Forum za podršku u oporavku

ma kontam te ba skroz...sve je u redu...
ovaj...ne znam kako da primim komplimente vezane za moju malenkost, posto ja sebe apsolutno ne vidim u takvom svjetlu...al' eto lagala bih kad bi rekla da mi bas nikako ne godi laskanje...hehe
u svakom slucaju puno hvala, al' nemojte vise, nekako mi je neprijatno...

za M: Gade jedan prokleti nadam se da ćeš gorjeti u paklu radi svega sto si mi napravio a toga se ni ne sjećaš. ustvari ne, nadam se da će te prvo kastrirati a onda da ćeš gorjeti na laganoj vatri. ne zelim te ni mrziti. nisi vrijedan ni jedne moje emocije, pa ni one negativne. prepustam te bogu, univerzumu, karmi, susjedu, čemu god... ali ja više ne trošim minute na tebe...

za T: unistavas se alkoholom a ne zelis ni sam sebi priznati. rekla sam ti toliko puta. svi smo ti rekli, ali ti ne obracas pažnju. znas sta se vec dogodilo i ne zelim opet tu situaciju gdje cu razmisljati da li ces ostati živ.
jebem mater alkoholu i svim jebenim porocima i onoga tko ih je izmislio...

toliko za sad...

ja bih samo da opsujem sudbini njeno ime, sto me je uputila i odvela u pogresan pravac.

qq al smo ogorceni svi na nekoga ili na nesto..... A ja bi nesto rekla ovom nasem Misionaru hehehehhehehheheheheh nekako ne mogu da ga ostavim na miru Kada si vec pri crkvi idi i pomoli se prvo za svoje zdravlje a onda idi nekom lekaru da ti pomogne jer ti je pomoc neophodna evo jos se i brinem za tebe!

-Ja ne znam da li vama pomaze da se ovako praznite ali ja ne mogu pa da ga ebem ne mogu a volela bih jako bih volela da kazem sve sto nisam do sad,sto pojedinim osobama sto samoj sebi ,volela bih nekako naglas da kazem,da konacno izgovorim sve ali ne mogu nesto mi neda,iako je ovo forum ,iako mozda niko nece znati o kome pricam i o cemu pricam ja opet ne mogu....veceras sam bila kod drugarice i neke stvari sam rekla ali jako mali deo onoga sto me muci da ne kazem proganja,ja sam vise ogorcena na samu sebe nego na druge,i nemam sta da kazem nikome ,ko me jebe kad sam glupa tako mi i treba sve sto mi se desavalo i sto mi se sad desava sve ja to sama sebi priredjujem....znaci najradje bi ovde samoj sebi rekla ono najgore....ali eto ne mogu ni po sebi bas toliko da pljujem,mislim da sam ja i jedinio ja zaslzna za sve sto mi se desava,za sve sto sam dozvolila...zasto sam dozvolila da me neko povredi? Nije niko kriv nego ja sama ja sam to dozvolila....aj cujemo se opet ..a da to sto sam razgovarala sa drugaricom to malecko mi mnogo znaci i mnogo sam tereta sa sebe skinula....znaci treba mi da kazem glasno i jasno a do tada....kao sto i sami vidite sve pisem nesto okolo naokolo vise ni samu sebe ne razumem .... voli vas zvrky cao

evo zvrky meni pomoglo iako je i meni trebalo jedno 10 minuta i da ono malo izbacim iz sebe. nekako ko da mi je netko stavio blokadu na izražavanje emocija, ono sve mislim sta to ima netko slušati, čitati, nije moje izbacivanje emocija tako epohalno važno.

zato ću sad napisati i ovo : jebem ti manjak samopoštovanja i samopouzdanja koji mi ne dozvoljava da izbacim sav otrov koji me guši. jebem ti obzir i sve što me uvijek spriječi da sve u nekom trenutku pošaljem u tri pizde materine... uf ovo je bilo dobro

jebem ti karakter i daBog da te policija nadje smradu jedan sto si mi na Bozic pokrao ducan i pola stvari odnio. Da Bog da ti kompjuter dobije virus i crkne ili da ti ekspoldira samo tako i da za stvari sto si mi odnio dobis neku briznu lovu

kakve psovke Ja kao fini cland ovog foruma nisam navikla naovakvo psovanje hehehehehehhehehhheeehe e ljudi zajebavam se malo zar nije lepse da to sve kazete naglas,izderes se sam u sobi i vec ti je lakse ovako mi se sve cini kad da to opet ostaje u nama iako je na neki nacin izreeceno(napisano).

Jao, mozda je bolje da sacekam PMS, onda psujem ko kocijash, ali ne znam... Svakom svoje, moj tata je otisao kada sam bila beba i pobegao u drugi brak, ali se nije usrecio, shtavishe, pukao je skroz, kada ga danas vidim, ne mogu da ga mrzim, jadan mi je.... Rodjaci su mi gomila kretena i idiota i mrzim ih ponekad sto su destruktivni, ali i oni se nekako sjebavaju kako godine prolaze, pa im moja mrznja ne treba... Ja sam srecna sto sam pored tolikih morona ostala o.k., sto sam se kako tako borila za zivot, i jebite se svi koji me vucete u ponor, nosite se u pizdu materinu, ja se ne dam, vama za inat! I nosite se svi bolesni narcisoidni manijaci ovog sveta zajedno, hocu da moja deca rastu u normalnoj zemlji i na planeti bez nasilja!

Zvrks, ne znam, mozda si u pravu mada meni pomaze jer je taj bijes i ljutnja nekako zapecacena time sto je napisana. Mada imam i druge stvari za reci, imam se kome i zahvaliti na svemu sto imam, na pomoci, na ljubavi koju sam dobila, lijepo djetinjstvo koje sam imala kad smo bili zajedno jedna obitelj, mama tata brat i ja. Isto tako mojoj baki s kojom sam zivjela nakon toga i sve lijepe momente koje smo imale. Mom dedi koji je umro prerano i iako sam ga izgubila kao curica ipak imam lijepe uspomene vezane za njega i njegov lik itd. Znaci, nije mi bila namjera otvoriti topik gdje cemo samo prostaciti nego i neke druge stvari reci

u pravu si sunrise skroz...

hvala...

baki i dedi sto su bili najbolji baka i deda na svijetu...
mami i tati za pozrtvovanje i nesebicnu ljubav...
burazeru sto je najkuliji burazer odavde do Pekinga, i nazad...
momku sto me trpio sve ove godine i sto me i dalje voli...