O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[ManMan]

ManMan tebra, srećan rođendan. Oho-ho, još toliko pa 90.

E, pa Hvaalllaaa Lepo Braćala moj!
Pre će biti da sam na 2/3 nego na 1/2 života
Ali je tvoja želja svakako lepa i pametna, hvala
ti na njoj
P.S. Ko se zbunio, 45-ti rođendan mi je danas

[Nesa_neske_01]

ManMan tebra, srećan rođendan. Oho-ho, još toliko pa 90.

E, pa Hvaalllaaa Lepo Braćala moj!
Pre će biti da sam na 2/3 nego na 1/2 života
Ali je tvoja želja svakako lepa i pametna, hvala
ti na njoj
P.S. Ko se zbunio, 45-ti rođendan mi je danas

Srećan rođendan. Biće dobro ManMan. Već je dobro.

[Ninocka]

A “ te slike “ su inace bitne zbog cega??
Inace, mozda nisam najbolje shvatila o kakvim se radi, ali prilicno sam sigurno da ih ja nemam
Mozda da malo budes koncizniji, sazetiji.... mozda te publika bolje prihvati, i desi se taj koncert u Domu kulture

Krećem od sebe. Ja sam u školi bio dobar iz likovnog. Išlo mi je odlično. Mogao sam da zadržim sliku u glavi predmeta i nacrtam je.
Slična sposobnost je bila sa predmetom OTO - Opšte Tehničko Obrazovanje. Mogao sam sastaviti na tehničkom od drveta razne figure, lako.
Lako mi je bilo stvoriti predstavu o tim figuram, držati je u umu.
Gde sam to još video. Geografska karta. Kada vidim kartu nekog predela, upamtim sliku i znam prostor.
Postoje ljudi koji uče, pamte u slikama. Zove se fotografsko pamćenje.

Šta želim da kažem? Koliko je dobra i kreativna stvar, stvaranje slika u glavi, toliko je opasna. Zato sam krenuo da istražujem o čemu se tu radi.
Kakva je to sposobnost, kako funkcioniše. Osim što sam pitao okolo, čitao sam o tome.
Dajem nešto iz tekstova:

Уобразиљу неретко поседују стваралачке, како их називају, уметничке природе: глумци, музичари, проналазачи, архитекте, сликари… Уосталом, професија само упућује на развој уобразиље у овој или оној равни. Пре свега то је природно својство душе које је изванредно индивидуално, како на плану количине, тако и на плану каквоте." Уобразиља, као и памћење „нису ништа друго до одраз свих оних чулних предмета које смо видели, слушали, мирисали, кушали и опипали“.

Машта често може иступати као неразумна сила која дејствује по закону асоцијативних веза и подстичу је случајне околности. Ево једног примера из живота:
Син једне жене је отишао код пријатеља у госте. Обећао је да ће се вратити пре вечере (рецимо око 19 часова), али већ је 20 часова, а њега нема. Мајка почиње да се брине. Сећа се трагичног случаја који се недавно догодио, када су хулигани ноћу убили младог момка. Пред жениним очима, као на филмском платну, промичу кадрови, један од другог страшнији. Ево на једном сина туку, он виче, покушава да се ишчупа. А ево, неко му задаје ударац ножем, момак пада, истиче му крв, нико му не може помоћи, итд, итд, све у истом стилу…
Чује се звоно на вратима. Улази син, жив и здрав, ништа не сумња о мајчиним страстима-маштањима, а мајка је, како се каже, ван себе, јер она је управо реално (према психофизиолошким законима) доживела страшну трагедију.
Описани случај је прилично баналан, али веома је карактеристичан. То доживљавају, вероватно, сви родитељи, а и не само они.

Духовно здравље подразумева јасноћу и чистоту свести са крајњом оријентисаношћу душе на истинско стање ствари, реалност и истину.

Маштањем човек се удаљава од реалног стања ствари у свету и живи у сфери фантазије. Колико има маштара и сањара мећу нама! Колико фантаста и изумитеља, како је много оних који живе измишљеним, фантастичним, лажним животом, изгубивши осећај реалности, заплевши се у појмовима, где је истина, а где измишљотина, који верују у своје снове и маштања на јави!

Фантазија је кобна и опасна сила у нама не само зато што нисмо у стању да је регулишемо, него зато што фантазија нема граница, и зато губимо осећање реалности, губимо контролу инстинкта самоочувања, предајемо се нашим пороцима и као да се њима опијамо.

