PRICA
Moderator: sanela
-
SuperSynthetic
- Posts: 470
- Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
- Location: Beograd
4-deo.Ruska mafija 3.
Jadno. Stojim sam ispred hotela u pocepanoj majici.
U sobi me cekaju Rusi sa utokama. Iza hotela je onaj pakao od parka i onaj jebeni drveni duh koji me pljuje.
Ma nema sanse da idem u park po ovom mraku. Mada tamo mi je gudra na drvetu. Mozda kad svane.
Jbt. bas uzas. Sta da radim?
Da se javim Gashiju da mu se izvinim i da mu vratim njegovu gudru. Da ga zamolim da zaustavi ove Ruse. 100% im je on platio da me roknu.
Nisam potrosio mnogo gudre. Dacu mu i svu kintu koju imam pa ce mo se vec nekako dogovoriti. U sobi imam jos coce u onoj okrugloj kesici. To mogu da ostavim sebi a ostatak cu da vratim Gasiju.
A sta ako Gashi ustvari radi za Ruse? Sta ako sam ustvari uzeo njihovu gudru?
U picku materinu.
Ulazim u predvorje hotela. Recepcioner me overava brzim pogledom i nastavlja nesto da pise.
Sedam u jednu od fotelja u foajeu hotela malo dalje od recepcije ali da mogu da vidim i recepciju i ulaz i lift i stepenice. Nista mi ne moze promaci.
Recepcioner uzima telefon i nesto kratko razgovara. Cini mi se da prica ruski. Nisam bas siguran. Prolaze me zmarci.
Uhh covece. Nista. Tisina. On i dalje nesto pise, pise i gleda u te svoje pisanije.
Vreme prolazi polako, strasno polako. Hteo bih da pogledam koliko ima sati ali u ovome trenutku mi je veliki napor da procitam brojke na satu jer moram da budem koncentrisan na svaki dasak vazduha i zvuk oko mene.
Pazim. Moram da budem brzi od njih.
Ovde u foajeu hotela mi je kolko tolko bezbedno jer ne mogu da me roknu ovde, postoji mogucnost da bude svedoka. Mislim dok me roknu pa dok sklone telo, postoji velika mogucnost da neko naidje i vidi sta rade.
Oce da me navuku da odem u sobu ili da me odvuku negde gde nema nikoga pa ce tamo da me roknu.
Jedina sansa je da ako krenu na mene ni po koju cenu ne krecem sa njima pa makar imali i utoke.
Ovde oni ne smeju da pucaju.
Pobecicu u tom slucaju na ulicu i urlati upomoc i pritrcati prvom coveku ili grupi ljudi.
To mi je jedini spas. Ne smeju nista da mi urade pred svedocima.
U hotel ulazi faca u nekom zastarelom odelu na pruge. Nizak rastom i sirok. Izgleda kao kocka.
Prilazi recepciji. Tiho govori sa recepcionerom koji mu na pult stavlja jednu kartonsku kutiju od cipela.
Kockasti nesto uzima iz kutije i stavlja ispod sakoa na pruge. Razmenjuju jos par reci od kojih jasno razumem nesto kao harasho i zdrastisvje.
Rusi majku im jebem. To je to. Ovaj je javio kockastom da sam dosao i iz kutije mu je dao utoku da me rokne.
Kockasti krece ka meni.
Okrece se jos jednom ka recepcioneru i glasno mu govori nesto na cistom ruskom a ovaj mu isto tako odgovara na isto takvom perfektnom ruskom.
Gde da bezim?? Mogu da trcim napolje kao sto sam i planirao a mogu da trcim uz stepenice do sobe i tamo da se zakljucam, mada sigurno imaju kljuceve od sobe.
Brzi sam od kockastog to je sigurno ali isto tako sigurno nisam jaci.
Mogu da otrcim do sobe i da onda poduprem vrata sa stolicom i da se jos jednom brzo puknem sa kokom. Taman cu imati tolko vremena dok ne razvale vrata a onda jbg. Nek me ubiju.
Mozda me opet duh spase i pretvori metke u onu pljuvacku. To cu uraditi. Duh mi je ostao jedina nada da prezivim ali uradicu se jos jednom pre toga pa kud puklo da puklo.
Jedini bedak je ako su Rusi nasli onu okruglu kesicu sa onih 5 grama koke u mojoj sobi i uzeli je. E to je stvarno bedak.
Jao Boze molim te da mi Rusi nisu nasli tu koku i da je ona jos gore u sobi.
Dok se ja premisljam sta da uradim kockasti Rus seda na fotelju malo dalje od mene.
Lagano ustajem i spremam se za sprint ka stepenicama. Lift je strasno spor tako da i ako udje u lift kad krene zamnom nikad me nece stici. Gledam ga onako kockastog i crvenog u faci i siguran sam sada jos vise da sam mnogo brzi od njega. Spremam se da neprimetno potrcim kao vetar prema svojoj sobi uz stepenice ali....
Ali odjednom ni sam ne znam kako i zasto prilazim kockastom Rusu i sedam na fotelju pored njega.
Gledam ga u oci.
- Sve znam. Pogresio sam. Moja greska. Treba da platim.- govorim mu na srpskom.
- Ali zar da poginem od ruske pravoslavne ruke?- pitam i sve vreme ga iskreno gledam u oci.
Kockasti Rus cuti ali me sve vreme gleda u oci i kao da mi ocima odgovara.
Shvatam u trenutku da sam se grdno zajebao.
Nece ovaj mene da ubije. Ko zna sta ovi Rusi rade ovde ali je sigurno da mene ne jure.
Kockasti me i dalje gleda i kao da cita moje misli. Pokazuje mi flasu metakse koju je steknuo ispod sakoa i odlazi.
Na izlazu je jos par reci razmenio sa recepcionerom, pogledali su me jos jednom i onda je kockasti otisao.
Ocigledno je da misle da sam lud ludijat. Pao mi je kamen sa srca.
Covece koji trip. Sve sam utripovao.
Ali oni Rusi sto su mi uleteli u sobu i pucali na mene? Nemoguce da sam sve to ishalucinirao. Ko zna?
I onaj duh sto me je pljunuo a posle me je spasao pretvorivsi ruske metke u istu tu njegoavu pljuvacku? Ko zna sve je moguce?!
- Laku noc- kazem recepcioneru na srpskom nadajuci se da Rus razume srpski.
On mi samo otpozdravlja rukom, osmehuje se i nastavlja da pise.
Odlazim do sobe.
Na krevetu me ceka mala okruglo loptasta kesica sa cocom. Bilo je oko 5 grama u njoj. Ali roknuo sam se jedanput. Uzimam kasiku i dva sprica iz fijoke u natkasni pored kreveta. Otvaram kesicu. Sipam u kasiku otprilike polovinu koke iz kesice. Mnogo sam stavio. 2 grama. Ma nema 2. Mozda 1,5 i malo jace. Ma cool.
Donosim iz kupatila vodu u ganu. Sipam preko koke. Treba puno vode jer ima puno koke. Opet se skoro sve odmah rastvara. Bas je cista covece. Ipak samo kratko prokuvavam.
Navlacim kroz stari filter skoro pun gan. Ispasce mi klip pa sta sam onda uradio. Moram da budem pazljiv.
Prekrstam noge preko leve ruke. Vena na zglobu mi iskace.
Igla je vec tupa od upotrebe pa ulazim brzim pokretom da mi vena ne bi pobegla pod iglom. Uspevam. Tu sam. Ma mogao bih doctor da budem.
Pritiskam klip polako da mi ne bi ispao jer se vec klati a onda negde na pola sjurujem kao ludak. Puknuce mi vena jbt.
Juri kroz mene. Bas juri kroz celog mene. Ne mogu da je stignem. Ovog puta je brza od mene.
Vidim sve kablove koji prolaze kroz zidove, sve vodovodne cevi. Cujem elektrone u kablovima i vodu u cevima.
Sve je povezano instalacijama. Sve zgrade, ulice. Mogu da odem gde god hocu. Krecem se kao struja kroz kablove. Postao sam cista energija. Vidim ceo grad. I open party na plazi i mog fienda Grka kako djuska u gomili picaka.
Sve je povezano. Sve ima smisla. Bas volim ovaj svet. Srecan sam. Srecan sam sto sam deo svega ovoga. Deo sveta, deo kosmosa.
Letim iznad grada. Vidim andjele kako lete pored mene. Lepi andjeli. Prelepi. Imaju savrsene grudi, guze, face. Sve je savrseno. Imaju i pickice tek orosene dlacicama. Prolecemo jedni kroz druge. Nema fizickog kontakta. Samo nam se energije mesaju. Svi smo nasmejani i lepi.
Letimo sve dalje i dalje. Letimo ogromnom brzinom daleko, daleko. Andjeli mi pruzaju svoje rucice i ubrzavamo sve brze i brze, sve dalje i dalje.
Toliko brzo letim da shvatam da necu moci da ukocim.
Jurimo kroz prazninu. Kroz divnu prazninu.
Primecujem kako andjeli koji su najbrzi i koji su daleko ispred mene nestaju u tami praznine. Lete i nestaju u praznini. Puni su ljubavi prema toj praznini koja ih guta.
Covece ja necu tamo. Necu da nestanem. Hocu da stanem. Hocu da se vratim.
Ne mogu da ukocim.
