Forum za podršku u oporavku

Zona, HM napisem kad ne znam sta bih drugo. Onda kad me nesto baci na razmisljanje, a suvise sam lijen da bih razmisljao. U posljednje vrijeme rijetko palim mozak, nije mi potreban. Bolje da ga ne koristim, nego da smisljam varijante kako da izganjam pare za dop... Svejedno.

Htjedoh reci, ali se zapetljah, da sam shvatio sta si htjela da mi kazes (cini mi se da se mi dobro razumijemo), ali mi je bilo lijeno da upalim mozak i napisam nesto smisleno. A mozda bih sad trebao izbrisati prethodni pasus. Ili uopste ne postirati komentar. Ili se diskonektovati sa neta. Ugasiti kompjuter. Zavaliti u krevet. Udariti ciglom u glavu i zaspati... Nesto bih, jebiga, trebao uraditi, nekako se zaustaviti... Pisati o sleperima. Moze. Pisacu.

I ja sam oduvijek mislio za sebe da sam dosadan tip kad sam cist. Da malo pricam i da sam stidljiv i povucen i tezak... E, kad sam na dopu, onda pricam gluposti. I, bio sam u pravu. Jesam dosadan i povucen i tezak tip. Ali to sam ja. I nije toliko lose. Nije bas da uzivam u svojoj kozhi, ali se i ne zalim. Pronadje se nekad neko kome nije tesko da sjedi sa mnom i pije kafu. To je sasvim okej. A uz cetvrto pivo postajem bucan i pricam gluposti... A slazem se sa tobom da nije lako biti dio masine.

E, D. U S., skroz si u pravu za upoznavanje ljudi bogatih iznutra i prisirivanje sopstvenih vidika i licno uzrastanje i te zajebane stvari... Samo, znas sta je problem ? Sve to ide strashno sporo. Potrebno je mnogo truda i vremena i energije... Mislim, lijepo izgleda kada se napise i covjek ne moze prigovoriti, ali sprovodjenje u praksu ide dosta kilavo. Odgulis 9 sati na poslu i 8 u spavanju i 2 1/2 u ishrani i toaletu i malo ti sta ostane. Mozda sat ili dva da nabacis noge na stol i igras se sa daljinskim... Dobro, ostaje ti i godisnji odmor koji imas jednom godisnje. I ostaje ti svaki drugi vikend. Mislim, upoznavanje ljudi bogatih iznutra i prisirivanje sopstvenih vidika i licno uzrastanje i te zajebane stvari idu dobro - ako imas pola miliona orocenih uz kamatnu stopu 4 % godisnje, pa ne moras nista da radis i nicemu da robujes. U protivnom to ostaje jebeni ideal u koji samo mozes da blejis, dok ti se lice lagano pretvara u reljef Bosne i misici mlohave i kosa opada i u tebi raste kancer poput karfiola... Gradjenje zivota ide presporo. Eto, to je problem.

Znam, covjek treba uzivati u tome sto robuje na poslu 8 sati dnevno i osjecati se srecnim sto njegova firma pravi profit i sto dobija redovno platu i sto moze napredovati u zivotu i sto mu sat grmi kroz snove 5 puta sedmicno i sto ima kreditnu karticu i skoro nov automobil i zena mu pravi rucak i djeca skacu po glavi i ............. ali kako ? Volio bih da to naucim. Kad naucim, prestacu da se zalim. MIslim, to je opcija jedan.

Opcija dva je da zaradim milion ili barem pola, pa da se bavim upoznavanjem ljudi bogatih iznutra i prisirivanjem sopstvenih vidika i licnm uzrastanjem i tim zajebanim stvarima, bez shefa koji mi sere nad glavom i norme koju moram da ispunim.

Do tada cu da vas mucim morbidnim postovima. (ako neko ima varijantu tri, neka je napise)

Nego, da se vratimo na ovozemaljske teme : Sunrise, kako tece prebacivanje sa meta na sub ?... Pravo mi je drago sto si se odlucila na to. To je veliki korak. Zelim ti da uspijes.

Sta ima kod drugih ?... Alo, drugi !!!

opcija3:
mozes da spavas krace,jedes brze,ne zadrzavas se dugo u wc-u,pronadjes gotivne ljude na poslu ili preko posla(oni imaju neke svoje prijatelje),osmislish vikende i godishnji odmor.
ps.meni upoznavanje ljudi bogatih iznutra,prosirivanje vidika,licno uzrastanje nije nedostizan ideal(tako vidim svoj posao ),ali nemam pojma kako da
zaradim milion evra.

