Forum za podršku u oporavku

Da smo ga najebali po ko za koji put.........

....ok.Adam pozdrav iz tople....lijepe, Hercegovine........

......... Kad zatvorim oči plešeš.......stojim korak ispred sebe......koncentrišem se u krugovima..........krećeš se lagano........ u očima ogledalo....... ruke........kao ljubav.... kao teg oko vrata........polaži zakletvu.........još uvjek čekamo kišu........... misli li ona na nas .......... dok padamo po njoj.......... dok zaboravljamo propuštene noći........... noge su ostrvo.........na koje sam nasukana.......... dodirujem ti osmjeh......... i osjetim da padam.........kao prazna boca vina....... sahranjena u ćošku................................ ŽIVIM OD GOVORENJA U PRAZNO........POSTOJI SAMO RAZLOG ZA GOVORENJE I ĆUTANJE............KROZ PRST PROBAJ PROVUĆI IGLU DA UŠIJEŠ VRIJEME............

......... OPET SAM POČELA SRATI, HISTERISATI, SEKIRATI RODITELJE... SVE ZBOG SVOJIH GLUPIH PRENOSA..... VEĆINOM NEPOTREBNIH..... PRIZNAJEM.... I OPET SE DUBOKO KAJEM..... ALI ŠTA JA SADA IMAM OD KAJANJA.... AMA BAŠ NIŠTA................. JEDAN DAN SAM DOBRA, RASPOLOŽENA, VEĆ DRUGI DAN ME SVE NERVIRA..... NE ZNAM NI SAMA DOKLE VIŠE OVAKO....... POČINJEM SE PITATI DA LI SAM UOPĆE NORMALNA I PRISEBNA OSOBA...... MISLIM, DA NE ZASLUŽUJEM NI NAJMANJU PAŽNJU KOJU MI POSVEĆUJU MOJI NAJMILIJI....... MAMA MISLI DA SE JOŠ GUDRIRAM........ BAŠ ZBOG NAGLIH PROMJENA RASPOLOŽENJA....A NISAM I NIKAKO DA JE UBJEDIM U TO..... NARAVNO JER MI ŽENA NIŠTA NE VJERUJE......... KADA PREVIŠE SPAVAM MISLI DA GUTAM TABLETE A NISAM........ KADA SE ZADAM PO KUĆI I POSPREMAM OPET MISLI DA SAM NA NEČEMU...... KAKO VIŠE DA JE UBJEDIM DA MI NE PADA NA PAMET JEBENA GUDRA......... neko jutro.... vikend...... ja se probudila i pijem kafu..... mama se zadala i riba jebena vrata..... ja joj govorim mama ostavi to ja ću uraditi samo da ispijem šoljicu kafe..... ona poče nešto srati i kontrirati mi kako sam površna osoba u pospremanju kuće..... joj kako me to u sekundi ispizdilo da sam počela urlati na nju iskaljivati svoj bjes jer sam joj prije toga deset puta rekla mama ostavi to.... ja ću uraditi, a ona nastavlj po svome..... rondajući bespotrebno.... ja se tu nisam zaita mogla kontrolisati......... ludim....... kaže da danima pije tablete za smirenje zbog mene......... ne znam ni sama.... nisam jednostavno pametna..... moram pokušati da se malo... ma ne malo nego malo više saulisati....... urazumiti i sebe i nju.... nikada se ne derem na nju pred tatom jer bi me ubio od batina..... do sada sam primila od oboje po dobru šamarčinu sa razlogom naravno.... a ne treba nam to...... opet ja userem svojim ponašanjem....... samo se pitam i mama se pita dokle više ovako...... moram podhitno poraditi na svom ponašanju inače će sve ovo propasti i ja ću otići u pm........ pozzzzzz

Da li si jos uvek u procesu nekog lecenja, mislim kod nekog psihijatra? Ako nisi, zasto nisi? Zasto te roditelji samaraju? Nemoj mi reci - "zasluzila sam". Mislim da je i njima potrebna terapija. U stvari, trebalo bi da nadjete nekog dobrog lekara kod koga cete ici svi zajedno. Posto sam stekao utisak da sve ovo cita i tvoja mama, ovaj savet je najvise upucen njoj.