Andjeli pored mene mi opet pruzaju rucice, neki me dodiruju usnicama. Hoce da mi kazu da je tama praznine nas predivni put, da ih ne ostavljam, da se ne protivim.
Predivno je. Osecam njihovu energiju. Ne zelim da ih ostavim ali...... necu......necuuuu.......NECUUUUUU.........
Glava me stasno boli. Trzam se na patosu svoje sobe i glavom udaram o vrata kupatila koja su ostala otvorena.
Prestajem da se trzam i udaram glavom.
Nemam vazduha. Prestao sam da disem.
Svesno teram sebe da udahnem. Disem. Trudim se da disem u nekom normalnom ritmu.
Glava mi bridi. Ovoga puta sam bas razlupao glavu. Dobro je. Pun sam snage. Glava ce proci.
Ustajem. Uh covece, mogao sam lepo sa Grkom na open party. Bezveze sam utripovao da me jure Rusi.
Gashi me trazi ali ko zna gde je on. Nema sanse da me nadje.
Idem na open party na plazi. Jos je noc a party traje dok ne svane pa i duze. Odoh.
Da se istusiram prvo i presvucem ovu pocepanu majicu pa odoh.
Odlazim pod tus.
Navatacu neku rasnu sisatu engleskinju sa savrsenim dupetom. Posto nemam lijane vezacu je kablom od telefona. Moze i ona mene da veze.
Ispiram sapunicu sa sebe. Cujem neko krckanje. Zaustavljam tus. Osluskujem. Tisina. Nastavljam sa tusiranjem.
Cujem lomnjavu, kao da nesto pada. Opet zaustavljam tus. Opet tisina. Uhh jbt. Izlazim iz tus kabine.
Da mi mozda ipak nije neko usao u sobu?
Stojim go u kupatilu i osluskujem. Samo tisina. Nista se ne cuje.
Naglo otvaram vrata i ulecem iz kupatila u sobu. Nista. Samo ona vrecica sa jos malo koke u njoj stoji na krevetu.
Opet se cuje krckanje na trenutak. Sada mnogo jasnije. Zvuk dolazi kroz otvorena vrata terase.
Gledam prema terasi ali se ne osudjujem da se pomerim.
Napolju pocinje da se cuje lomnjava i pucanje grana kao da neko pada sa drveta. Covece da se nije neko popeo ne drvo da mi ukrade gudru pa je pao??
Izlecem go na terasu.
Uzas. Duhovi su svuda. U svakom stablu je ozivelo po nekoliko faca. U krosnjama su ogromne face.
Drvece je ozivelo. Ima ih sigurno 10 mozda 20. Fixirani su za stabla i ne mogu da mi pridju iako bi to hteli.
Svi krkljaju i pokusavaju da skupe pljuvacku da me pljunu. Nedostaje im tecnosti. Bilo kakve tecnosti.
Uzasni su. Fljuusss. Jedan me je pljunuo. Vidim ljigavu pljuvacku na svom ramenu. Go sam.
Fljuss, fljuss, fljuss, fljuss......fljuss, fljuss......svi me pljuju. Svuda po telu mi je njihova pljuvacka.
Ulazim u sobu i zatvaram vrata da me ne bi vise pljuvali. Vidim da i po sobi ima njihove pljuvacke.
Sta da radim? Sav sam ljigav. Uzimam peskir i brisem se. Sluzava pljuvacka se tesko brise i uvek ostaje malo.
Uzimam drugi peskir i brisem, brisem.
Mozda bi i oni malo koke. Da to je to 100%. Oce koku.
Ne mogu da pricaju pa mi na ovaj nacin porucuju da ih isprskam sa kokom.
Jbg. ajde dacu im malo, ionako imam jos koke na onom drvetu. Uzeli bi oni tu koku sa drveta ali su odrveneli pa ne mogu da se pomeraju.
Jednostavno hoce da ih isprskam sa kokom isto kao sto su oni mene isprskali sa pljuvackom. Razumem poruku.
Malo odvratan nacin da se komunicira ali razumeli smo se.
Od preostale koke iz vrecice pravim jos jedan veliki rokic.
Napravio sam im pun gan a stavio sam sigurno dva grama unutra. Bice im dosta valda? Stavljam iglu.
Izlazim na terasu.
Odrveneli duhovi u stablima i krosnjama izbecenim ocima bulje u mene. Ne mogu da stanu da mrdaju ustima jer kao da imaju problema jer im fali pljuvacke i usta su im suva. Treba im nekakva tecnost.
Prskam ih sa kokom iz gana. Jednog po jednog. Svakome dajem po malo. Imam utisak da im prija.
Cini mi se da vole kada ih jace pogodi mlaz koke iz gana. Pritiskam klip jace. To je to. Hoce da ih sto jace zvizne.
Uzimam gan u jednu ruku a drugom udaram po klipu. Pljuss, pljus, pljuss......svakom po mali mlaz koke.....pljus, pljuss......u jenom trenutku mi izlece igla sa gana i zabada se jednom duhu u celo.
On pocinje zlokobno da krci. Nisam hteo.
U znak izvinjenja ga prskam sa ono malo koke sto mi je ostalo u ganu ali on i dalje strasno krci. I ovaj do njega pocinje da jos gore da krci. Pocinju svi da krce. Krce i krkljaju. Srasno.
Pocece opet da me pljuju. Naljutio sam ih jer sam im frienda pogodio sa iglom u celo.
Ulazim u sobu i zatvaram vrata od terase. Gledam ih kroz staklo zatvorenih vrata. Ako pocnu opet da pljuju nece moci da me pogode.
Lagano svice. Sunce izlazi negde sa druge strane hotela i nije direktno ali svice.
Kako se lagano razdanjuje primecujem kako je jedan duh nestao. Nema ga vise. To stablo na kome je on bio u trenutku kada ga je obasjala svetlost dana je opet postalo samo najobicnije stablo.
Ovi drugi koji su jos u mraku kao da su zaspali.
Kako se razdanjuje tako oni nestaju jedan po jedan i park opet izgleda pitomo. U roku od 20 minuta su svi nestali.
Vidim moju kesu sa gudrom na grani drveta gde sam je ostavio.
Kroz glavu mi prolece strasna slika sebe kako bih mogao da se obesim gajtanom od telefona.
Mogao bih da ga iskopcam iz zida i da napravim omcu i da se obesim o plafonjeru na plafonu.
Koji mi je kurac? Tako mi je ladno dosla ta misao. Najvise me plasi smirenost te misli.
Sta bre ovi duhovi hoce od mene? Hoce da se ubijem.
Pljuju me sa halucinogenom tecnoscu koja mi prodire kroz kozu i ima dejstvo da me navede da izvrsim samoubistvo.
Ali zasto?
Pa na taj nacin hoce da uzmu moju svest. Oni se hrane mojom svescu. Hoce moj mozak. To je to.
Sada mi je bar sve jasno.
Rusi su bili cista halucinacija izazvana njihovom pljuvackom da bi me uplasili i naterali da se ubijem a sada kada im to sa Rusima nije proslo direktno mi u glavu stavljaju misli da se ubijem.
Sva sreca da ih nema preko danu .
Do nocas moram da smislim sta cu da uradim u vezi njih. Moram da se pazim da me ne pljunu kada se pojave.
Uhhh. Mada sada je bar sve jasno sta se desava.
Otvaram vrata od terase. Pticice pevaju. Duhova nema a moja kesa sa gudrom je na drvetu na sigurnom mestu.
Ne rade trajekti. Ne mogu sa ostrva. U grad ne smam jer ce me naci Gashi.
Ma najbolje da sedim ovde i da cekam da se zavrsi taj strajk, da prorade trajekti pa da onda palim negde sa ostrva.
Moram da odem da uzmem gudru sa drveta. Nemam vise uopste. Sa zadnjom kolicinom sam poprskao duhove.
Ja im dajem koku dzabe a oni oce da se ubijem. Kakve picke od duhova. Pedercine.
Izlazim iz sobe i spustam se do recepcije. Na recepciji nema nikoga.
Izlazim napolje i odlazim u park iza hotela.
Pentram se na drvo i pazim da opet ne uhvatim neku ljigavu granu. Nema problema posto su grane suve.
Sa drveta gledam terase hotela i pokusavam da nadjem koja je moja. Ne uspeva mi da lociram moju terasu posto ih ima gomila istih.
Uzimam kesu sa gudrom i spustam se sa drveta.
Opet prolazim pored recepcije na kojoj nema nikoga.
U sobi pravim dve okrugle kesice. U jednu stavljam oko 10 grama coce a u drugu mozda gram dva dopa tek da se nadje zlu ne trebalo. Te dve kesice stavljam u fioku natkasne a glavne kolicine opet vracam u onu tamnu kesetinu.
Gde da sada steknem ovu kesetinu?
Mislim da je drzim ovde u sobi je totalno ludilo. Nedaj boze da me murija digne sa ovolikom kolicinom.
Mogao bih da rasturim klimu i da tu steknem kesetinu. Ne glupa ideja.
Mogao bih da je steknem u onaj hidrant za gasenje pozara u hodniku ispred vrata moje sobe ali to mi deluje kao skroz nesiguran stek.
Ma opet cu na drvo, to je najbolje. Jao ti duhovi kako me nerviraju covece.
