Život mi je godinama bio BORBA.
Borba sa sobom i sa drugima.
Padala sam a da nisam bila svesna da u toj borbi-ja gubim sebe sve više i više.
Težila sam čistoći.Težila sam nerealnoj-meni realnoj ljubavi-da će me neko prihvatiti OVAKVU.
Međutim,to niko nije hteo.
Dugo sam razmišljala šta je sex i šta je ljubav.
Na kraju-sam ja luda-a svi ostali-nezne životinje koje uživaju u svojim fizičkim potrebama.
Samo sam želela ljubav i prihvatanje.Strpljenje i razumevanje.Ne sex i fizički kontakt.Želela sam da me neko zagrli,da neko umesto da viče na mene-jednostavno i prijateljski bude tu.
Negde sam se nadala da je i sex ok,ako taj neko ne viče na mene i ako postoji miran razgovor.
Ali-to nisam našla.
Oni su želeli da me kupe,poklone,iskoriste-a ja sam puštala.
Juče je rečeno-nisam znao da kažem ne.Definitivno za mnoge stvari u životu nisam smela da kažem ni da ni ne.Strah.
I onda sam naučila da budem sama i da mogu sebi da budem prijatelj i oslonac.Naučila sam da se zaglim u ogledalu i da dam sebi ljubav.Da uvek mogu da budem u svom krugu-ali da postoje određena pravila koja moram da poštujem.
JA nisam žrtva njih već sebe-bilo da je pitanje muškarca,porodice,prijatelja...
U prošlosti sam radila SVE da bi došla do para,hrane,emocije.
To je moj prvi korak.
NOvac-danas-nije opsesivno zarađivanje.
Želim da nastavim sa cvećem,prvo zbog koraka-jer mi je tako najlakše da prođem i dođem do poricanja i spoznaje.Sa jedne strane sveska,sa druge strane cveće.
Moj svet ludila je cveće.
To je moj svet u kojem moja mašta-ludilo-srce ili razum-vozi svoju priču.Divna stvar je što uz korak-ja kontrolišem tok misli.Ono što me žulja,u čemu uživam,ko ja jesam,ko ja nisam,šta želim i šta ne želim.
Prva važna stvar za mene je da radim.Ne zato da me neko tapne po ramenu od prijjatelja,porodice,mušterija-više ne radim da bi dobila aplauz.Danas radim-jer uživam u svom poslu.Uživam u ljubavi koju gradim kroz posao.Da,jesam umorna.Da neki put mrzim i sebe i cveće-ali na kraju-mnogo lep i ispunjen osećaj je.
Moja želja je cvećara sa prodavnicom poklona.Ha,izgovorena reč.
I kad dodje ta tema,uglavnom ide-ne maštaj,idi u trafiku i radi.I tu nastaje da sam ja nesposobna,da ne znam ništa o životu itd...
I povlačim se u sebe.Radim za ulicu i odustajem od sebe i svog cilja.Plačem i proklinem samu sebe zašto nemam snage,zašto ne uradim nešto i ne ostvarim sebe.I dalje-nemam snage.Onda krenem da šibam samu sebe po leđima i glavi-pa u pravu su.Ja sam maštar,ja to ne mogu,nemam snage i ne zaslužujem ništa drugo do ulice.Samosažaljenje me tu lepo pojede-sad-ovog časa.Odustajem.
Na emotivnoj osnovi-idem ka čistoći.Onda ide jedna prevara,druga,onda ja varam i kraj.Obrazac od 96 godine.
Samo jednom sam bila ,,verna,, sebi i njemu.Ovo je sad prekratko vreme-3 meseca sa zadnjim dečkom-ali sam negde sigurna da bi bila u stanju da se smirim.No,tu sad nema nazad.Manastir-nije začilo udaju-več moje prihvatanje da on bude muškarac koji će koračati pored mene.Ali-on nije želeo da korača pored mene.I to je donekle ok.Ima pravo da nastavi da traži dalje.JA-želim da budem sama i da gradim svoj krug.
