Forum za podršku u oporavku

ManMan tebra, srećan rođendan. Oho-ho, još toliko pa 90.

Nesa_neske_01 wrote: Ok. To sam shvatio. Pokušaću da izbegavam dijagnoze i etiketiranja.
O mojoj borbi. Već radim sa ljudima. Više njih ima. Rekao sam ti da se zamaram kada pišem o tome. Šta sad, ti ćeš da me teraš, moraš da pišeš o tome. Da li je to Frajla realno. Pogotovo kad već ima ko vodi brigu o tome. Da dupliram stvari, ne ide.

Ne radis ti sa ljudima, nego oni rade sa tobom
Ne teram te da pises, nego si rekao radi bolje komunikacije treba da znamo sto vise jedni o drugima

Tu samo uzimas a nista ne dajes

Tu se radi o nečemu drugom. Da li se ti slažeš da osoba bilo koja (izuzimam forum, radi se o ljudima u svakodnevnom životu) imaju slike u glavi. Ostanimo samo na slikama. Frajla ja sam išao, razgovarao sa ljudima gde sam imao priliku, gde su se stekli uslovi o sledećem.
Pitanja su bila: da li vam se dešava da posle priče sa nekom osobom, pojavi vam se lice te iste osobe u glavi. Odgovor je bio da.
Sledeće je pitanje: da li sa slikom osobe krenete da razgovarate u glavi sa mislima. Odgovor je bio da.
Meni se isto dešava. Prosto sam proveravao koliko sam lud. Onda sam video da se takve stvari dešavaju i drugim ljudima.

O tome i pricam! Ti prosto proveravas koliko je ko ovde lud, i pitas da li pricate i kako, sami sa sobom, i da li imate imaginacije sa kojim pricate?
U pravu si da se takve stvari desavaju, imam drugaricu koja na zalost ima sizofreniju i razne psihoze i to je njena svakodnevnica, ali ja ovde ne vidim nikoga sa tom dijagnozom, i zato kazem da ces tesko naci sagovornika za to sto te muci i sta trazis da cujes.
Zato i kazem da nisu svi u istom sranju

Opisao sam ti gore skoro sve. Kako sam dolazio do saznanja. Trebalo bi da možeš da zaključiš.

Ja sam zakljucila koja i cija je to istina, ali sam pitala tebe

[quote=Nesa_neske_01 post_id=148468 time=

Tu se radi o nečemu drugom. Da li se ti slažeš da osoba bilo koja (izuzimam forum, radi se o ljudima u svakodnevnom životu) imaju slike u glavi. Ostanimo samo na slikama. Frajla ja sam išao, razgovarao sa ljudima gde sam imao priliku, gde su se stekli uslovi o sledećem.
Pitanja su bila: da li vam se dešava da posle priče sa nekom osobom, pojavi vam se lice te iste osobe u glavi. Odgovor je bio da.
Sledeće je pitanje: da li sa slikom osobe krenete da razgovarate u glavi sa mislima. Odgovor je bio da.
Meni se isto dešava. Prosto sam proveravao koliko sam lud. Onda sam video da se takve stvari dešavaju i drugim ljudimma

A “ te slike “ su inace bitne zbog cega??

Inace, mozda nisam najbolje shvatila o kakvim se radi, ali prilicno sam sigurno da ih ja nemam

Mozda da malo budes koncizniji, sazetiji.... mozda te publika bolje prihvati, i desi se taj koncert u Domu kulture

Mislim da Neške nije opasan po ovaj auditorijum. Meni ne deluje ovde niko toliko nestabilan, to jest u tolikoj nedoumici sam sa sobom, pa da ga njegova priča može poremetiti. Valjda ne grešim... A čini mi se da i Neške polako spušta loptu.
Ne znam koja mu je dijagnoza. Mislim da nije paranoik. A za paranoike znam da mogu da ubede druge u svoju priču, u koliko je sagovornik nestabilan. Primer: Ilija Čvorović iz "Balkanskog špijuna". Mislim nije samo da mi je iz tog primera poznata ta činjenica, samo to navodim kao primer. Zašto je moguće da paranoici ubede zdravu osobu u svoju priču. Zato što su obično nadprosečno inteligentni, zaključuju pravilno što se tiče logike, ali na osnovu pogrešnih premisa, to jest na osnovu premisa koje su sami umislili...
P.s. Frajlita, nisi valjda mazohista, ako ti ne prija Šonetova čapri, i ako ti smeta, što ga onda čitaš? Stipu ga bre, laganini, mojne protiv sebe.
P.p.s. Ne znam da li si svesna, ali čini mi se da ga malo i raspičavaš, a ne odgovara ti njegova spika...

StopBup wrote: ↑Tue Dec 10, 2019 8:48 am Mislim da Neške nije opasan po ovaj auditorijum. Meni ne deluje ovde niko toliko nestabilan, to jest u tolikoj nedoumici sam sa sobom, pa da ga njegova priča može poremetiti. Valjda ne grešim... A čini mi se da i Neške polako spušta loptu.
Ne znam koja mu je dijagnoza. Mislim da nije paranoik. A za paranoike znam da mogu da ubede druge u svoju priču, u koliko je sagovornik nestabilan. Primer: Ilija Čvorović iz "Balkanskog špijuna". Mislim nije samo da mi je iz tog primera poznata ta činjenica, samo to navodim kao primer. Zašto je moguće da paranoici ubede zdravu osobu u svoju priču. Zato što su obično nadprosečno inteligentni, zaključuju pravilno što se tiče logike, ali na osnovu pogrešnih premisa, to jest na osnovu premisa koje su sami umislili...
P.s. Frajlita, nisi valjda mazohista, ako ti ne prija Šonetova čapri, i ako ti smeta, što ga onda čitaš? Stipu ga bre, laganini, mojne protiv sebe.

