StopBup wrote: ↑Sun Dec 08, 2019 9:18 pm
xxxana wrote: ↑Sun Dec 08, 2019 7:45 pm
Ne znam Sb sto si u fazonu “ako mi bude trebala”, to je danas sasvim normalna stvar i to ne samo kod zavisnika
Uh, pa ne znam baš koliko je normalna stvar. Ja ne znam ama baš nikoga ko je išao, niti ide na psihoterapije. Krivo mi je što letos nisam mogao da odem do Ninocke kad me zvala, kad sam bio u C.G., pa sam mogao sa njom detaljno da popričam o tome.
Za sad mi ne treba, videću stvarno... Sad tako funkcionišem što sam okupiran normalnim stvarima, a i zadovoljan sam što se brzo isčupah iz sranja u koje sam zapao. Recimo sad je period u mom poslu koji najviše volim, prodaja/trgovina, nemam da rintam, nego radim sa kešom, a to baš volim.
Onda danas sam bio u gradu, 100-tinak km od mog, na nekom vašaru, da kupim neku mašinu. Volim da vozim tako malo duže, pa tamo upoznah neke ljude, pa videh kako rade i prave pare, pa se onda i meni otvore neki novi vidici i mogućnosti. Sve u svemu, normalan život je mnogo zanimljiviji i dinamičniji od drogeraške monotonije. Opet, ne kažem da sam rešio problem.
Ono, jbm li ga. Menjam se.
Pre sam bio 100posto u fazonu da neću ići na psihoterapije, sad ipak postoji ta mogućnost. I ići ću sigurno u koliko mi bude to trebalo, mada za sad sam zadovoljan generalnim stanjem stvari. Napisaću ti privatno detaljnije o tome, kad stignem kući...
Stopicu, kazes ne znas nikoga ko ide na psihoterapije... imaj na umu da se o tome ne prica okolo,a i to je sasvim privatna stvar i to radis zbog sebe a ne zbog drugih
Nije dovoljno samo sto si ti naucio da se otvaras i pricas o problemima sa nama ili roditeljima,ali znaj da ti ni mi ne mozemo pomoci, koliko to moze strucno lice, a problemi nisu samo rovac u glavi, zelja za gudrom, nego resavas prethodna stanja da te ne bi dovela do tog rovca i na kraju recidiva. Kad je rovac tu- vec je kasno!
To su najcesce, za nas, neki sitni problemi na koje uopste ne obracamo paznju, ali se ispostavi na kraju da nas konstano tište i polako izjedaju.
Samo nemojte, mislim na tebe Xanu i Jurketa, da se prestrasite Nesketovom pricom o pricanju sa samim sobom, o pricanju sa slikama u glavi, uobraziljama i psihijatrijom, jer to je vec neki drugi stadijum....
Psihicima ( privatnim, ne znam kako je u javnom sektoru) je veoma bitno da se osecas kod njih prijatno, nece kopati i kopati i kopati da bi nesto iskopali, nego ce ti pomoci da prepoznas i sam sta te muci, a da toga nisi ni svestan.
E tu ne pomazu roditelji, niti razgovor sa nama jer jednostavno nismo obuceni za takve stvari, u nekoj meri mozemo pomoci, ali to nije dovoljno
Cuj, ja kada sam se skidala sa dopa, moji su isli sa mnom na grupne terapije, da bi mogli koliko toliko da se edukuju o problemu zavisnosti i samim tim bili meni bolja potpora u oporavku! Jer tu treba dooooosta razumevanja, a razumevanja cesto nestane brzo, upravo zbog neznanja i neprihvatanja problema. Cim pre ozbiljno pristupis i prihvatis svoju situaciju kao prioritet trenutno u zivotu, i posvetis se resavanju tog problema, tim pre ces osetiti ogromne pomake i manje ces se vrteti u mestu.