Како је фантазија сила неразумна која дејствује углавном механички, по законима спајања слика, док је духовни живот образац чисте слободе, то се по себи разуме, да је њена делатност неспојива са овим животом.

Itd itd svega i svačega ima. Dovoljno je ovo. Mislim da je jasno.
Neske Neske baš si krme. Šta ti nama pričaš. Pa znamo mi odlično. Grunem jedan bup pod jezik i da vidiš šta je film! Ma ajde, to tvoje je naivno. Amater. Puff. Aha! Šala!!!

E sad mi se Neške igraš sa inteligencijom, ali dobro - i to je legitimno!!

Ovo što sad pričaš nema veze sa onim " Slikama " od prije neki dan koje si pominjao, ali dobro, legitimno je i da se čovjek malo izvadi - ne zamjeram!!

Ne znam... ja sam rekla jednom drugaru sa foruma, sličnom tebi, mislim da se Atamn zove, da sam ja ove priče prevazišla još u srednjoj školi- kad smo se furali na punk, metal... i mislil da smo col. Kapiraš !! Ajmo se malo trgnut 21 vijek je....SVedeš sve na proste činioce, pa onda kreni. Ovakos e sa zavisnošču ne možeš borit...Nego ajde, da vidimo godkle će ova priča ići - bojim se nidokle!!

[xxxana]

Takve stvari se ne resavaju na drustvenim mrezama, niti ko moze da mu pomogne,niti ce on kome pomoci..
Sto na kraju krajeva da pise i sta ko moze da mu kaze na to?
Meni ni ovo sto je napisao ne deluje naivno, kako ovaj banalan primer sto je naveo, moze da se razvija vremenom,verovatno je i njegov slucaj tako, bar meni deluje da to hoce da kaze

[xxxana]

ManMan srecan rodjus!

[Nesa_neske_01]

Takve stvari se ne resavaju na drustvenim mrezama, niti ko moze da mu pomogne,niti ce on kome pomoci..
Sto na kraju krajeva da pise i sta ko moze da mu kaze na to?
Meni ni ovo sto je napisao ne deluje naivno, kako ovaj banalan primer sto je naveo, moze da se razvija vremenom,verovatno je i njegov slucaj tako, bar meni deluje da to hoce da kaze.

Upravo tako.
Čovek ima oko 50.000 hiljada misli na nivou 24 sata. Suludo je pričati o tome. Ima svi ovde da se pogubimo misleći da nešto znamo.
Greške su sastavni deo života. Sada ovde da se nadimamo ko koli zna. Ne isplati se. Opterećuje. Možda nije potrebno. Jer čovek uvaži sebe na kraju krajeva i svoje mišljenje. Tako biva. Zar ne?
Da to je moj slučaj. Razvija se vremenom. Ako se ne zaustavi, poludi se. Tako ide kroz ceo moj život. A da nisam bio svestan koliko je opasno. Ma idi.

Ninocka: naravno da ću se ispravljati. Ne igram se tobom. Pitala si me, zašto su slike bitne. Lepo sam objasnio i dao delove iz tekstova. Ja sam se vezao za taj deo tvog pitanja. Ne bih ni ja rekao da se ti nisi isto pronašla u tom tekstu. Nemoj pusti. Suvišno je.
Meni se dešava što si pročitala u nekom postu, nisam dao tačan opis. Evo ovako se dešava. Pričam sa nekim u realnosti, posle mi se taj lik pojavi u mislima(ne potpuno čist). Onda razmišljam da li sam dobro rekao, šta sam rekao, šta sam mogao da kažem. Na kraju sam zaključio da je to sve nepotrebno. Po meni jedino ispravno bi bilo, ako bih ponovo pričao o svemu sa tom istom osobom u realnosti.
Da li se nekom dešava ovo isto? Eto ga! To je pitanje, to meni može da pomogne.

[StopBup]

Mašta, imaginacija, fantazija itd, ne mogu da pomognu u rešavanju problema zavisnosti, prilično sam siguran.

Što se Nešketa tiče, na mene je čak pozitivno delovao, kad mi je pomenuo ego. Tu sam prelomio neke stvari, i hvala ti Neške!

Konkretna akcija može i te kako da pomogne u rešavanju problema zavisnosti.
Inteligencija bez znanja nema veliki značaj, može čak da bude i remetilački faktor, kao što i samo znanje bez konkretne akcije, nema poseban značaj.

[Nesa_neske_01]

Mašta, imaginacija, fantazija itd, ne mogu da pomognu u rešavanju problema zavisnosti, prilično sam siguran.