Sta cu kad me boli “ istina”

Sta je raspicavanje?

Frajla wrote: ↑Tue Dec 10, 2019 9:37 am Sta je raspicavanje?

Lapsus calami(omaška u pisanju) Mislio sam na raspričavanje.

StopBup wrote: ↑Tue Dec 10, 2019 9:40 am

Frajla wrote: ↑Tue Dec 10, 2019 9:37 am Sta je raspicavanje?

Lapsus calami(omaška u pisanju) Mislio sam na raspričavanje.

Pa normalno,da se covek otvori, da ga upoznamo

Frajla wrote: ↑Tue Dec 10, 2019 9:43 am

StopBup wrote: ↑Tue Dec 10, 2019 9:40 am

Frajla wrote: ↑Tue Dec 10, 2019 9:37 am Sta je raspicavanje?

Lapsus calami(omaška u pisanju) Mislio sam na raspričavanje.

Pa normalno,da se covek otvori, da ga upoznamo

Pa čitala si njegovu temu "Nemanje jasne slike-sve crno ili belo", tako nešto. Tamo si napisala neki komentar koji mi se baš svideo i koji sam zapamtio. "Ne daj Bože da sam kao biljka-ček, ček, pa biljka se raduje Suncu i vodi."

Ninocka wrote: ↑Tue Dec 10, 2019 8:33 am A “ te slike “ su inace bitne zbog cega??
Inace, mozda nisam najbolje shvatila o kakvim se radi, ali prilicno sam sigurno da ih ja nemam
Mozda da malo budes koncizniji, sazetiji.... mozda te publika bolje prihvati, i desi se taj koncert u Domu kulture

Krećem od sebe. Ja sam u školi bio dobar iz likovnog. Išlo mi je odlično. Mogao sam da zadržim sliku u glavi predmeta i nacrtam je.
Slična sposobnost je bila sa predmetom OTO - Opšte Tehničko Obrazovanje. Mogao sam sastaviti na tehničkom od drveta razne figure, lako.
Lako mi je bilo stvoriti predstavu o tim figuram, držati je u umu.
Gde sam to još video. Geografska karta. Kada vidim kartu nekog predela, upamtim sliku i znam prostor.
Postoje ljudi koji uče, pamte u slikama. Zove se fotografsko pamćenje.

Šta želim da kažem? Koliko je dobra i kreativna stvar, stvaranje slika u glavi, toliko je opasna. Zato sam krenuo da istražujem o čemu se tu radi.
Kakva je to sposobnost, kako funkcioniše. Osim što sam pitao okolo, čitao sam o tome.
Dajem nešto iz tekstova:

Уобразиљу неретко поседују стваралачке, како их називају, уметничке природе: глумци, музичари, проналазачи, архитекте, сликари… Уосталом, професија само упућује на развој уобразиље у овој или оној равни. Пре свега то је природно својство душе које је изванредно индивидуално, како на плану количине, тако и на плану каквоте." Уобразиља, као и памћење „нису ништа друго до одраз свих оних чулних предмета које смо видели, слушали, мирисали, кушали и опипали“.

Машта често може иступати као неразумна сила која дејствује по закону асоцијативних веза и подстичу је случајне околности. Ево једног примера из живота:
Син једне жене је отишао код пријатеља у госте. Обећао је да ће се вратити пре вечере (рецимо око 19 часова), али већ је 20 часова, а њега нема. Мајка почиње да се брине. Сећа се трагичног случаја који се недавно догодио, када су хулигани ноћу убили младог момка. Пред жениним очима, као на филмском платну, промичу кадрови, један од другог страшнији. Ево на једном сина туку, он виче, покушава да се ишчупа. А ево, неко му задаје ударац ножем, момак пада, истиче му крв, нико му не може помоћи, итд, итд, све у истом стилу…
Чује се звоно на вратима. Улази син, жив и здрав, ништа не сумња о мајчиним страстима-маштањима, а мајка је, како се каже, ван себе, јер она је управо реално (према психофизиолошким законима) доживела страшну трагедију.
Описани случај је прилично баналан, али веома је карактеристичан. То доживљавају, вероватно, сви родитељи, а и не само они.

Духовно здравље подразумева јасноћу и чистоту свести са крајњом оријентисаношћу душе на истинско стање ствари, реалност и истину.

Маштањем човек се удаљава од реалног стања ствари у свету и живи у сфери фантазије. Колико има маштара и сањара мећу нама! Колико фантаста и изумитеља, како је много оних који живе измишљеним, фантастичним, лажним животом, изгубивши осећај реалности, заплевши се у појмовима, где је истина, а где измишљотина, који верују у своје снове и маштања на јави!

Фантазија је кобна и опасна сила у нама не само зато што нисмо у стању да је регулишемо, него зато што фантазија нема граница, и зато губимо осећање реалности, губимо контролу инстинкта самоочувања, предајемо се нашим пороцима и као да се њима опијамо.

Како је фантазија сила неразумна која дејствује углавном механички, по законима спајања слика, док је духовни живот образац чисте слободе, то се по себи разуме, да је њена делатност неспојива са овим животом.

Itd itd svega i svačega ima. Dovoljno je ovo. Mislim da je jasno.
Neske Neske baš si krme. Šta ti nama pričaš. Pa znamo mi odlično. Grunem jedan bup pod jezik i da vidiš šta je film! Ma ajde, to tvoje je naivno. Amater. Puff. Aha! Šala!!!