Opet izlazim napolje pored recepcije na kojoj i dalje nema nikog.
Opet odlazim u park i stekam kesu na drvo tako da mogu da je vidim iz sobe.
Sta ako me neko od gostiju vidi sa svoje terase kako se penjem i stekam gudru na drvo? Nece rano je i svi spavaju. Ostavljam kesu i vracam se u hotel. Na recepciji je krupna Grkinja. Ima ogromno ogromne sisetine a niska je.
- Mister, mister- vice zamnom. Gledam je sta hoce?
- Your passport mister- pruza mi pasos
- You have to leave this hotel, manager said that you have to go, take your pasport and please leave hotel till 10 am.
- Why do you want me to go? pitam zacudjeno
- I dont know, manager said that, you do not have to pay anything just go please and take your passport.
Sve mi je jasno. Onaj Rus sto je nocas radio je prijavio da sam lud i da pravim sranja te su resili da me izbace iz hotela i da mi nista ne naplate za ovu jednu noc koju sam prespavao ovde.
Ma cool. preci cu u hotel do ovoga. I on gleda na isti park tako da cu imati kesu sa gudrom pod okom.
- Thank you- zahvaljujem se i dok uzimam pasos primecujem da ima i ogromno dupe isto kao i sise. Dupe i kukovi su joj bas nenormalno siroki i veliki. Nije debela ali, ali kako li izgleda ovo jebati? Interesantno.
Primecuje da joj gledam u dupe ali po faci ne razaznajem da li joj je drago ili neprijatno. Trudi se da ostane profesionalna u svom poslu.
Odlazim u sobu. 7 sati ujutru. Za 3 sata moram da palim iz sobe.
Pa da se puknem jos jednom u medjuvremenu, sta cu drugo.
Vadim gan i iglu iz natkasne ali vidim da je igla ostala neisprana a u njoj se vidi osusena krv.
Odlazim u kupatilo i probavam da isperem skorelu krv iz igle medjutim nema sanse. Nece ni da makne. Igla je zapusena te ne propusta vodu uopste. Dzabe prskam u nju uporno i pokusavam da je isperem. Nece i nece.
Probavam da je zagrejem upaljacem medjutim ni to ne pomaze. Zapusila kevu joj jebem.
Ona druga igla mi je izletela onome duhu u celo. Sada verovatno stoji napolju zabodena u neko stablo. Cak i da je nadjem taj udarac u stablo ju je tolko istupio da sa njom sigurno necu moci da se nadjem.
Jebem vam mater svima da vam jebem. Odoh iz ovog jebenog hotela.
Moram da nadjem apoteku i da kupim nove igle. Trpam stvari u ranac.
Jebem ti i duhove i Grke.
Mislim kako da ostanem bez igle? Ej, bez igle sam ostao! Ne mogu da verujem.
Izlazim sa rancem iz sobe.
Stvarno ne mogu da verujem kakav bedak.
U sobi me cekaju Rusi sa utokama. Iza hotela je onaj pakao od parka i onaj jebeni drveni duh koji me pljuje.
Ma nema sanse da idem u park po ovom mraku. Mada tamo mi je gudra na drvetu. Mozda kad svane.
Jbt. bas uzas. Sta da radim?
Da se javim Gashiju da mu se izvinim i da mu vratim njegovu gudru. Da ga zamolim da zaustavi ove Ruse. 100% im je on platio da me roknu.
Nisam potrosio mnogo gudre. Dacu mu i svu kintu koju imam pa ce mo se vec nekako dogovoriti. U sobi imam jos coce u onoj okrugloj kesici. To mogu da ostavim sebi a ostatak cu da vratim Gasiju.
A sta ako Gashi ustvari radi za Ruse? Sta ako sam ustvari uzeo njihovu gudru?
U picku materinu.
Ulazim u predvorje hotela. Recepcioner me overava brzim pogledom i nastavlja nesto da pise.
Sedam u jednu od fotelja u foajeu hotela malo dalje od recepcije ali da mogu da vidim i recepciju i ulaz i lift i stepenice. Nista mi ne moze promaci.
Recepcioner uzima telefon i nesto kratko razgovara. Cini mi se da prica ruski. Nisam bas siguran. Prolaze me zmarci.
Uhh covece. Nista. Tisina. On i dalje nesto pise, pise i gleda u te svoje pisanije.
Vreme prolazi polako, strasno polako. Hteo bih da pogledam koliko ima sati ali u ovome trenutku mi je veliki napor da procitam brojke na satu jer moram da budem koncentrisan na svaki dasak vazduha i zvuk oko mene.
Pazim. Moram da budem brzi od njih.
Ovde u foajeu hotela mi je kolko tolko bezbedno jer ne mogu da me roknu ovde, postoji mogucnost da bude svedoka. Mislim dok me roknu pa dok sklone telo, postoji velika mogucnost da neko naidje i vidi sta rade.
Oce da me navuku da odem u sobu ili da me odvuku negde gde nema nikoga pa ce tamo da me roknu.
Jedina sansa je da ako krenu na mene ni po koju cenu ne krecem sa njima pa makar imali i utoke.
Ovde oni ne smeju da pucaju.
Pobecicu u tom slucaju na ulicu i urlati upomoc i pritrcati prvom coveku ili grupi ljudi.
To mi je jedini spas. Ne smeju nista da mi urade pred svedocima.
U hotel ulazi faca u nekom zastarelom odelu na pruge. Nizak rastom i sirok. Izgleda kao kocka.
Prilazi recepciji. Tiho govori sa recepcionerom koji mu na pult stavlja jednu kartonsku kutiju od cipela.
Kockasti nesto uzima iz kutije i stavlja ispod sakoa na pruge. Razmenjuju jos par reci od kojih jasno razumem nesto kao harasho i zdrastisvje.
Rusi majku im jebem. To je to. Ovaj je javio kockastom da sam dosao i iz kutije mu je dao utoku da me rokne.
Kockasti krece ka meni.
Okrece se jos jednom ka recepcioneru i glasno mu govori nesto na cistom ruskom a ovaj mu isto tako odgovara na isto takvom perfektnom ruskom.
Gde da bezim?? Mogu da trcim napolje kao sto sam i planirao a mogu da trcim uz stepenice do sobe i tamo da se zakljucam, mada sigurno imaju kljuceve od sobe.
Brzi sam od kockastog to je sigurno ali isto tako sigurno nisam jaci.
Mogu da otrcim do sobe i da onda poduprem vrata sa stolicom i da se jos jednom brzo puknem sa kokom. Taman cu imati tolko vremena dok ne razvale vrata a onda jbg. Nek me ubiju.
Mozda me opet duh spase i pretvori metke u onu pljuvacku. To cu uraditi. Duh mi je ostao jedina nada da prezivim ali uradicu se jos jednom pre toga pa kud puklo da puklo.
Jedini bedak je ako su Rusi nasli onu okruglu kesicu sa onih 5 grama koke u mojoj sobi i uzeli je. E to je stvarno bedak.
Jao Boze molim te da mi Rusi nisu nasli tu koku i da je ona jos gore u sobi.
Dok se ja premisljam sta da uradim kockasti Rus seda na fotelju malo dalje od mene.
Lagano ustajem i spremam se za sprint ka stepenicama. Lift je strasno spor tako da i ako udje u lift kad krene zamnom nikad me nece stici. Gledam ga onako kockastog i crvenog u faci i siguran sam sada jos vise da sam mnogo brzi od njega. Spremam se da neprimetno potrcim kao vetar prema svojoj sobi uz stepenice ali....
Ali odjednom ni sam ne znam kako i zasto prilazim kockastom Rusu i sedam na fotelju pored njega.
Gledam ga u oci.
- Sve znam. Pogresio sam. Moja greska. Treba da platim.- govorim mu na srpskom.
- Ali zar da poginem od ruske pravoslavne ruke?- pitam i sve vreme ga iskreno gledam u oci.
Kockasti Rus cuti ali me sve vreme gleda u oci i kao da mi ocima odgovara.
Shvatam u trenutku da sam se grdno zajebao.
Nece ovaj mene da ubije. Ko zna sta ovi Rusi rade ovde ali je sigurno da mene ne jure.
Kockasti me i dalje gleda i kao da cita moje misli. Pokazuje mi flasu metakse koju je steknuo ispod sakoa i odlazi.
Na izlazu je jos par reci razmenio sa recepcionerom, pogledali su me jos jednom i onda je kockasti otisao.
Ocigledno je da misle da sam lud ludijat. Pao mi je kamen sa srca.
Covece koji trip. Sve sam utripovao.
Ali oni Rusi sto su mi uleteli u sobu i pucali na mene? Nemoguce da sam sve to ishalucinirao. Ko zna?
I onaj duh sto me je pljunuo a posle me je spasao pretvorivsi ruske metke u istu tu njegoavu pljuvacku? Ko zna sve je moguce?!
- Laku noc- kazem recepcioneru na srpskom nadajuci se da Rus razume srpski.
On mi samo otpozdravlja rukom, osmehuje se i nastavlja da pise.
Odlazim do sobe.
Na krevetu me ceka mala okruglo loptasta kesica sa cocom. Bilo je oko 5 grama u njoj. Ali roknuo sam se jedanput. Uzimam kasiku i dva sprica iz fijoke u natkasni pored kreveta. Otvaram kesicu. Sipam u kasiku otprilike polovinu koke iz kesice. Mnogo sam stavio. 2 grama. Ma nema 2. Mozda 1,5 i malo jace. Ma cool.