Što se Nešketa tiče, na mene je čak pozitivno delovao, kad mi je pomenuo ego. Tu sam prelomio neke stvari, i hvala ti Neške!

Konkretna akcija može i te kako da pomogne u rešavanju problema zavisnosti.
Inteligencija bez znanja nema veliki značaj, može čak da bude i remetilački faktor, kao što i samo znanje bez konkretne akcije, nema poseban značaj.

I te kako je tako! Hvala.

[Ninocka]

Takve stvari se ne resavaju na drustvenim mrezama, niti ko moze da mu pomogne,niti ce on kome pomoci..
Sto na kraju krajeva da pise i sta ko moze da mu kaze na to?
Meni ni ovo sto je napisao ne deluje naivno, kako ovaj banalan primer sto je naveo, moze da se razvija vremenom,verovatno je i njegov slucaj tako, bar meni deluje da to hoce da kaze.

Upravo tako.
Čovek ima oko 50.000 hiljada misli na nivou 24 sata. Suludo je pričati o tome. Ima svi ovde da se pogubimo misleći da nešto znamo.
Greške su sastavni deo života. Sada ovde da se nadimamo ko koli zna. Ne isplati se. Opterećuje. Možda nije potrebno. Jer čovek uvaži sebe na kraju krajeva i svoje mišljenje. Tako biva. Zar ne?
Da to je moj slučaj. Razvija se vremenom. Ako se ne zaustavi, poludi se. Tako ide kroz ceo moj život. A da nisam bio svestan koliko je opasno. Ma idi.

Ninocka: naravno da ću se ispravljati. Ne igram se tobom. Pitala si me, zašto su slike bitne. Lepo sam objasnio i dao delove iz tekstova. Ja sam se vezao za taj deo tvog pitanja. Ne bih ni ja rekao da se ti nisi isto pronašla u tom tekstu. Nemoj pusti. Suvišno je.
Meni se dešava što si pročitala u nekom postu, nisam dao tačan opis. Evo ovako se dešava. Pričam sa nekim u realnosti, posle mi se taj lik pojavi u mislima(ne potpuno čist). Onda razmišljam da li sam dobro rekao, šta sam rekao, šta sam mogao da kažem. Na kraju sam zaključio da je to sve nepotrebno. Po meni jedino ispravno bi bilo, ako bih ponovo pričao o svemu sa tom istom osobom u realnosti.
Da li se nekom dešava ovo isto? Eto ga! To je pitanje, to meni može da pomogne.

Prosvijetlio si me!!

[Nesa_neske_01]

Takve stvari se ne resavaju na drustvenim mrezama, niti ko moze da mu pomogne,niti ce on kome pomoci..
Sto na kraju krajeva da pise i sta ko moze da mu kaze na to?
Meni ni ovo sto je napisao ne deluje naivno, kako ovaj banalan primer sto je naveo, moze da se razvija vremenom,verovatno je i njegov slucaj tako, bar meni deluje da to hoce da kaze.

Upravo tako.
Čovek ima oko 50.000 hiljada misli na nivou 24 sata. Suludo je pričati o tome. Ima svi ovde da se pogubimo misleći da nešto znamo.
Greške su sastavni deo života. Sada ovde da se nadimamo ko koli zna. Ne isplati se. Opterećuje. Možda nije potrebno. Jer čovek uvaži sebe na kraju krajeva i svoje mišljenje. Tako biva. Zar ne?
Da to je moj slučaj. Razvija se vremenom. Ako se ne zaustavi, poludi se. Tako ide kroz ceo moj život. A da nisam bio svestan koliko je opasno. Ma idi.

Ninocka: naravno da ću se ispravljati. Ne igram se tobom. Pitala si me, zašto su slike bitne. Lepo sam objasnio i dao delove iz tekstova. Ja sam se vezao za taj deo tvog pitanja. Ne bih ni ja rekao da se ti nisi isto pronašla u tom tekstu. Nemoj pusti. Suvišno je.
Meni se dešava što si pročitala u nekom postu, nisam dao tačan opis. Evo ovako se dešava. Pričam sa nekim u realnosti, posle mi se taj lik pojavi u mislima(ne potpuno čist). Onda razmišljam da li sam dobro rekao, šta sam rekao, šta sam mogao da kažem. Na kraju sam zaključio da je to sve nepotrebno. Po meni jedino ispravno bi bilo, ako bih ponovo pričao o svemu sa tom istom osobom u realnosti.
Da li se nekom dešava ovo isto? Eto ga! To je pitanje, to meni može da pomogne.

Prosvijetlio si me!!

Drago mi je.