Možda-će jednog dana doći to nešto što želim-a možda i neće.Sve u svemu-NEDAM na sebe više.Nema VOLIM te do kraja života.Meni bilo dosta.Nisam ljuta.I nisam zatvorena da jednog dana-možda-prihvatim to nešto i tog nekog.Danas-ne.Želim sebe.Želim svoj korak i sebe.Želim da vidim šta JA volim.Želim sebi da spremam večeru sa dekoracijom i da sebi ukrašavam čaše i salvete.
Porodica?
Treba mi mir.Treba mi postavljanje granica i radost.Osmeh.Da mogu-sad bi iznajmila stan za 50-100ev i otišla sama da živim.Ako napravim recidiv-to je moja nemoć nad njima.Nad tim-ti si mala i glupava,ti si kreten i ti ništa ne možeš.Ti si nesposobna i ne možeš apsolutno ništa sama.Šta god da uradim-NIŠTA ne valja.Radila venčiće,radila ŠTA GOD-udaj se,zaposli se ko spremačica ili u trafici i da imamo dovoljno para-sve je novac...NIJE SVE NOVAC.
Znam gde mi je dno sa novcem.I znam da sam u stanju SVE da uradim da bi došla do njega.I sad.Sad pogotovo-jer sam sama i LUDA.I pokušavam svim snagama da se dam u cveće,da zaradim za sebe da ne bi otišla u ludilo i zaista zaradila za 5 minuta 100ev.I gura me u to.Pare,pare,pare...Nije bitno sta i kako-bitno je da ima para.Odvratno.I to nije destrukcija-već nemoć.Apsolutna nemoć nad bednom materijom sa kojom kupujemo stvari,hranu,emocije i prijatelje.Porodicu.Ljigavost.Ne želim dalje o tome.
Danas mi je rečeno-život je težak.Treba se boriti.Treba,treba,treba...
MOžda ja jesam luda.Stvarno luda.Ali jedina stvar koja mi danas treba jeste zagrljaj majke.Razgovor sa ocem.
Život je lep i život je uživanje u savladavanju prepreka.Veliko srce koje se puni ljubavlju.Cveće i proleće?!Da.I nastaviću da verujem u to.Jedino tako mogu da sačuvam samu sebe.Ljudi nisu zli-već nemoćni.Život je iskustvo i iskušenje.Život je ljubav.Da li želim ovom svom detetu da dam zagrljaj ili da mu pričam kako je život sranje i kako ...ma...radim program....
NIšta...ovo će biti još jedan dan koji ću pokloniti sama sebi.Ustaću sa stolice i zagrliti se u ogledalu.
Čista sam,živa i zdrava.
Moliću se,pisaću i praviću venčiće.
Povlačim se u sobu sa svojim cvećem...sa mojom sveskom.
E,to je obrazac od moje 12-te godine.
Povlačenje u sebe i sveska.Cveće.Tamo mogu da zagrlim majku u svojoj glavi,da kažem ocu da ga volim i da ne dobijem šamar ili optužbu da volim te znači manipulacija.U mojoj svesci i glavi-SMEM da budem srećna,da se smejem ili da budem tužna i da plačem i da me niko ne optužuje.
Sa nekih 15-16 godina sam imala gostovanje na jednoj TV emisiji na kojoj sam voditeljki rekla-100 trnja ruže-ne može da povredi kao jedna čovekova reč.Ruke su mi 10000 x bile krvave od trnja ruže i žice-ali to ne boli naspram reči ljudi koje volim.Ne moraju da me vole-samo neka me ostave da živim život onako kako znam i umem.Neka ne prave od mene kretena-jer to nisam.Trebam samoj sebi jako...Trebam sebi i trebam bubici i moram se menjati...I moram se brzo menjati.Treba mi korak čim pre...Treba mi zadatak...trebam samoj sebi...Treba mi mir.Nisam usamljena.Znam da nisam sama.Znam da sve ide dobrim putem i verujem u svoj put.Verujem da je sve ok...Sve ovo je rast i prihvatanje.Kako mene-tako drugih...Sve što boli danas,sad-za minut,sutra-biće prošlost...Sve prolazi...
Idem dalje...