Donosim iz kupatila vodu u ganu. Sipam preko koke. Treba puno vode jer ima puno koke. Opet se skoro sve odmah rastvara. Bas je cista covece. Ipak samo kratko prokuvavam.
Navlacim kroz stari filter skoro pun gan. Ispasce mi klip pa sta sam onda uradio. Moram da budem pazljiv.
Prekrstam noge preko leve ruke. Vena na zglobu mi iskace.
Igla je vec tupa od upotrebe pa ulazim brzim pokretom da mi vena ne bi pobegla pod iglom. Uspevam. Tu sam. Ma mogao bih doctor da budem.
Pritiskam klip polako da mi ne bi ispao jer se vec klati a onda negde na pola sjurujem kao ludak. Puknuce mi vena jbt.
Juri kroz mene. Bas juri kroz celog mene. Ne mogu da je stignem. Ovog puta je brza od mene.
Vidim sve kablove koji prolaze kroz zidove, sve vodovodne cevi. Cujem elektrone u kablovima i vodu u cevima.
Sve je povezano instalacijama. Sve zgrade, ulice. Mogu da odem gde god hocu. Krecem se kao struja kroz kablove. Postao sam cista energija. Vidim ceo grad. I open party na plazi i mog fienda Grka kako djuska u gomili picaka.
Sve je povezano. Sve ima smisla. Bas volim ovaj svet. Srecan sam. Srecan sam sto sam deo svega ovoga. Deo sveta, deo kosmosa.
Letim iznad grada. Vidim andjele kako lete pored mene. Lepi andjeli. Prelepi. Imaju savrsene grudi, guze, face. Sve je savrseno. Imaju i pickice tek orosene dlacicama. Prolecemo jedni kroz druge. Nema fizickog kontakta. Samo nam se energije mesaju. Svi smo nasmejani i lepi.
Letimo sve dalje i dalje. Letimo ogromnom brzinom daleko, daleko. Andjeli mi pruzaju svoje rucice i ubrzavamo sve brze i brze, sve dalje i dalje.
Toliko brzo letim da shvatam da necu moci da ukocim.
Jurimo kroz prazninu. Kroz divnu prazninu.
Primecujem kako andjeli koji su najbrzi i koji su daleko ispred mene nestaju u tami praznine. Lete i nestaju u praznini. Puni su ljubavi prema toj praznini koja ih guta.
Covece ja necu tamo. Necu da nestanem. Hocu da stanem. Hocu da se vratim.
Ne mogu da ukocim.
Andjeli pored mene mi opet pruzaju rucice, neki me dodiruju usnicama. Hoce da mi kazu da je tama praznine nas predivni put, da ih ne ostavljam, da se ne protivim.
Predivno je. Osecam njihovu energiju. Ne zelim da ih ostavim ali...... necu......necuuuu.......NECUUUUUU.........
Glava me stasno boli. Trzam se na patosu svoje sobe i glavom udaram o vrata kupatila koja su ostala otvorena.
Prestajem da se trzam i udaram glavom.
Nemam vazduha. Prestao sam da disem.
Svesno teram sebe da udahnem. Disem. Trudim se da disem u nekom normalnom ritmu.
Glava mi bridi. Ovoga puta sam bas razlupao glavu. Dobro je. Pun sam snage. Glava ce proci.
Ustajem. Uh covece, mogao sam lepo sa Grkom na open party. Bezveze sam utripovao da me jure Rusi.
Gashi me trazi ali ko zna gde je on. Nema sanse da me nadje.
Idem na open party na plazi. Jos je noc a party traje dok ne svane pa i duze. Odoh.
Da se istusiram prvo i presvucem ovu pocepanu majicu pa odoh.
Odlazim pod tus.
Navatacu neku rasnu sisatu engleskinju sa savrsenim dupetom. Posto nemam lijane vezacu je kablom od telefona. Moze i ona mene da veze.
Ispiram sapunicu sa sebe. Cujem neko krckanje. Zaustavljam tus. Osluskujem. Tisina. Nastavljam sa tusiranjem.
Cujem lomnjavu, kao da nesto pada. Opet zaustavljam tus. Opet tisina. Uhh jbt. Izlazim iz tus kabine.
Da mi mozda ipak nije neko usao u sobu?
Stojim go u kupatilu i osluskujem. Samo tisina. Nista se ne cuje.
Naglo otvaram vrata i ulecem iz kupatila u sobu. Nista. Samo ona vrecica sa jos malo koke u njoj stoji na krevetu.
Opet se cuje krckanje na trenutak. Sada mnogo jasnije. Zvuk dolazi kroz otvorena vrata terase.
Gledam prema terasi ali se ne osudjujem da se pomerim.
Napolju pocinje da se cuje lomnjava i pucanje grana kao da neko pada sa drveta. Covece da se nije neko popeo ne drvo da mi ukrade gudru pa je pao??
Izlecem go na terasu.
Uzas. Duhovi su svuda. U svakom stablu je ozivelo po nekoliko faca. U krosnjama su ogromne face.
Drvece je ozivelo. Ima ih sigurno 10 mozda 20. Fixirani su za stabla i ne mogu da mi pridju iako bi to hteli.
Svi krkljaju i pokusavaju da skupe pljuvacku da me pljunu. Nedostaje im tecnosti. Bilo kakve tecnosti.
Uzasni su. Fljuusss. Jedan me je pljunuo. Vidim ljigavu pljuvacku na svom ramenu. Go sam.
Fljuss, fljuss, fljuss, fljuss......fljuss, fljuss......svi me pljuju. Svuda po telu mi je njihova pljuvacka.
Ulazim u sobu i zatvaram vrata da me ne bi vise pljuvali. Vidim da i po sobi ima njihove pljuvacke.
Sta da radim? Sav sam ljigav. Uzimam peskir i brisem se. Sluzava pljuvacka se tesko brise i uvek ostaje malo.
Uzimam drugi peskir i brisem, brisem.
Mozda bi i oni malo koke. Da to je to 100%. Oce koku.
Ne mogu da pricaju pa mi na ovaj nacin porucuju da ih isprskam sa kokom.
Jbg. ajde dacu im malo, ionako imam jos koke na onom drvetu. Uzeli bi oni tu koku sa drveta ali su odrveneli pa ne mogu da se pomeraju.
Jednostavno hoce da ih isprskam sa kokom isto kao sto su oni mene isprskali sa pljuvackom. Razumem poruku.
Malo odvratan nacin da se komunicira ali razumeli smo se.
Od preostale koke iz vrecice pravim jos jedan veliki rokic.
Napravio sam im pun gan a stavio sam sigurno dva grama unutra. Bice im dosta valda? Stavljam iglu.
Izlazim na terasu.
Odrveneli duhovi u stablima i krosnjama izbecenim ocima bulje u mene. Ne mogu da stanu da mrdaju ustima jer kao da imaju problema jer im fali pljuvacke i usta su im suva. Treba im nekakva tecnost.
Prskam ih sa kokom iz gana. Jednog po jednog. Svakome dajem po malo. Imam utisak da im prija.
Cini mi se da vole kada ih jace pogodi mlaz koke iz gana. Pritiskam klip jace. To je to. Hoce da ih sto jace zvizne.
Uzimam gan u jednu ruku a drugom udaram po klipu. Pljuss, pljus, pljuss......svakom po mali mlaz koke.....pljus, pljuss......u jenom trenutku mi izlece igla sa gana i zabada se jednom duhu u celo.
On pocinje zlokobno da krci. Nisam hteo.
U znak izvinjenja ga prskam sa ono malo koke sto mi je ostalo u ganu ali on i dalje strasno krci. I ovaj do njega pocinje da jos gore da krci. Pocinju svi da krce. Krce i krkljaju. Srasno.
Pocece opet da me pljuju. Naljutio sam ih jer sam im frienda pogodio sa iglom u celo.
Ulazim u sobu i zatvaram vrata od terase. Gledam ih kroz staklo zatvorenih vrata. Ako pocnu opet da pljuju nece moci da me pogode.
Lagano svice. Sunce izlazi negde sa druge strane hotela i nije direktno ali svice.
Kako se lagano razdanjuje primecujem kako je jedan duh nestao. Nema ga vise. To stablo na kome je on bio u trenutku kada ga je obasjala svetlost dana je opet postalo samo najobicnije stablo.
Ovi drugi koji su jos u mraku kao da su zaspali.
Kako se razdanjuje tako oni nestaju jedan po jedan i park opet izgleda pitomo. U roku od 20 minuta su svi nestali.
Vidim moju kesu sa gudrom na grani drveta gde sam je ostavio.
Kroz glavu mi prolece strasna slika sebe kako bih mogao da se obesim gajtanom od telefona.
Mogao bih da ga iskopcam iz zida i da napravim omcu i da se obesim o plafonjeru na plafonu.
Koji mi je kurac? Tako mi je ladno dosla ta misao. Najvise me plasi smirenost te misli.
Sta bre ovi duhovi hoce od mene? Hoce da se ubijem.
Pljuju me sa halucinogenom tecnoscu koja mi prodire kroz kozu i ima dejstvo da me navede da izvrsim samoubistvo.
