Juce se desilo nesto-sto mislim da necu zaboraviti-osmeh moje majke.U zivotu se nije tako nasmejala.Sad mi krecu suze opet.
Bubica me je sutnula
ali bukvalno-ko da se protegla i to sam rekla majci-a ona-osmeh-ne mogu da opisem taj osmeh-bio je divan-i opet-nikad se nije tako nasmejala.
Rekla je samo-ziva je.
Dok sam ja vrtela moju pricu kako sam se osecala-ona je vrtela ko zna sta-ali je zaista bilo nekih 2 minuta-cudan osecaj srece u stanu.
Inace,apstinencija ide,stvari ce se menjati,da Bog zdravlja...Vidim neke propuste i greske kod sebe,znam da ne vredi da se lupam po glavi-opet-mogu samo da menjam.Nemam nista od bola-ajmo dalje,skloni se,skloni sta ti smeta,postavi granicu-ili ako nemogu nista sad-onda-strpljenje.
Moj mir su pitanja iz NA programa,al-anon-a,prica sa ljudima,pisanje,pisanje,pisanje.
Skajp mi opet radi,tako da se vracam medju zive.
Moja ideja o najjacoj zeni -radicu i sa 8meseci-sad kontam da nista od toga-ne mogu ko covek da se sagnem neki put.I tu moram da menjam stvari.
Napravila sam krug oko sebe,imam sebe sa sobom.
Bila sam u iskusenju da opet poverujem -ocu deteta-medjutim-opet je-uspesno-sjebo stvar-i podvukla sam granicu.Ne zbog sponzorke,ljudi,vec zato sto-moj zdrav razum kaze-sad ti je dosta.
Kad budem osecala potrebu-napisacu mu-dobro smo.Nisam ljuta,besna,nemocna.I to mi je divno.Mirna sam sa svojom odlukom.
Imam sebe,VS,prijatelje,sad vec i porodicu(moju) imam put i idemo dalje polako.
DIVNA stvar-koja je krenula iz emocije nemoci-ceo zivot sam trpela agresiju,bes,ljutnju,fizicki napad,emotivni napad.Onda cekala da se osoba promeni,gutala i mrzela sebe zbog nemoci.Nisam znala da je nemoc.To tako treba i mora.Moja baka je trpela dedu,mama je trpela tatu,tetka je trpela tecu-ama porodicni Al-anon.
E,ja prekidam sve lance.
Otisla sam od tate.Nisam mogla vise da trpim nasilje ni fizicko ni psihicko.Sad-volim ovog coveka.Isto volim i svog oca.
Ali-mogu da ih volim i bez njihovog prisustva.
Nemoc-prebacujem u ljubav prema sebi.Moje srce zeli da ja budem dobro.Zeli da bude mirno.
Kazu-detetu treba otac.
JA licno mislim-da mojoj majci necu i ne mogu da oprostim sto nije otisla od njega kad sam ja imala 2 nedelje i kad me je prvi put bacio sa 2m razdaljine na krevet.
TO ne zelim sebi i svom detetu.
Buducnost prepustam Bogu,proslost menjam,a sadasnjost-Hvala Bogu i Njoj,ljudima oko mene koji cine moju sadasnjost.
Eto...toliko od mene za danas...Zelim vam svima miran dan....
i visoko celo