Ja mislim da ti nikako ne mozes da podvuces ovu etapu zivota,kao etapu ozdravljanja.Sa kojom vrstom terapije ozdravljas,nisam upucena,ali mi je jasno da ti porodica daje puno podrske.Mislim da si pocela da ozdravljas i od svoje posljednje zaljubljenosti.Rekoh jednom ovdje,ljubav je prekrasna,ali kad covjek nije sam sa sobom dobro,ne moze biti dobro ni sa ljubavlju cijeloga svijeta.Spominjes pritisak okruzenja.Pa,on je jedna konstanta,koja se proteze kroz cijeli zivot.Zavisi samo kako ga mi konzumiramo,i koliko na njega obracamo paznju.Nekada nije to samo pritisak,nego i pozitivan feed back,moze da zraci iz takvog jednog konteksta.
Mislim da tvoj problem proizilazi prvenstveno iz cinjenice da ti ovu etapu ozdravljanja shvatas povrsno i ono"lako cemo",a mislim i da si po svojoj prirodi plaha,sto te dodatno stavlja u teskoce.Ima tu i ponosa,samosvjesnosti i mnogo,mnogo egoizma.Rekoh ti jednom,idi kod svoje nane ,pa vidi kako je ona prozivjela svoj zivot.Svijet je saburom pokriven.Drzi se.

Ja bi je pustila da radi sto je i zapocela,ponudila si je da ti uradis to po kuci nije htela ,zasto si joj skakala po zivcima...zar ne mozes da budes mirna jednog momenta,imas taj posao koji volis bar tako kazes,imas dom i mir u njemu,imas podrsku roditelja,imas novca za sve sto ti je potrebno,u sustini imas sve,imas i prijatelje sta ti jos nedostaje? Gudra? Ok,uzmes gudru i izgubis sve ovo nabrojano.jebe mu mater ja stvarno ne znam sta je potrebno da bi jedno bice bilo nasmejano i koliko tolkiko zadovoljno svojim zivotom...Porazgovaraj sa njima potrazite zajedno pomoc sto sale kaze jbg zasto te samara pa jbt nemas ti 7 godina...volim te..

ĆAO......Kao prvo ja već dugo ne pijem nikakvu terapiju, i ako je prošao vrlo kratak period od nekoh 7 ili 8 mjeseci......... mama mi je sama ukinula terapiju, govoreći mi da meni ne treba nikakva terapija...... da sam ja samo jedna bezobrazna i sebična osoba.......... tu je upravu jer se ponekad tako i ponašam....... nemaju ljudi više strpljenja samnom..... jer često pravim neke manje, bespotrebne ispade i zato mama misli da sam ja ok. kao ne trebaju mi nikakvi ljekovi niti ikakav dok. ili psihić.... jer kako ona sama kaže da je ona... moja majka za mene najbolji psihijatar....eeeee....sada ja stvarno osjećam da još uvjek trebam pomoć doka........ ali...... kada svaki dan radim, to ispada da sam ja sasvim uredu jer nemam kada da razmišljam o gudri.... razumijete me........ mnogo radim od jutra do mraka.... ponekad izađem na kaficu, sokić.... družim se sa normalnim društvom...... i to sve izgleda bajno i sjajno............ a meni samoj svako jutro kada se probudim..... jebo te takva mi je težina u glavi, duši, srcu......... i samu sebe svaki ubogi jebeni dan tjeram da ga izguram što je najbolje moguće..... da ne zagalamim.... da se ne istresem na burazera jer sam nervozna i ne mogu trpiti više tu napetost i nervozu....... i ugledam njega i istresem se...... ne znam koliko me shvaćate..... jer ja mislim da me niko na ovom svijetu ne shvata i sigurno neće zadugo..... jer i ja sam duboko svjesna kako sam teška osoba....priznajem da je ponekad..... a roditeljima često teško samnom..... jer me mnogo boli kada znam da me gledaju drugim očima....... a, ne ono kao prije kada nisu znali da sam konzumirala kokain........ a znam da mi žele pomoći, da me mnogo vole i paze...... mnogo mi znači mamin i tatin zagrljaj kada vide da sam danima srećna, raspoložena....... a ja sam najćešće raspoložena ako sam taj dan dobro pazarila hahaha.......... nisam ni ja cvjećka to da se odmah razumijemo........ja jesam duboko riješila da želim miran i čist život.... ali mi je još veoma teško.... inače mnogo spavam i imam tvrd san...... ali u zadnje vrijeme se budim često po noći sva u goloj vodi.... noćne more.... to mi se do sada nije dešavalo........ užas....... strah.,....... a ne želim da ih opterećujem tim što bi im to rekla.... jer znam njihov odgovor.... ma daj vazda ti neki klinac fali.... eto sada i noćne more..... šta bi mi imali kada bi se stalno na nešto žalili.... ma daj ohladi mala i idi uzmi čitaj nešto....... mama će ovo Sale pročitati i neće imati nijedne riječi na ovo jer je ovo gola istina........ nastavit ću poslije jer mi je stvarno potrebno da se ispucam..... i mnogo vam hvala što pratite moj život..........