Ali zasto?
Pa na taj nacin hoce da uzmu moju svest. Oni se hrane mojom svescu. Hoce moj mozak. To je to.
Sada mi je bar sve jasno.
Rusi su bili cista halucinacija izazvana njihovom pljuvackom da bi me uplasili i naterali da se ubijem a sada kada im to sa Rusima nije proslo direktno mi u glavu stavljaju misli da se ubijem.
Sva sreca da ih nema preko danu .
Do nocas moram da smislim sta cu da uradim u vezi njih. Moram da se pazim da me ne pljunu kada se pojave.
Uhhh. Mada sada je bar sve jasno sta se desava.
Otvaram vrata od terase. Pticice pevaju. Duhova nema a moja kesa sa gudrom je na drvetu na sigurnom mestu.
Ne rade trajekti. Ne mogu sa ostrva. U grad ne smam jer ce me naci Gashi.
Ma najbolje da sedim ovde i da cekam da se zavrsi taj strajk, da prorade trajekti pa da onda palim negde sa ostrva.
Moram da odem da uzmem gudru sa drveta. Nemam vise uopste. Sa zadnjom kolicinom sam poprskao duhove.
Ja im dajem koku dzabe a oni oce da se ubijem. Kakve picke od duhova. Pedercine.
Izlazim iz sobe i spustam se do recepcije. Na recepciji nema nikoga.
Izlazim napolje i odlazim u park iza hotela.
Pentram se na drvo i pazim da opet ne uhvatim neku ljigavu granu. Nema problema posto su grane suve.
Sa drveta gledam terase hotela i pokusavam da nadjem koja je moja. Ne uspeva mi da lociram moju terasu posto ih ima gomila istih.
Uzimam kesu sa gudrom i spustam se sa drveta.
Opet prolazim pored recepcije na kojoj nema nikoga.
U sobi pravim dve okrugle kesice. U jednu stavljam oko 10 grama coce a u drugu mozda gram dva dopa tek da se nadje zlu ne trebalo. Te dve kesice stavljam u fioku natkasne a glavne kolicine opet vracam u onu tamnu kesetinu.
Gde da sada steknem ovu kesetinu?
Mislim da je drzim ovde u sobi je totalno ludilo. Nedaj boze da me murija digne sa ovolikom kolicinom.
Mogao bih da rasturim klimu i da tu steknem kesetinu. Ne glupa ideja.
Mogao bih da je steknem u onaj hidrant za gasenje pozara u hodniku ispred vrata moje sobe ali to mi deluje kao skroz nesiguran stek.
Ma opet cu na drvo, to je najbolje. Jao ti duhovi kako me nerviraju covece.
Opet izlazim napolje pored recepcije na kojoj i dalje nema nikog.
Opet odlazim u park i stekam kesu na drvo tako da mogu da je vidim iz sobe.
Sta ako me neko od gostiju vidi sa svoje terase kako se penjem i stekam gudru na drvo? Nece rano je i svi spavaju. Ostavljam kesu i vracam se u hotel. Na recepciji je krupna Grkinja. Ima ogromno ogromne sisetine a niska je.
- Mister, mister- vice zamnom. Gledam je sta hoce?
- Your passport mister- pruza mi pasos
- You have to leave this hotel, manager said that you have to go, take your pasport and please leave hotel till 10 am.
- Why do you want me to go? pitam zacudjeno
- I dont know, manager said that, you do not have to pay anything just go please and take your passport.
Sve mi je jasno. Onaj Rus sto je nocas radio je prijavio da sam lud i da pravim sranja te su resili da me izbace iz hotela i da mi nista ne naplate za ovu jednu noc koju sam prespavao ovde.
Ma cool. preci cu u hotel do ovoga. I on gleda na isti park tako da cu imati kesu sa gudrom pod okom.
- Thank you- zahvaljujem se i dok uzimam pasos primecujem da ima i ogromno dupe isto kao i sise. Dupe i kukovi su joj bas nenormalno siroki i veliki. Nije debela ali, ali kako li izgleda ovo jebati? Interesantno.
Primecuje da joj gledam u dupe ali po faci ne razaznajem da li joj je drago ili neprijatno. Trudi se da ostane profesionalna u svom poslu.
Odlazim u sobu. 7 sati ujutru. Za 3 sata moram da palim iz sobe.
Pa da se puknem jos jednom u medjuvremenu, sta cu drugo.
Vadim gan i iglu iz natkasne ali vidim da je igla ostala neisprana a u njoj se vidi osusena krv.
Odlazim u kupatilo i probavam da isperem skorelu krv iz igle medjutim nema sanse. Nece ni da makne. Igla je zapusena te ne propusta vodu uopste. Dzabe prskam u nju uporno i pokusavam da je isperem. Nece i nece.
Probavam da je zagrejem upaljacem medjutim ni to ne pomaze. Zapusila kevu joj jebem.
Ona druga igla mi je izletela onome duhu u celo. Sada verovatno stoji napolju zabodena u neko stablo. Cak i da je nadjem taj udarac u stablo ju je tolko istupio da sa njom sigurno necu moci da se nadjem.
Jebem vam mater svima da vam jebem. Odoh iz ovog jebenog hotela.
Moram da nadjem apoteku i da kupim nove igle. Trpam stvari u ranac.
Jebem ti i duhove i Grke.
Mislim kako da ostanem bez igle? Ej, bez igle sam ostao! Ne mogu da verujem.
Izlazim sa rancem iz sobe.
Stvarno ne mogu da verujem kakav bedak.
Last edited by SuperSynthetic on Fri Aug 14, 2009 12:08 am, edited 1 time in total.
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
-
SuperSynthetic
- Posts: 470
- Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
- Location: Beograd
Re: PRICA
2+2=4........4+2=6.......6-6=0.......
Kad bi zivot bio matematika tj. prosta racunica ovo gore napisano bi bilo apsolutno tacno medjutim..........
Volim i moju bivsu zenu ali vec 5 godina ne zivimo zajedno niti se vidjamo. Ponekad popricamo telefonom i cini mi se da je to potpuno cool i sasvim dovoljno cak sta vise.
Kad bi zivot bio matematika tj. prosta racunica ovo gore napisano bi bilo apsolutno tacno medjutim..........
Volim i moju bivsu zenu ali vec 5 godina ne zivimo zajedno niti se vidjamo. Ponekad popricamo telefonom i cini mi se da je to potpuno cool i sasvim dovoljno cak sta vise.
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
-
SuperSynthetic
- Posts: 470
- Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
- Location: Beograd
Re: PRICA
Shta rechi?? Maximalno si me izvalila. Svaka cast. Posvecujem ti sledeci nastavak.
Last edited by SuperSynthetic on Thu Aug 13, 2009 10:41 am, edited 1 time in total.
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
-
SuperSynthetic
- Posts: 470
- Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
- Location: Beograd
5-deo. Sestrice 1.
Besan izlecem iz hotela. Jebo bi im mater svima.
Odmah tu je jedan hotel koji je ocigledno skromniji mada sve je to isti kurac.
Ma uzecu sobu u ovome jadnom hotelu pa da vidim gde da nadjem nove ganove.
Moracu do grada. Ovde nema apoteke. Jaoo jebem ti i Grke i turiste.
Jaoo Bozeee, gde sii, ima li te?
Ulazim u hotel. Ispred male recepcije je vec gomila turista koji cekaju da daju pasose i da se prijave.
Rano jutro a vec ovoliko ljudi. Poranili seljaci, kao da ce da im pobegne more i ostrvo. Odakle li su samo dosli usta ih jebem?
Prilazim redu i stajem zadnji. Propast. Ima ih bar sedmoro, osmoro ispred mene a mali Grk za recepcijom radi kao usrani golub.
- Spremi pasos- cujem kako tip ispred mene kaze svojoj zeni.
- Dobro, dobro ima vremena dok stignemo na red- odgovara ona njemu.
Srbi. Ne mogu da verujem da sam se zabo medju Srbe. E mislim stvarno. To je cela grupa iz Srbije stigla ranim jutrom da bi iskoristili svaki sat. Provaljujem da svi drze spremne srpske pasose.
Idem ja. Ma koji cu kurac sa njima ovde. Idem u onaj onaj treci hotel. Tamo sigurno nema Srba. Pun mi ih je kurac u Beogradu pa sad jos i ovde da ih trpim i da mi mere svaki pokret. Ma pali bre.
Uzimam ranac sa patosa i okrecem se ka izlazu.
U tom trenutku na ulazu primecujem noge kako ulaze.
Dugacke zenske noge u nezno roze uzanom shorthsu. Na nogama ima isto takve roze patike. I majica joj je roze, iznad pupka na bratele. Nema brus, to se odmah primecuje. Plavusa sa duzom ravnom kosicom i perfektnim shishkama. Krupne plave oci, nosic, puna lepa usta. Vrat tanak nezan, ramena isto tako, struk, svi delovi su joj skroz kompatibilni.
Iza nje ide gomila od pet, sest zenturaca i jedan muskarac natovaren torbama kao magarac. Ocigledno su svi ukljucujuci i nju Srbi.
Spustam ranac na patos okrecem se nazad ka recepciji i ostajem u redu. Nisam vise zadnji u redu. Iza mene je mala plavusa i zenturace. Ranac guram nogom iza sebe.
