Moja cupri

[Vlado_M]

MIslim da bi bilo korisno kad bismo svi prije pisanja posta razmislili 4 umjesto 2 minute o onome o cemu pisemo. Bilo bi manje teksta, ali bi bio kvalitetniji. To kazem nevezano za temu.

Ja sam jedan od onih genijalaca koji su se uvijek smijali obicnom covjeku i obicnom zivotu. O, duvaj ga, obicni mali sjebani nebitni covjece ... Ali, u medjuvremenu sam provalio neke stvari :

Npr. ne mislim da su svakodnevni problemi obicnog covjeka laksi od problema narkomana. Mislim da je potrebno mnogo hrabrosti da se uhvatis u kostac sa tim ciste glave, bez oklopa za emocije u vidu dopa ili cuge ili drugih psihoaktivnih govana. Ja tu hrabrost nisam imao, pa sam se gudrirao. I danas je nemam dovoljno... Narkomanija je izmedju ostalog i bjezanje od odgovornosti. Rusis sve oko sebe, gazis preko leseva, ali fora je da se ne osvrces i ne razmisljas o posljedicama. A kada uzmes da razmisljas - pocinjes da cvilis.

Ne mislim da je obican steretipni zivot obicnog malog sjebanog nebitnog covjeka besmislen. Mislim da moze biti mnogo lijep, daleko ljepsi od strave i uzasa koji narkomanija donosi. Ili, barem 300 puta ima vise smisla od svakodnevnog varanja i ganjanja sema i kljucanja i slicnih gadosti... Jebote, godine prolaze pored tebe, urezuju ti se u lice i savijaju ti kicmu, a ti i dalje nemas nista. I dalje si obicni smrad i parazit i lik sa kojim niko ne zeli da ide na pice jer ces zaspati u stolici ili ga pitati da ti pozajmi cvaju...

Ne mislim da je bilo ko hendikepiran zato sto nema iskustvo koje ja imam. Jebes moje iskustvo. Pisem ga na forumu, za to mi koristi. I moze nekoga nasmijati, ako sam prethodno popio gajbu piva i pricu umotao u sareni papir... Ali kad sam sam i trijezan, mene moje iskustvo zulja. Malo me je sramota sranja koja sam napravio i to.

ljudska ogranicenost mi jos uvjek smeta, pih, i odma provalim kakav je ko, to sam primijetio, dosta je da mu vidim pogled, gestakulaciju, odma znam kakav je, valjda zato sto sam najgore ljudske osobine primijetio kod sebe i drugih dok sam se drogirao, sto znam, pravi sam psihijatar za normalne ljude:)

Arogantan stav. Mislim da povrsno posmatras ljude.

[saša-ex]

Slazem se Vlado u potpunosti...

[saša-ex]

I da još malo razradim temu...
Kad sam se radio, imali smo neke izraze, kapiram da su svuda manje-više bili isti. Za nešto ili nekog ko je bezveze, pričali smo da je strejt, a za nekog ko se drogira izraz je bio - u fazonu je...
I stvarno smo verovali da smo posebni, na sve što je standardno i normalno gledali smo sa gnušanjem, bili smo daleko iznad toga. Šetali smo najbolje ribe, bili tako interesantni, imali najzanimljivije priče, bili tako cooool...I stalno sam ponavljao, na sav glas-ne želim da živim kao moji matorci, ne želim taj život od 7 do 3...

[saša-ex]

Ali polako, što sam dublje tonuo u govna gudre, sve sam više zavideo svojim strejt ortacima...Moji snovi i maštanja o nekoj ličnoj superiornosti i sposobnosti ostajali su samo u heroinskim maštanjima, realnost i praksa pokazivali su moju, do bola ogoljenu nesposobnost. Ljudi oko mene su završavali fakultete, počinjali da rade, putovali, provodili se, šetali super ribe...Znao sam i tada, onako u polustondu, da kažem kako se pišam na sve to, ali u sebi sam patio i bio svestan da živim govno od života...

[saša-ex]

I sada, posle sedam godina strejt života, siguran sam da nije vredelo, provesti toliko vremena u svetu gudre...Možemo se zanositi pričama kako smo stekli neverovatno iskustvo i kako smo iznad drugih, i kako smo super, kao skinuli smo se i sad smo heroji...Prvih godina sam čak i očekivao da mi se ljude dive(da budem iskren), što sam se skinuo...
A onda lagano, upoznajem nove ljude, počinjem da se družim opet sa starim prijateljima, i provaljujem da su to jako interesantne osobe, sa zanimljivim pričama, a drogu nikad nisu ni probali.

[sunrise]

Ironija je dio mog sarma

Kad sam jos bila na dopu, sjecam se kako sam zavidjela mome decku koji se probudi i ok je, njemu je dobro, ustaje, ode pod tus, maze tijelo kremom, oblaci se, mirise i ide svojim putem. A, ja vec sjebana. Ili, izadjem na cestu i vidim ljude, normalne, idu svojim putem, nista ih ne boli, smiju se, sjede piju kavu a ja slomljena, znojava, jedva cekam da se sredim pa da i ja zapocnem moj dan.
Koliko puta sam nocima bila budna i zavidjela onome pored mene i njegovom mirnom snu a ja vec u strahu od jutra i cinjenici da necu imati snage ici van.
Ta jebena normala je ono sto sam htjela i sto i dalje zelim. I, nije ni ta normala tako jednostavna i easy, treba se i tu boriti da bi se nesto postiglo. Nema nista ljepse nego raditi, voljeti, truditi se, planirati buducnost, mijenjati namjestaj, putovati, izaci na veceru, moci dati svome necaku ili roditeljima neki ljepi poklon. Zavrsiti s poslom i skuhati nesto ljepo za rucak ili veceru.
Ja i pametna? boze gluposti, da sam bila pametna, bila bi na dopu godinu dana i ostalih 10 iskoristila kao posljednje dvije. Ne znam di bi mi sad bio kraj???