Ja vidim da se ti trudis,ali je ocito da imas zdravstvenih problema.Jeste da te tvoja majka najbolje zna,ali ona nije strucna da ti da pomoc koja ti je potrebna.Mozda si prerano stala sa terapijom,mozda je trebalo jos malo duze vremena da si pod nadzorom ljekara.Rad je dobar kao terapija,ali nije dovoljan.Osim toga,od te stalne anksioznosti koja je prisutna kod tebe mogu da ti odu drugi organi,nap.stitna zlijezda,srce i sve u vezi sa krvotokom.Ja sam sigurna da ce tvoji da pristanu da ti trazis pomoc ako si otvorena,i sa njima pricas kakvih problema imas.Drzi se.

Draga Jano......... drago mi je uvijek čuti vaše mišljenje i slušam vrlo rado vaše savjete, uvažavam mišljenje, jer je to što mi pišete veoma majčinski.... to znam....... i ja mislim da sam rano stala sa terapijom, vjerovatno ću je morati nastaviti, zbog zdravlja.....a i nebuloznih razmišljanja... ponekad glupih...... bespotrebno se opterećujem nekim dubokim razmišljanjima........ ali evo sada nešto stadoh..... razmislih...... pa ja sam samo jedna mala bezobraznica...... pa dobro mi je i bez terapije barem ovaj neki period koji ne pijem ništa........ ali ako mi se situacija pogorša u glavi i ako se duboko nadam i borim, života mi borim se ko lav....... vidit ću sa dokom da mi propiše barem neke tablete mislim neke obične za smirenje i nervozu...... a ona stara terapija mi nije potrebna........dobra sam u glavi kakva sam prije bila..... stvarno jesam..... valjda ovi ljudi skojima provodim vrijeme zaista pozitivno.... hm..... nekako tačno i kako treba utiču na moju malo bolesnu psihu..... kakva je kod nas većine bivših narkića........... nekako i ja pokušavam izbjegavati sukobe sa samom sobom..... pa koliko mi uspjeva to mogu reći samo drugi..... ja za sebe mogu samo ovoliko reći.... koliko sam do sada rekla i sebe shvatila........ moja sreća je što me majka zaista pokušava razumjeti.... iako sama kaže da je to teško ali kaže da sam ja samo bezobrazna i sebična....... upravu je...... jer samu sebe uhvatim takvu......... ali se trudim da ih ne sekiram........ ali.... mrzim riječ ali..... hm........... nekako ponekad uprskam svojim ponašanjem....... evo primjera koji moju majku nervira...... salon mi je udaljen od kuće 30 metara...... i starci dođu sa posla......... ljudi što je normalno žele tišinu i mir....... legnu da se odmore a ja u tom periodu uletim u kuću po nekoliko puta..... po belaju uvjek mi nešto treba..... umjesto da ispoštujem tih 2 do 3 sata kada se ljudi odmaraju....... i zbog toga smo se svađali u zadnje vrijeme često..... ono mama me opomene kaže mi da ne ulazim i ne lupam vratima.... a meni treba samo sekund.... jebena zera da se počnem svađati i iskaljivati svoj bjes........ ali sada to ne radim više......... ili npr.... ponašam se naređivački.... ono kažem treba uraditi to i to..... ma odakle meni pravo da ja išta govorim a ne da naređujem....... svjesna sam tih stvari..... ovo su ustvari svakodnevne sitnice koje se naberu i samo neko od nas jednostavno eksplodira........ znači, već sam rekla da ne radim te stvari.... ne naređujem..... nego samo normalno i smireno radim i razgovaram sa ukućanima....... ovo su ustvari gluposti od problema koje ja pretvirim u problem zato što luđački planem i počnem se bespotrebno derati..... nego brate jednostavno normalnim tonom se obraćam i govorim što normalnije i laganije i svima srce na mjestu........ takva sam bila jer nisam živjela snjima..... izgubila sam naviku i pojam kako se treba ponašati..... jer mi je sa M. u Sarajevu bilo sve dozvoljeno i trebalo mi je vremena da se vratim u normalu...... baš da se počnem normalno, trezveno i kulturno ponašati........ sada sam još svjesnija kako ovo napisah........ stvarno jesam.........znači svi moji problemi su bili većinom prouzrokovani mojim nedoličnim ponašanjem..... ono pravo upušteno derište..... dok sam ovamo sa ostalim ljudima divna.... ma nema na ranu me previti....... hahaaa....... sreća pa sam svjesna i evo napokon priznajem i iskrena sam...... iskrena sam i u tome da želim sebi pomoći i istrajat ću u tome......... nema mi druge...... svakim danom vidim da je život stvarno lijep i ja ga želim iskoristiti....... greota bi bilo ne živiti i proživiti život uz divne roditelje i prijatelje....... samo treba znati..... a kako sam počela mislim da znam.......... volim vas sve........ iskreno.....