-Izvini- kazem joj posto je ranac dodiruje po nozi.
Okrecem se ka njoj i pocinjem da trazim pasos po rancu. Iste smo visine otprilike. Najvise ima oko 24 godine. Sva je jadno bela i to je odaje da je tek stigla. Skroz je dobra. Definitivno je dobra. Jbg. nema ovakvih Engleskinja ili Svabica.
- Gde mi je taj pasos? pitam se naglas dok nervozno trazim.
- Sinoc sam stigao iz Spanije i odmah sam radio cele noci i sada mi nema pasosa- govorim joj dok preturam.
Vidim da me gleda i vidim da prica prolazi. Sav sam pocrneo od sunca i to je njoj dovoljan dokaz da sam vec dugo tu negde po mediteranu sto i nije daleko od istine mada......
- A odakle si ti? pitam je onako smireno i trudim se da zvucim kao njen glas razuma i poverenja.
- Iz Beograda- odgovara kratko i poklanja mi osmeh. Woow pa mala fino zvuci a ima i lep osmeh.
- Ja sam rodjen u Beogradu mada sada zivim u New Yorku.
- Ovde radim kao DJ na plazi trenutno. -nastavljam sa pricom koja ocigledno i dalje prolazi.
- Ti si DJ?- pita odusevljeno i opet se veselo osmehuje. Primecujem da se i ja njoj osmehujem. Mala je zarazna.
- Ma da, radim kao DJ vec neko vreme mada sam ustvari tonski snimatelj.- odgovaram kao da mi je dosadno da pricam o tome.
- A kako se zoves ako nije tajna? pitam je uz osmeh.
- Maja- odgovara i smeje se. Bas je opusteno. Kao da nema ovog reda u kome stojimo i ovih ljudi. Veselje.
- A el Maja sa j ili sa y?
- Sa y- kaze i tu prasne u smeh. I meni je smesno.
- A pasos? Nisi ga nasao? -pita me i na trenutak pravi upitno zabrinutu facu.
Drkeljam po rancu i nalazim ga.
- Evo ga, tu je. - drzim svoj srpski pasos u ruci.
- Verovatno imas americku vizu kad zivis u New Yorku?-primecujem trunku sumnje u plavim ocima .
- Imam zelenu kartu- vadim iz novcanika svoju green card na kojoj pise"USA resident alien" i dajem joj da pogleda.
Po faci joj provaljujem da je sada sigurna da nisam falsh, veruje mi 100%.
- Alexandar Konstantinovic- cita moje ime sa karte.
- Malo mi je dugacko ime. Slobodno me zovi Retro. Ja sam inace DJ Retro.
- DJ Retro? A kakvu muziku pustas?
- Pa kako bih ti rekao...? Ne volim da objasnjavam svoju muziku. Kad budes cula sve ce ti biti jasno.
- A kada cu cuti? -pita uz osmeh koji osvaja.
- Veceras. Ja nastupam posle ponoci. Smatraj se pozvanom.
- Smatram se pozvanom.- odgovara i smeje se.
- A sa kim si ti dosla ovde?
- Sa sestrom. -okrece se kao da je trazi pogledom.
- Pa gde je sestra?-pitam.
- Tu je negde, kupuje kreme za suncanje.
- Znaci pravo na kupanje i suncanje?
- Pa sta bi drugo?
- Mogli bi do grada ti i ja ako hoces. Trebalo bi da se vidim sa jednim Grkom koji mi je organizovao nastupe a posle bi
mogli na drugu stranu u akva park. Jel si bila nekad u akva parku?
- Nisam! Bas bih volela!- presretna je.
Ne prestaje da se smeje. Nekako je prirodno vesela, srecna. Zove se Maja. Super.
- Iznajmicemo scooter pa ce mo onda sve to sa scooterom.- kazem Maji.
- Stvarno? Jel imas dozvolu? Mozes da iznajmis?
- Imam.
- Yupeee!!! odusevljena je.
- Pa ti si se vec ovde odomacila. -stize sestra. Crnka, malo niza od Maje i par godina starija .
- Ovo je Alex, DJ Retro, pusta muziku na plazi.-predstavlja me svojoj seshi.
- Olivera.- pruza mi ruku.
- Sa i ili y?- pitam seshu dok se rukujemo.
- Molim?- gleda me ona zbunjeno, nismo bas na istoj talasnoj.
- Moja sestra je malo ozbiljna.- ulece Maja da izvadi situaciju.
- Na redu si da das pasos.- kaze mi Olivera malo podrugljivo.
Brzo se okrecem ka recepciji.
- One bed, please.- govorim recepcioneru dok mu dajem pasos.
- Ok.- odgovara on i nastavlja da pise.
- Ja cu sa Alexom do Rodosa a posle ce mo do akva parka malo dalje. Alex ce da iznajmi scooter, ima dozvolu.- recituje Maja starijoj sestri.
- Valda ces prvo da se raspakujes i istusiras posle puta, jos ni sobu nisi videla.- starija sesha se trudi da joj na fini nacin kaze da joj uopste ne ulivam poverenje.
- Room number 28. Second floor. - recepcioner mi daje kljuceve i nekakvu potvrdu.
- Ja sam u sobi 28 pa mi se ti javi kad vidite sta ce te mada ako hoces do Rodosa pozuri posto imam tamo jedan kratki
poslovni sastanak a rekao sam da cu stici oko 9 ujutru.
- Vazi, kucnucu ti za jedno 10 min. - uz osmeh mi kaze Maja dok sestri daje pasos da je prijavi.
Ulazim u mali lift i pritiskam 2 sprat.
Starija sestra je izvalila da nesto nije u redu. Sada ce poceti da je ispituje. Mada nema frke. Kada joj mala bude ispricala sve ono kako zivim u New Yorku i kako je videla moju zelenu kartu starija ce morati da poveruje.
Svasta sam je nalagao. Prosto mi je zao kolko sam je nalagao. Mislim da sam DJ ne plazi. Covece. Pa da sam doputovao iz Spanije.
To da zivim u New Yorku i nije neka laz mada trenutno ni sam ne znam gde zivim.
Ma cool. Do veceras nema frke a onda jbg. pitace da je odvedem na party gde pustam muziku.
Tamo mozda onaj Andreasov ortak Micos pusta muziku veceras pa moze on da mi pomogne da izlozimo ovu malu nesto kao da danas on radi umesto mene jer sutra putuje na Gou, i eto. Samo da nadjem Micosa i da mu dam pola grama coce i on ce sve da uradi za mene.
Otkljucavam svoju novu sobu. Sve je isto kao i u prvom hotelu samo sto je soba malo manja. Imam cak i pisaci sto. Nemam gan.
Sa mojom Americkom zelenom karticom vadim iz kesice oko 2 grama coce na sto i sitnim ih. Sa ivicom kartice krecem da mrvim koku ne bi li je pretvorio u prah. Lupkam ivicom kartice po koki kao da je seckam i lupkam, lupkam, lupkam.......... Lupkam tako pa sigurno 3 minuta. Koka se lagano pretvorila od kristalcica u fini sitni prah koji je maltene kao puder. Pravim 4 lindze. Uvijam jednu novcanicu od 10 e i pravim od nje jako uzanu cevku te odmah snifam dve lindze. Jednu u jednu nozdrvu a drugu u drugu nozdrvu. Nos i zdrelo mi istog trenutka trnu. Ne osecam vise uopste ni pjuvacku koju gutam ni nos ni usta ni jezik.
Nema nikakvog flesa jer se nisam puknuo u venu ali jbg. osecam kako me koka dize. Imam snage i volje da otrcim 3 kruga oko hotela ako treba iako nisam spavo mozda 4 ili vise noci. Mozda cak 5. Dobro je.
Fina je Maja. Ladno me zove Alex. Tako me niko ne zove. Familija me zove Aca a na ulici me zovu Retro. Alex? Lepo zvuci. DJ Alex. Postao sam DJ. Do jaja covece.
Idem ja sada sa njom ako me bude zvala do grada da nadjem neku teku i da kupim gomilu novih ganova a posle mozemo i do akva parka. Prijatna je. Lepo se smeje. Ne komplikuje mnogo. Ona sestra joj je vestica ali ko je jebe.
Snifam i dve linije koje su ostale na stolu. Brisem rukom sto od koke. Kesicu sklanjam duboko u fijoku.
Jebem ti ovo snifanje. Nista. Da sam sve ovo roknuo ko zna sta bi bilo?
Lezim na krevetu dok mi cela glava trni od koke. Zato i ne volim da snifam.
Pa gde je ova mala?
Izlazim na terasu. Fala Bogu nema nigde duhova. Ovaj hotel gleda na isti park kao i onaj pre. Uspevam da vidim moju kesu sa gudrom na drvetu. Super sam je ustekao.
Ulazim u sobu i presvlacim se. Shorts za kupanje stavljam u jednu kesu da bih ga poneo sa sobom jer ako odemo do akva parka trebace mi.
Proslo je vec 10 minuta a nje nema. Uhh te zene, uvek gnjave.
Pustam TV i nalazim mtv. Lezim na krevetu i gledam spotove.
A sta ako Maja uopste ne dodje? Mozda joj sestra neda.
Mogao bih da je potrazim po hotelu. Ne. To bi bilo navalentno a i glupo, mislim da ja slavni DJ nju vijam po hotelu. Ne nikako.