Život se svede na to da je sranje sve osim pišanja...Samo mi i dalje očekujemo nešto da nam se desi..Da padne Skajlab, udari kometa, nestane života na Zemlji! To se na Balkanu bar neće sigurno desiti, zato Dovla, dosađuj se i uživaj! Uživaj u svojoj dosadi i povremenoj inspiraciji! Zamisli kada bi je skroz nestalo!
Sunrise, sretno! Preživećeš ti i to! Opasno je tek nakon 24h jer metadon drži prilično dugo!

pfff bas me interesuje ko to uziva u svom poslu...ja naprimjer mrzim svoj posao nenormalno...ustvari, kad prokontam malo, meni je svaki posao koji sam radila isao na neku stvar...sto mi govori da je problem najvjerovatnije u meni...sta ja znam, jebi ga uvijek mi je bilo zanimljivije radit' nesto kada znam da to ne moram da uradim...sjecam se jos u osnovnoj kada smo citali lektire ja nisam nikada htjela da citam ono sto nam je receno, nego pocnem citat' nesto sasvim lijevo...neam pojma...znam da imam problem sa autoritetom, plus neki glupavi pubertetski bunt iz kojeg jos uvijek nisam izrasla , prema tome vjerovatno nikada necu biti zadovoljna ni jednim poslom... a i lijena sam da ista promjenim u vezi toga...mozda kad bih kojim slucajem ubola loto...jos kad bi koji put i uplatila pfff jbtee...pa bila bi glavna...
izvini jbga vlado izgleda da ja ne ferceram bas najbolje...ajd' nema veze malo sam te upeglala sa onim filozofiranjem...ja inace ovako volim da filozofiram....nego...kad smo kod peglanja meni stvarno nije jasno sto se ti ufuravas da si dosadan?...mozda volis da se ufuravas da si neki bezveznjakovic za svaki slucaj da nikoga ne razocaras...daj ba...drugo je to sto je tebi mozda dosadno pa sam sebi ides na zivce...
i ja sam bila grozna na gudri...ustvari kako kojoj, al' uglavnom sam lupetala ko' maksim po diviziji...sto se tice cuge tu sam i dan danas pero laka, tako da se uvijek zavrsi sa glavom moje malenkosti u solji ...
jah dobro si ....trebao bi nesto uraditi...nesto drasticno...kao npr to sa ciglom...to je pravo drasticno hahah...
DUS...slazem se sa tim u potpunosti da sam kreiras svoju sudbinu...samo sto se tice tog upoznavanja, ja ovako iskreno nisam nikada volila da upoznajem nove likove...to me uvijek nekako cinilo nervoznom...sta ja znam, meni je uvijek bila privlacljivija varijanta da se zabijem u lokal gdje bezbjedno i gdje je moja ekipa i da tu cumuramo do besvijesti...

Mislis da ja nisam u adolescenciji imala lutanja,trazenja i udaranja glavom u zid.O,itekako!Sad stvarno verujem u ono sto nam je profesor psihijatar pricao,da je adolescencija najtezi period u zivotu.Studirajuci sam se menjala na bolje,mada mislim,i uvek cu to misliti,uvek moze bolje.
U medjuvremenu sam upoznala prvu osobu bolju od sebe(do tada sam se druzila sa slicnim sebi),i njeno drustvo,pa sam uvidela koliko to obogacuje,pa drugu,trecu,petu....ima i toga sto zivim u velikom gradu pa
sam imala mogucnosti da biram...evo,sad sam u Nemackoj.Sad znam da
je jako korisno otvoriti se za nove poglede ali one koji ti cine zivot konstruktivnim,a ne destruktivnim.Pazi,imala sam i ja povrede od strane ljudi,razocaranja,patila sam zbog toga,ali pobegnem od takvih i trazim one s kojim mogu da funkcionisem.I oni su zivotna skola!!!!Na neki nacin sve je zivotna skola,ako se nateras da izvuces zakljucak.
I na poslu kad te neko nervira,a ne mozes da pobegnes,boli,ali ponavljas sebi da to nisi ti,vec taj neko.Trpis ga!!!Mislim,ako su tvoje namere cestite,sta ti imas sa tim,zar ne????
Ja tako vidim realnost,i u skladu sa tim zivim,a kad budem imala decu,bas me zivo interesuje kako cu da se snadjem!!!!!!!Moracu jos malo vise da ukljucim mozak.

Ljudi padaju ko gnjile kruske a ja glumim majmuna


Nisam jos na sub-u a ni na metadonu. A, trenutno ni na dopu nego u krizi, cekam, jos pola sata. Ruke mi se too much tresu pa mi je tesko pisatti.
Zasto? Da li je ono sto je bilo zaista razlog? Nije, sigurna sam u to. sranje je bilo oduvijek i uvijek ce biti sranja, to mi je makar jasno.
Igram opasnu igru a posto sam davno potrosila sve jokere moguce je da sve ode u k. To je na spika da idem lijevo ili desno i napravis krivi izbor te si ipak trebao ici drugim putem.

