAD SAM JA OZDRAVILA,SAZNAM NESTO NAJGORE U SVOM ZIVOTU,MOJ TATA IMA RAK.
GALOPIRAJUCI RAK,DAJU MU MESEC DANA.JA SAM MISLILA DA CU JA DA UMREM,VRATE GA IZ BOLNICE,A ON NI NEZNA,PITA ME STA MU JE,A JA KAZEM UPALA PLUCA,ON PLACE,VIDI DA GA LAZEM,KAZE MI KROZ SUZE DA ZELI DA ZIVI DA BRINE O NAMA.DA SAM MOGLA DA UMREM OD TUGE,TAD BIH UMRLA.GLEDAM DANIMA,ZEDAN HOCE VODE,GLEDA U NJU,A NEMOZE NI KAP DA POPIJE,PARCE HLEBA DA PROGUTA.TOLIKO JE ZELEO DA ZIVI DA JE ZIVEO TRI MESECA,A NE JEDAN KAKO SU REKLI DOKTORI.NISAM MOGLA DA GLEDAM,A NISAM SMELA DA ODEM,ZNALA SAM TO SU NASI ZADNJI DANI ZAJEDNO,I MOLILA SAM BOGA TAD SAMO DA GA SPASE DA BILO STA DA URADI,CUDO.A ON ME ZEZNUO.STALNO SAM BILA NA TRODONIMA,DANIMA,KAD NISAM IMALA SVOJIH,UZIMALA SAM NJEGOVE,MOG TATE,I UMRO JE.U VECE SAM OTISLA DO GRADA,I BZO SE VRATILA,MOJA SESTRA JE SEDELA SA NJIM I MAZILA GA PO LEDJIMA,BIO JE TAKO MRSAV I MALI,JA SAM GA POLJUBILA,A ON MI JE REKO ZAGRLITE SVOG TACU,I TO JE POSLEDNJE STO MI JE ON REKAO,OTISLA SAM DA SPAVAM I UJUTRU SU ME PROBUDILI I REKLI DA JE UMRO.
SESTRA I DOKTOR IZ HITNE SU JOS BILI U HODNIKU,KAZU NISU MOGLI DA GA OZIVE,A BOLJE DA SE NEMUCI VISE,TAD SAM POBESNELA,JA SAM TO RAZUMELA KAO DA NISU HTELI,HTELA SAM DA PREBIJEM MEDICINSKU SESTRU,PSOVALA SAM DOKTORA,LJUTA STO ME MAMA NIJE PROBUDILA DA SE POZDRAVIM SA NJIM,USLA SAM KOD NJEGA I ZVALA GA ZVALA,DA SE VRATI,ON JEDNOSTAVNO NIJE SMEO DA ODE I OSTAVI NAS.SVE MI JE PROSLO U SOKU,JOS MI JE NA KRAJU PRISAO UJAK I REKAO DA MOJ DECKO NEDOLAZI,JER NIJE TO DOBRO.TU SAM POPIZDELA,HTELA SAM SVE DA ISTERAM,STRICEVE SAM MRZELA,I BILA LJUTA ZATO BAS ON A NE NEKO DRUGI.
EVO SAD MI JE ODVRATNO,RASPLAKALA SAM SE KO BUDALAQALI TOLIKO MI NEDOSTAJE,NEMOGU VISE,PISACU SUTRA.

[rajouno]

uh,i mene si rasplakala bre..nastavi kad budes mogla,uz tebe sam.

[komsije]

sahranu da kazem nekako sam prezivela,osim velike kolicine kojekakvih tableta za smirenje i trodona sto sam ja uzela,jos su me i svi redom kljukali.ma neznam sta da uzmes tad svejednoti je,posle kad se otreznis samo je jos gore.i tako je i bilo,sutradan ,posle sahrane,cista ulazim u njegovu sobu,a njega nema,jednostavno nisam mogla to da prihvatim,niti da podnesem sve to strejt,nisam imala vise svojih trodona,a njegove je mama negde sklonila,zvala sam svog decka,i da nije on bio samnom tada,pa tek bih onda pukla.dan jedan nisam mogla da ostanem strejt,kad ponekad nije bilo nista danima,ja sam samo isla negde,kao da hocu pobegnem od sebe,sedela na groblju,i satima pricala sa njim,stalno pricala sta ima novo.i stalno ocekivala kad dodjem kuci on ce biti tamo.jednostavno jedan deo mene je umro,nisam vise bila odlucna,ni optimisticna,ni srecna.jedino na ekseru,vise nije bilo brzine,samo bih popila dva,tri,i sela,i ko na hofmanu cekala da se pokrenu slike.samo tad je bilo neke nade,ni ja neznam za sta.u skolu,pa skoro da sam se plasila da idem.onda je moj decko otiso u vojsku..e to je sve prelilo,tek tad sam shvatila da svi oni koji su pricali na tatinoj sahrani mi smo uvak tu,da su samo srali,i da ja nemam nikoga osim mame i sestre,i decka u vojsci.da vise nema ko da me stiti..pre nego je otiso ostavio mi je nesto malo eksera,i kvoter dopa,nista skoro.ali to leto je sa drugom posadio dvadesetak biljki..tako da sam kad mi je nestalo eksera,(posle dva tri dana)otisla sa jednom drugaricom i oplevila plantazu,tad sam prvi put pocela da prodajem travu da bih imala za nesto drugo.
travu nisam vise pusila,jer tek nji kad popusim,pa paranoja me picila samo tako.stalno sam se plasila da ce mi umreti i majka i da cemo ja i sestra ostati same.