Menjam kanale. CNN, BBC pa neki grcki kanali pa euro sport pa opet mtv.
Uhh ako nece da dolazi onda odoh sam po skooter pa do grada po ganove.
Jbg. mala rekla si za 10 min. Sada je proslo 17. Cekacu je jos 3 min.
Na mtv. smara Madona sa nekom njenom sterilnom pesmom. Posle toga pustaju opet neki shit za koji nikad nisam cuo. Proslo je 3 min. Idem.
Na mtv. krece Nirvana unplugged. Kurt Cobain peva - Sell the kids for food, Weather changes moods.....to covece, najzad pustise nesto cool. Ustajem sa kreveta i pocinjem da pevam refren zajedno sa Kurtom.
He’s the one
Who likes all our pretty songs
And he likes to sing along
And he likes to shoot his gun
But he knows not what it means
knows what it means
when I say yeah
Tako dobro osecam zvuk na coci. Kao da mi ritam dolazi u obliku blokova koji me pogadjaju. Tonalitet svoga glasa sam totalno uspeo da poistovetim i ustimujem sa pesmom. Pojacavam televizor i potpuno se iz sve snage unosim u pevanje. Pisaci sto lupam kao bubanj. Covece koji zvuk. Ovo treba snimiti.
Zavrsava se pesma. Na mtv pustaju nekakve reklame. Stisavam TV. Tup, tup, tup, tup........tup, tup tup.....neko mi jako lupa po vratima. Uuu jbt. mozda je mala dosla a mozda neko hoce da se zali zato sto pravim buku. Otvaram vrata. Njih dve. Maja i Olivera.
- Ovde kod tebe bas veselo- konstatuje Maja trudeci se da ne prasne u smeh.
- Pa eto. -nekako joj odgovorim i tu ja prasnem u smeh. Maja naravno ne moze da izdrzi te i ona dobija napad smeha.
- Pomislila sam da nisi sam- kaze Olivera vrlo ozbiljno.
- Ma sam sam- i tu opet prasnem u smeh. Maja je sela za pisaci sto i rukom se drzi za stomak i pokusava da prestane da se smeje.
- Jos kad bi mi rekli sta je to tolko smesno? pita Olivera zacudjeno.
- Ma nista sedi, sedi molim te. - pokazujem joj da sedne na fotelju pored pisaceg stola i tek tu pocinjem da se smejem kao nenormalan. Maja je sagla glavu i gusi se od smeha a iznad sebe drzi dignutu ruku koja bi trbalo da znaci da prestanem da je zasmejavam.
I could tell you about politics
I could tell you how to make a fix
I could tell you that I like you
I could chat up with your mother too
I could be kind, could be your man
I will spank you, you won't understand
I could chat up with your mother too
Babe, even if she's fifty two
Can you trust me?
Ah ah ah ah…
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ZFZNl64Yfu0[/youtube]
Odmah tu je jedan hotel koji je ocigledno skromniji mada sve je to isti kurac.
Ma uzecu sobu u ovome jadnom hotelu pa da vidim gde da nadjem nove ganove.
Moracu do grada. Ovde nema apoteke. Jaoo jebem ti i Grke i turiste.
Jaoo Bozeee, gde sii, ima li te?
Ulazim u hotel. Ispred male recepcije je vec gomila turista koji cekaju da daju pasose i da se prijave.
Rano jutro a vec ovoliko ljudi. Poranili seljaci, kao da ce da im pobegne more i ostrvo. Odakle li su samo dosli usta ih jebem?
Prilazim redu i stajem zadnji. Propast. Ima ih bar sedmoro, osmoro ispred mene a mali Grk za recepcijom radi kao usrani golub.
- Spremi pasos- cujem kako tip ispred mene kaze svojoj zeni.
- Dobro, dobro ima vremena dok stignemo na red- odgovara ona njemu.
Srbi. Ne mogu da verujem da sam se zabo medju Srbe. E mislim stvarno. To je cela grupa iz Srbije stigla ranim jutrom da bi iskoristili svaki sat. Provaljujem da svi drze spremne srpske pasose.
Idem ja. Ma koji cu kurac sa njima ovde. Idem u onaj onaj treci hotel. Tamo sigurno nema Srba. Pun mi ih je kurac u Beogradu pa sad jos i ovde da ih trpim i da mi mere svaki pokret. Ma pali bre.
Uzimam ranac sa patosa i okrecem se ka izlazu.
U tom trenutku na ulazu primecujem noge kako ulaze.
Dugacke zenske noge u nezno roze uzanom shorthsu. Na nogama ima isto takve roze patike. I majica joj je roze, iznad pupka na bratele. Nema brus, to se odmah primecuje. Plavusa sa duzom ravnom kosicom i perfektnim shishkama. Krupne plave oci, nosic, puna lepa usta. Vrat tanak nezan, ramena isto tako, struk, svi delovi su joj skroz kompatibilni.
Iza nje ide gomila od pet, sest zenturaca i jedan muskarac natovaren torbama kao magarac. Ocigledno su svi ukljucujuci i nju Srbi.
Spustam ranac na patos okrecem se nazad ka recepciji i ostajem u redu. Nisam vise zadnji u redu. Iza mene je mala plavusa i zenturace. Ranac guram nogom iza sebe.
-Izvini- kazem joj posto je ranac dodiruje po nozi.
Okrecem se ka njoj i pocinjem da trazim pasos po rancu. Iste smo visine otprilike. Najvise ima oko 24 godine. Sva je jadno bela i to je odaje da je tek stigla. Skroz je dobra. Definitivno je dobra. Jbg. nema ovakvih Engleskinja ili Svabica.
- Gde mi je taj pasos? pitam se naglas dok nervozno trazim.
- Sinoc sam stigao iz Spanije i odmah sam radio cele noci i sada mi nema pasosa- govorim joj dok preturam.
Vidim da me gleda i vidim da prica prolazi. Sav sam pocrneo od sunca i to je njoj dovoljan dokaz da sam vec dugo tu negde po mediteranu sto i nije daleko od istine mada......
- A odakle si ti? pitam je onako smireno i trudim se da zvucim kao njen glas razuma i poverenja.
- Iz Beograda- odgovara kratko i poklanja mi osmeh. Woow pa mala fino zvuci a ima i lep osmeh.
- Ja sam rodjen u Beogradu mada sada zivim u New Yorku.
- Ovde radim kao DJ na plazi trenutno. -nastavljam sa pricom koja ocigledno i dalje prolazi.
- Ti si DJ?- pita odusevljeno i opet se veselo osmehuje. Primecujem da se i ja njoj osmehujem. Mala je zarazna.
- Ma da, radim kao DJ vec neko vreme mada sam ustvari tonski snimatelj.- odgovaram kao da mi je dosadno da pricam o tome.
- A kako se zoves ako nije tajna? pitam je uz osmeh.
- Maja- odgovara i smeje se. Bas je opusteno. Kao da nema ovog reda u kome stojimo i ovih ljudi. Veselje.
- A el Maja sa j ili sa y?
- Sa y- kaze i tu prasne u smeh. I meni je smesno.
- A pasos? Nisi ga nasao? -pita me i na trenutak pravi upitno zabrinutu facu.
Drkeljam po rancu i nalazim ga.
- Evo ga, tu je. - drzim svoj srpski pasos u ruci.
- Verovatno imas americku vizu kad zivis u New Yorku?-primecujem trunku sumnje u plavim ocima .
- Imam zelenu kartu- vadim iz novcanika svoju green card na kojoj pise"USA resident alien" i dajem joj da pogleda.
Po faci joj provaljujem da je sada sigurna da nisam falsh, veruje mi 100%.
- Alexandar Konstantinovic- cita moje ime sa karte.
- Malo mi je dugacko ime. Slobodno me zovi Retro. Ja sam inace DJ Retro.
- DJ Retro? A kakvu muziku pustas?
- Pa kako bih ti rekao...? Ne volim da objasnjavam svoju muziku. Kad budes cula sve ce ti biti jasno.
- A kada cu cuti? -pita uz osmeh koji osvaja.
- Veceras. Ja nastupam posle ponoci. Smatraj se pozvanom.
- Smatram se pozvanom.- odgovara i smeje se.
- A sa kim si ti dosla ovde?
- Sa sestrom. -okrece se kao da je trazi pogledom.
- Pa gde je sestra?-pitam.
- Tu je negde, kupuje kreme za suncanje.
- Znaci pravo na kupanje i suncanje?
- Pa sta bi drugo?
- Mogli bi do grada ti i ja ako hoces. Trebalo bi da se vidim sa jednim Grkom koji mi je organizovao nastupe a posle bi
mogli na drugu stranu u akva park. Jel si bila nekad u akva parku?
- Nisam! Bas bih volela!- presretna je.
Ne prestaje da se smeje. Nekako je prirodno vesela, srecna. Zove se Maja. Super.
- Iznajmicemo scooter pa ce mo onda sve to sa scooterom.- kazem Maji.
- Stvarno? Jel imas dozvolu? Mozes da iznajmis?
- Imam.
- Yupeee!!! odusevljena je.
- Pa ti si se vec ovde odomacila. -stize sestra. Crnka, malo niza od Maje i par godina starija .
- Ovo je Alex, DJ Retro, pusta muziku na plazi.-predstavlja me svojoj seshi.