Nisam ni bila kod doktora cijeli tjedan a za ovo sranje sam putovala po sat i po vremena, mijenjala tri U-Bahna, autobuse, hodala hladnim ulicama ovog grada. Ja, ja, to sam mogla, ko da mi je netko tutnuo neku speed masinu u dupe i pici po dop. Aj, uzas. Kako traziti za oprost kad si sam ne mozes oprostiti?

U nedjelju 10 navecer sam zadnji put popila metadon, i to mozda 10mg, i ajde prosla je i ta nedjelja. U ponedjeljak nista. Bila sam na jobu ujutro i isla kuci. Prezivjela.
Utorak ujutro me probudila kriza, normalno, ali ta kriza je bilo nesto sto sam osjetila samo jednom kad sam se skidala sa prvoklasnog dopa, moje prvo skidanje. Imala sam osjecaj kao da mi je tijelo neki vulkan koji ce svaki cas eksplodirati. Kako ustati iz kreveta, obuci se, umiti, izaci van i putovati sat vremena do doktora. Nazvala sam lika koji je dosao doma i donio mi. Tad sam bila i zaboravila da doktori ne rade srijedom. A, kad je srijeda dosla cak je i neko olaksanje bilo u igri.
U srijedu sam onda uzela dosta a jucer sam morala vrattiiti pare za to pa sam usput i opet dobro kupila.
Jutros? Opet nisam mogla ustati od boli pa sam popila ono malo metadona ali se ocito pokvarilo jer sam nosala u torbi i smekalo je fujjj.
Cekam ga.
Poslije cu ici doktoru.
Sutra moram biti jaka i snazna jer mi ujutro stize novi namjestaj. Ne znam, nisam pameztna, sranje

e,sun,bas si mi juce nedostajala.drzi se i ne daj se,znam da ti to mozes.
kad su drugi uspeli i ti ces.a jaca si od mnogih.
to je samo prelazna faza.probaj da nadjes snage u sebi.gledaj u buducnost,a kad naidje misao o kajanju samo reci ''mrs,djavole od mene''.koji covek na ovom svetu nema razloga za kajanje,bas bih volela da ga upoznam.sve samo ''cistunci''.
daj,lepa si,gotivna,mlada,imas biznis,imas ljubav,imas more i imas Bec-
ko to ne bi pozeleo....

joj, ne zelim se opravdavati jer nema opravdanja, to je slabost bila, losa odluka, ici laksim putem, pala sam jer su me uz to i sva sranja poklopila a ono najgore sto sam izgubila neke pare, skoro 500E, koje nisu moje i zabolile su me optuzbe da sam te pare poslala svome tati sto nisam a ni ne znam kako sam ih izgubila. Svaki dan dolaze likovi u shop i daju mi pare na cuvanje da ne budu na cesti s puno love u dzepu. Ali, i cesto mi ostave i kazu daj tome i tome, a neki i ostavljaju po hiljadu-dvije E pa kad se skupi tad idu pare na drugu stranu. E, od nekog dragog lika sam izgubila, ne znam kako, mogao je svatko ovdje uzeti jer nekad imam toliko love kod sebe da ne znam cije je cije i zbog velike kolikicine nisam ni vidjela da nesto nedostaje. No, sta god bilo, povjerenje i sav trud u proteklim mjesecima je izgubljen, mozda nepovratno, ali sasvim nepotrebno. Vizu nema sanse da cu je dobiti, isla sam kod best advokata koji mi je rekao da moram 5 Voll Zeit zaposslajavati, odkle da ja platim 5 ljudi po hiljadu E mjesecno, pa nemam ja fabriku?
o su sve izgovori, boze koliko ja napravi gresaka u pisanju, nemojte zamjeriti.
Sve su to izgovori, mada znam da mogu i hocu ispraviti gresku i otici opet na pravi put.
Jucer sam pola love platila, u subotu cu dati ostatak i time je problem love rijesen ali sta je s povjerenjem i s cinjenicom da nitko od mojih ne zna da sam ja u Ruckfall-u, recidivu? A, iz iskustva znam da je nekad bolje presutjeti istinu jer ljudi je ne mogu podnijeti, pa mislim da cu sama rijesiti ovo sranje u koje sam se uvalila
THX, DUS@

Sun jel sam ja to dobro shvatila da si se ti uradila dopom ili sam nesto ja tu pogresno protumacila????? Molim te reci mi da nisi,molim teeeee!

cijeli tjedan, od ponedjeljka pa i danas