Forum za podršku u oporavku

Miljanice,jel ovo u Zr?ova slika??

Jeste BOBANE.
Stara sircetana.

Simpaticno...stigla sam do cilja...
Moj cilj je postignut...
Moj treci rodjendan...
Moj ponos,moja snaga,moja jacina...
Sta je sve proslo...sta je sve bilo...
Bog i vaseljenja zna kojim krilima sam letela...
Letela sam najbolje sto sam znala..
Zivela sam kako sam znala i umela...
Zao mi je sto sam opet povredila ljude oko sebe...
Zao mi je sto sam povredjivala sebe...
Ali...
Ziva sam..
Zdrava..
I cista...
Sutra,tj od ponoci pocinjem sa zivotnom apstinencijom za samo danas.
Zahvalna sam mojoj visoj sili sto me je cuvala svo ovo vreme,sto je bila uz mene,sto me je nosila kad ja sama nisam znala gde da idem.
Zahvalna sam ljudima koji su koracali uz mene,koji su pratili moje korake,koji su bili tu na bilo koji nacin.
Zahvalna sam na spoznaji da nisam sama,da trebam ceniti sebe,svoj zivot,svoj svaki dan,svoj osmeh,svoj razum,svoje vreme,samu sebe.

Zahvalna sam.

cestitam!nisam ni sumnjala u tebe nijednog trenutka!opet kazem:"uspjele smo!"
samo nastavi da koracas....

Jesmo Bebuska,jesmo zaista!
Drago mi jeda si se javila....
Poljubac draga moja!

POlako pustam da poznati bol ode...
Moj dan ispunjavaju ljudi koje volim...
Oni su daleko,a blizu...i uvek tu...
Zivot mi ima smisao...
Kao ponovno rodjenje...
Ucim da volim i prihvatam sebe.(sto je poprilicno tesko neki put)
Ali zato je tu grupa da me podseti na ljubav...
Neki put sam zivela za emociju...Zivela sam za to lepo,i znala da ce to lose proci.Znala sam i da postoji razlog zasto se svedesava.
Danas znam da su emocije prolazne.Danas znam da volim emocije kakve god da su-jer su one samo moje.
Sad idem da spavam...

Bas impresivno!

I dalje brojim dane...Ne vise ni dane...Pocela sam da brojim osmehe,trenutke,minute...
Zivot je savrseno lep kad znamo put kojim idemo...

I hvala vam sto znam svoj put...
I hvala vam sto se vise ne plasim...
I hvala vam sto koracamo zajedno...

M.

dete svemira wrote:I dalje brojim dane...Ne vise ni dane...Pocela sam da brojim osmehe,trenutke,minute...
Zivot je savrseno lep kad znamo put kojim idemo...

I hvala vam sto znam svoj put...
I hvala vam sto se vise ne plasim...
I hvala vam sto koracamo zajedno...

M.

tebi hvala na svemu u subotu!
zaista.

prosto, nekad se čovek UPLAŠI, najblaže rečeno.. nekad je čovek slab i izgubi ritam, korak, put..

hvala na svemu...
ni najbolja namera, volja, ljubav, razumevanje, ponekad jednostavno nisu dovoljni.
nekad samoća i mrak gutaju sve pred sobom.. progutaju nas..