- Olivera.- pruza mi ruku.
- Sa i ili y?- pitam seshu dok se rukujemo.
- Molim?- gleda me ona zbunjeno, nismo bas na istoj talasnoj.
- Moja sestra je malo ozbiljna.- ulece Maja da izvadi situaciju.
- Na redu si da das pasos.- kaze mi Olivera malo podrugljivo.
Brzo se okrecem ka recepciji.
- One bed, please.- govorim recepcioneru dok mu dajem pasos.
- Ok.- odgovara on i nastavlja da pise.
- Ja cu sa Alexom do Rodosa a posle ce mo do akva parka malo dalje. Alex ce da iznajmi scooter, ima dozvolu.- recituje Maja starijoj sestri.
- Valda ces prvo da se raspakujes i istusiras posle puta, jos ni sobu nisi videla.- starija sesha se trudi da joj na fini nacin kaze da joj uopste ne ulivam poverenje.
- Room number 28. Second floor. - recepcioner mi daje kljuceve i nekakvu potvrdu.
- Ja sam u sobi 28 pa mi se ti javi kad vidite sta ce te mada ako hoces do Rodosa pozuri posto imam tamo jedan kratki
poslovni sastanak a rekao sam da cu stici oko 9 ujutru.
- Vazi, kucnucu ti za jedno 10 min. - uz osmeh mi kaze Maja dok sestri daje pasos da je prijavi.
Ulazim u mali lift i pritiskam 2 sprat.
Starija sestra je izvalila da nesto nije u redu. Sada ce poceti da je ispituje. Mada nema frke. Kada joj mala bude ispricala sve ono kako zivim u New Yorku i kako je videla moju zelenu kartu starija ce morati da poveruje.
Svasta sam je nalagao. Prosto mi je zao kolko sam je nalagao. Mislim da sam DJ ne plazi. Covece. Pa da sam doputovao iz Spanije.
To da zivim u New Yorku i nije neka laz mada trenutno ni sam ne znam gde zivim.
Ma cool. Do veceras nema frke a onda jbg. pitace da je odvedem na party gde pustam muziku.
Tamo mozda onaj Andreasov ortak Micos pusta muziku veceras pa moze on da mi pomogne da izlozimo ovu malu nesto kao da danas on radi umesto mene jer sutra putuje na Gou, i eto. Samo da nadjem Micosa i da mu dam pola grama coce i on ce sve da uradi za mene.
Otkljucavam svoju novu sobu. Sve je isto kao i u prvom hotelu samo sto je soba malo manja. Imam cak i pisaci sto. Nemam gan.
Sa mojom Americkom zelenom karticom vadim iz kesice oko 2 grama coce na sto i sitnim ih. Sa ivicom kartice krecem da mrvim koku ne bi li je pretvorio u prah. Lupkam ivicom kartice po koki kao da je seckam i lupkam, lupkam, lupkam.......... Lupkam tako pa sigurno 3 minuta. Koka se lagano pretvorila od kristalcica u fini sitni prah koji je maltene kao puder. Pravim 4 lindze. Uvijam jednu novcanicu od 10 e i pravim od nje jako uzanu cevku te odmah snifam dve lindze. Jednu u jednu nozdrvu a drugu u drugu nozdrvu. Nos i zdrelo mi istog trenutka trnu. Ne osecam vise uopste ni pjuvacku koju gutam ni nos ni usta ni jezik.
Nema nikakvog flesa jer se nisam puknuo u venu ali jbg. osecam kako me koka dize. Imam snage i volje da otrcim 3 kruga oko hotela ako treba iako nisam spavo mozda 4 ili vise noci. Mozda cak 5. Dobro je.
Fina je Maja. Ladno me zove Alex. Tako me niko ne zove. Familija me zove Aca a na ulici me zovu Retro. Alex? Lepo zvuci. DJ Alex. Postao sam DJ. Do jaja covece.
Idem ja sada sa njom ako me bude zvala do grada da nadjem neku teku i da kupim gomilu novih ganova a posle mozemo i do akva parka. Prijatna je. Lepo se smeje. Ne komplikuje mnogo. Ona sestra joj je vestica ali ko je jebe.
Snifam i dve linije koje su ostale na stolu. Brisem rukom sto od koke. Kesicu sklanjam duboko u fijoku.
Jebem ti ovo snifanje. Nista. Da sam sve ovo roknuo ko zna sta bi bilo?
Lezim na krevetu dok mi cela glava trni od koke. Zato i ne volim da snifam.
Pa gde je ova mala?
Izlazim na terasu. Fala Bogu nema nigde duhova. Ovaj hotel gleda na isti park kao i onaj pre. Uspevam da vidim moju kesu sa gudrom na drvetu. Super sam je ustekao.
Ulazim u sobu i presvlacim se. Shorts za kupanje stavljam u jednu kesu da bih ga poneo sa sobom jer ako odemo do akva parka trebace mi.
Proslo je vec 10 minuta a nje nema. Uhh te zene, uvek gnjave.
Pustam TV i nalazim mtv. Lezim na krevetu i gledam spotove.
A sta ako Maja uopste ne dodje? Mozda joj sestra neda.
Mogao bih da je potrazim po hotelu. Ne. To bi bilo navalentno a i glupo, mislim da ja slavni DJ nju vijam po hotelu. Ne nikako.
Menjam kanale. CNN, BBC pa neki grcki kanali pa euro sport pa opet mtv.
Uhh ako nece da dolazi onda odoh sam po skooter pa do grada po ganove.
Jbg. mala rekla si za 10 min. Sada je proslo 17. Cekacu je jos 3 min.
Na mtv. smara Madona sa nekom njenom sterilnom pesmom. Posle toga pustaju opet neki shit za koji nikad nisam cuo. Proslo je 3 min. Idem.
Na mtv. krece Nirvana unplugged. Kurt Cobain peva - Sell the kids for food, Weather changes moods.....to covece, najzad pustise nesto cool. Ustajem sa kreveta i pocinjem da pevam refren zajedno sa Kurtom.
He’s the one
Who likes all our pretty songs
And he likes to sing along
And he likes to shoot his gun
But he knows not what it means
knows what it means
when I say yeah
Tako dobro osecam zvuk na coci. Kao da mi ritam dolazi u obliku blokova koji me pogadjaju. Tonalitet svoga glasa sam totalno uspeo da poistovetim i ustimujem sa pesmom. Pojacavam televizor i potpuno se iz sve snage unosim u pevanje. Pisaci sto lupam kao bubanj. Covece koji zvuk. Ovo treba snimiti.
Zavrsava se pesma. Na mtv pustaju nekakve reklame. Stisavam TV. Tup, tup, tup, tup........tup, tup tup.....neko mi jako lupa po vratima. Uuu jbt. mozda je mala dosla a mozda neko hoce da se zali zato sto pravim buku. Otvaram vrata. Njih dve. Maja i Olivera.
- Ovde kod tebe bas veselo- konstatuje Maja trudeci se da ne prasne u smeh.
- Pa eto. -nekako joj odgovorim i tu ja prasnem u smeh. Maja naravno ne moze da izdrzi te i ona dobija napad smeha.
- Pomislila sam da nisi sam- kaze Olivera vrlo ozbiljno.
- Ma sam sam- i tu opet prasnem u smeh. Maja je sela za pisaci sto i rukom se drzi za stomak i pokusava da prestane da se smeje.
- Jos kad bi mi rekli sta je to tolko smesno? pita Olivera zacudjeno.
- Ma nista sedi, sedi molim te. - pokazujem joj da sedne na fotelju pored pisaceg stola i tek tu pocinjem da se smejem kao nenormalan. Maja je sagla glavu i gusi se od smeha a iznad sebe drzi dignutu ruku koja bi trbalo da znaci da prestanem da je zasmejavam.
I could tell you about politics
I could tell you how to make a fix
I could tell you that I like you
I could chat up with your mother too
I could be kind, could be your man
I will spank you, you won't understand
I could chat up with your mother too
Babe, even if she's fifty two
Can you trust me?
Ah ah ah ah…
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ZFZNl64Yfu0[/youtube]
Last edited by SuperSynthetic on Fri Aug 14, 2009 9:20 am, edited 4 times in total.
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
Re: PRICA
Daj Sinteticki, stavi bar ponekad ENTER ili skrati,
meni je postalo tesko citati i uplasim se kad vidim koliko ima texta
i NE MOGU ni da pocnem da citam ...
meni je postalo tesko citati i uplasim se kad vidim koliko ima texta
i NE MOGU ni da pocnem da citam ...
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan!
-
SuperSynthetic
- Posts: 470
- Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
- Location: Beograd
Re: PRICA
Zamisli tek kako je meni da sve to napisem. Salim se brzo to ide. Textovi su malo duzi posto smo tek na pola price. Dzabe ti je ENTER Naco jer kad posaljes on ga sam slozi kako to on vec po automatici misli da treba. Mada u pravu si, uvazicu tvoje sugestije. Volim ja da smaram ponekad znas ti mene. Zato najbolje da mi das tu gitaru da se prisetim malo kao akordi i skale i za jedno mesec dana eto mene. Moram samo da nadjem jedno dve pevaljke da mi pevaju pratece i da mi tako to..........odradjuju koreografiju. Vidimo se sutra. Pozdravi sponzoricu tvoju.
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.