[Grof]

I da još malo razradim temu...
Kad sam se radio, imali smo neke izraze, kapiram da su svuda manje-više bili isti. Za nešto ili nekog ko je bezveze, pričali smo da je strejt, a za nekog ko se drogira izraz je bio - u fazonu je...
I stvarno smo verovali da smo posebni, na sve što je standardno i normalno gledali smo sa gnušanjem, bili smo daleko iznad toga. Šetali smo najbolje ribe, bili tako interesantni, imali najzanimljivije priče, bili tako cooool...I stalno sam ponavljao, na sav glas-ne želim da živim kao moji matorci, ne želim taj život od 7 do 3...

Brate to sam i ja mislio i tako gledao dok me nije sklopila prva prava kriza, i dok nisam shvatio da sam sjeban, da mi je dop davao osjecaj lazne srece, jer sto je dop osim lazna sreca koja je nadohvat ruke, i ja sam radije potezao za njom nego da se borim i budem istinski srecan, sad kad gledam sebe znam da je tako, dosta se analiziram, dop je sebican, oce te samo za sebe, da ti je majka,drug,prijatelj, neprijatelj... Surov je, otrgne te od svega, i okrene prema sebi a to ne valja, koliko sam samo noci preplaka dok sam shvatao koliko sam sebican bio...
Zato sam ja sad surov prema njemu, batalio sam s blokatorima, doktor mi ih je ukinuo, bez ijedne moguce tablete zivim strejt,a na dop?? Na dop ponekad pomislim, lagao bih kad bih rekao drugacije, ali nema sanse radije cu biti strejt nesrecan, barem ce moji bit uz mene, nego uradjen srecan, ali sam sa dopom

[Grof]

I jednostavno mislim da ne bih imao snage da se ponovo navucem, ne bih imao snage za novi pocetak, zato ne razmisljam o dopu, jer mislim da ne bih mogao da sakrijem da sam uradjen, ne bih se ni trudio da krijem , jer ipak je to dio moje licnosti, a sebe vise necu krit pred nikim

[cokapeace]

iRONIČNA...može se i to reći za mene posle svega,čudilo bi me da me sva sranja nisu promenila ni malo...mrzela sam svako jutro u frci -jer nemam čime da se uradim,pa ne mogu da se izvučem iz jeb kreveta od bolova i mučenja,..mrzela sam svoj život i sebe ,zato što drugi ljudi osećaju bol zbog mene-ali ne i ja...mrzela sam ono što je dop pravio od mene..bezosećajnog skota koji je knedlu u grlu pokušavao da uguši prahom-a prah je zapravo-gušio mene...normalno je da sam malo ironična posle svega...
Ali ne volim da ljudi pričaju da žele pomoći nekom,ali ne žele ni malo popustiti u svojim stavovima(jer oni su "toliko pametni"), a juče su se ispilili i shvatili da imaju problem-o kome ništa ne znaju..hoće da ga reše-a ne žele da se potrude ni da ga razumeju..To sam zapravo htela da kažem Just..a ne da je DOP- dobar,a ne da sam ja pametnija što imam to iskustvo,baš naprotiv-bilo bi mi mnogo lepše bez njega..
Ali da bi nešto rešila,MORAŠ PRVO DA TO NEŠTO RAZUMEŠ,da pokušaš da shvatiš kako mozak čoveka,koji od stvarnosti i svakodnevnice,beži u dop-zapravo radi,da bi uopšte mogla da mu pridješ,a kamoli da mu pomogneš~!
Grofe..samo se ti ne daj !

[Grof]

Ne dam bogami, ali se ipak drzim po strani kad su neke stvari sto se tice dopa aktuelne, recimo kad prolazim kroz naselje, dovoljno je da vidim raspored likova, face, i da znam da je kombinacija u toku, i odma bjezim, ne jer se bojim dopa, nego necu da sam tu, to svi vi imate ja vjerujem , to culo da osjetite kombinaciju u toku:)
Al dobro, vidim ovdje neki likovi se prave pametni, drugi filozofiraju previse, alo, ja ne znam kako mozete tako, ja sam sedam godina bio u pravom paklu, sad samo zelim da se iscupam, bez mnogo price, ali sa puno precutne volje, jer niko ne zna unutrasnju borbu u meni, cak sam i majki pokusavao da objasnim osjecaj, ali ona kaze da i dalje ne moze da ukapira da je zelja za dopom toliko jaka, e jebi ga,nisam ja kriv tome, u stvari jesam, ja sam ovo izazvao.
Zato JUST, ne radi tvoj brat to da bi tebe povrijedio, ja mislim da on vise od svega zeli da vi ne budete povrijedjeni, i da svatite da je sam sebe zajebao, nemoj da si sebicna, tako da gledas, da se on gudra da bi tebi bilo teze, odma u startu pravis gresku, moras mu drugacijim pristupom objasnit da tako unistavajuci sebe nesvjesno unistava i ljude koje ga vole, tek kad te rijeci nadju put kroz njegov ustondirani mozak, mozes sebbe da pohvalis da si uspjela u prvom koraku, da probudis u njemu savjest prema ljudima, jer je on nema, odavno, to ti kazem ja,ex drogeras:)