[hellfire]

Sve to sto si napisala nije opravdanje za tvoje drogiranje i samounishtenje(to bi svako rekao, ali i nije) ali opet sa druge strane razumem i tebe i tvoje razloge zbog kojih si na kraju samo dublje potonula i drago mi je sto si ipak pored svih sranja uspela da se otrgnesh i sto si chista koliko sam razumeo vec godinu dana.Svaka cast, naspram svega sto si dozivela...ali stvarno tako mislim..i zelim ti puno sreceu daljem napretq!

[komsije]

ovo sta sam do sad napisala nije ni pocetak.ali polako.a ja nekazem da je to opravdanje,niti trazim opravdanje,ja sam se drogirala ,odnosno bar pocela zato sto sam zelela.svojom voljom.bez razloga.

[hellfire]

pa da...kao i svi mi...ali hocu samo da ti kazem da mi je zao kroz sta si proshla...znash vec sta mislim...jbga bacila si me u bedak...poceo sam i ja da pishem ispovest podstaknut tvojom...u notepad-u pa cu je kasnije objaviti...mislim videcu..

[komsije]

u medjuvremenu upznam jednog starijeg lika,koji je inace radio se artanima,i dobio sizofreniju,ali je imao odlicnu pricu,inace je bio skroz lud,i sa njim se i ja iznavlacim na artane,visa nisam imala para za eksere ni dop,pa daj sta das...srecom se moj dragi skine,posle mesec ipo dana u stacionaru,i vrati mi se.kad je cuo za artane on odvalio,i srcom doneo trodone pa se samo preorjentisem,i nisam vise ni pila artane,vec mi je mozak polako puco od njih.ja sva srecna,on se vratio,asve extra,naravno dok smo uradjeni.volim ga ajvise na svetu,ali strejt nemogu da ga smislim,verovatno se i on tako osecao.ali bezobzira,nismo mogli jedno bez drugog.i prodje jedna godina tako.tad sam mislila to mi je najgora godina u zivotu.medjutim...jedno vece izadjemo u grad,nista nigde,mi ni kinte,ma ni za pice,odamo tako bezveze,i normalno se posvadjamo.on ode negde,ja se nadjem sa jednim ortakom i odem u neki kafic.posle nekog vremena on ulazi sa mojom drugaricom,kad me video podivljao,izvuce me za kosu iz separea,i pocne da me sutira pred trideset ljudi.i dok ga neki lik nije odvojio od mene,pa mislim da bi me ubio.ja istrcim iz lokala,on trci zamnom,stigne me u nekoj ulici,i nastavi.zasto,nemam pojma.jedva sam nekako uspela da pobegnem,prljava,sva u modricama,nesmem da idem kuci,mama ako me vidi .a sramota me,i jos gore,on kraj koga sam se osecala siguno,bilo koliko,da me tako povredi.odem kuci u neko doba,neznam kako da udjem,mama je budna i ceka me,sedim na terasi,i namerno se skotrljam niz stepenice,i pocnam da placem,mama izadje,i vidi me kako sam na zemlji.tako bar opravdam modrice na licu.telo kad sam videla,pa niz sto stepenika da sam pala nebih tako izgledala.to vece,sjebalo me skroz.blam od svih tih ljudi,ponizenje,kako da odem uopste u skolu,a najgore razocarenje u njega.zvao me je danima,plakao,govorio da se to nikad vise nece ponoviti,a opet da ako nadjem nekog drugog da ce me ubiti.
i pored svega toga,ja popustim,i pomirimo se,ma divota,harmonija.jos na dopu.vise nisam mogla ni da vodim ljubav bez dopa,ni na dopu nisam imala zelju,ali sta znam,nakako..desi se ponekad.