Forum za podršku u oporavku

Diwno.. Kakaw ziwot.. Za ne pozeleti nikome.. Samo napred - stisnite shake i gurajte .....

Otac & Majka wrote: Na prvom mjestu bih se zahvalila Paramparcad za njegove postove jer upravo mi oni kazu da sam na pravom putu. Ja sam majka i ja cesto placem, kad me tuga i bol jako pritisnu. Ja svoga sina neizmjerno volim i patim zato sto i on pati i unistava svoj mladi zivot iako on toga jos nije potpuno svjestan.Do sada sam popila samo 1/4 tablete za smirenje! Tek toliko da znas da necu umrijeti! Moj sin ce se mozda sada inatiti.Pa nek se inati pa drogira pa gladuje, pa onda gladuje pa inati pa drogira...pa onda drogira pa inati pa gladuje.....Ja mogu samo da sprijecim da gladuje ostalo ne mogu .Prije 5 godina sam bila s mojim sinom kod jednog svecenika koji vodi "cenacolo" komunu u Hrvatskoj i tada mi je on rekao:"kad god mu oprostite kupili ste mu novu drogu".To me proganjalo godinama. NIKAD mu je vise necu kupiti drogu,NIKAD se nece vise drogirati pod mojim blagoslovom. Lako moguce da ce
sad sve probati....Dali je bilo koja majka to mogla sprijeciti? Dali je tvoja majka mogla sprijeciti? Ako ikad pozeli da se mjenja zna gdje se treba obratiti, na kraju krajeva svi se vi vracate onima od kojih ste potekli i koji vas najvise vole i spremni su vam sve oprostiti.
Pozz

Poslje ovakog posta nije teško skontati zašto koku zuvu kraljicom narkomanije. Heroin je kralj JOOJ kad su u paru.
Dragi roditelji, sreća je u paru, mislim da se tako zove kviz. Ko je mogao spriječit? Ja znam da ništa ne znam. Nisam siguran ni jeli Holandija kraljevina.
Sretno!

lizard wrote:

Otac & Majka wrote: Na prvom mjestu bih se zahvalila Paramparcad za njegove postove jer upravo mi oni kazu da sam na pravom putu. Ja sam majka i ja cesto placem, kad me tuga i bol jako pritisnu. Ja svoga sina neizmjerno volim i patim zato sto i on pati i unistava svoj mladi zivot iako on toga jos nije potpuno svjestan.Do sada sam popila samo 1/4 tablete za smirenje! Tek toliko da znas da necu umrijeti! Moj sin ce se mozda sada inatiti.Pa nek se inati pa drogira pa gladuje, pa onda gladuje pa inati pa drogira...pa onda drogira pa inati pa gladuje.....Ja mogu samo da sprijecim da gladuje ostalo ne mogu .Prije 5 godina sam bila s mojim sinom kod jednog svecenika koji vodi "cenacolo" komunu u Hrvatskoj i tada mi je on rekao:"kad god mu oprostite kupili ste mu novu drogu".To me proganjalo godinama. NIKAD mu je vise necu kupiti drogu,NIKAD se nece vise drogirati pod mojim blagoslovom. Lako moguce da ce
sad sve probati....Dali je bilo koja majka to mogla sprijeciti? Dali je tvoja majka mogla sprijeciti? Ako ikad pozeli da se mjenja zna gdje se treba obratiti, na kraju krajeva svi se vi vracate onima od kojih ste potekli i koji vas najvise vole i spremni su vam sve oprostiti.
Pozz

Poslje ovakog posta nije teško skontati zašto koku zuvu kraljicom narkomanije. Heroin je kralj JOOJ kad su u paru.
Dragi roditelji, sreća je u paru, mislim da se tako zove kviz. Ko je mogao spriječit? Ja znam da ništa ne znam. Nisam siguran ni jeli Holandija kraljevina.
Sretno!

U pravu si, sprijeciti nismo mogli, ili tacnije nismo znali, sada nam ostaje samo borba da ga izlijecimo, ali to ne ovisi puno nama... nazalost

I tako,lizard,,,kraljevi i kraljice,,hodaju po svijetu i iza sebe ostavljaju pustos.Mladi,lijepi,jaki,napirlitani,voljeni,ma sta cu ti govoriti dalje ,lizard..

...danas ok 16:30 je zvao kuci, nismo bili tu, javila se kcerka,trazio je mene i rekao da ga nazovem kad dodjem, s njom nije pricao, neznam zasto se toliko otudjio od nje, bili su nerazdvojni... nazvao je ponovo oko 19:30, pitao me dali mogu oko 21:30 da mu donesem njegove stvari,treba ju mu jer sutra radi , ao one sto je otisao u njima vec je nekoliko puta oprao... pitao me dali sam gledao utakmicu (rukomet-finale hrvatska :francuska), rako sam da jesam... dogovorili smo se gdje da mu donesem stvari, cekat ce me na ulici...Supruga je odlucila da ide sa mnom, da ga vidi...Posto nam prijatelji stanuju 200-300 m od mjesta gdje mu trebam donijeti stvari otisli smo ranije do njih (to je nekih 20 km udaljeno od naseg stana) Zvao je jos jednom i pitao dali smo krenuli, rekao sam mu gdje smo i da cemo krenuti cim popijemo kavu.Dolazimo na adresu koju mi je dao, parkiram se i prepoznajem ispred sebe auto od njegove cure... On izlazi,u istoj garderobi u kojoj je otisao prije 10-ak dana, neobrijan, prolazi pokraj nas i staje iza naseg auta, majku nije ni pogledao a kamo li pozdravio.Otvorio sam prtljaznik i dao mu dvije kartonske kutije i jednu putnu torbu sa njegovim stvarima, rekao je :"puno ti hvala tata" i usao u zgradu.Cura mu je sjedila u autu i pravila se da telefonira...Ponovo smo se vratili do nasih prijatelja dvije ulice dalje, cudili su se da smo se tako brzo vratili...

[quote="Otac
U pravu si, sprijeciti nismo mogli, [/quote]


Da li ste sigurni? Niko se ne radja kao narkoman, niti postaje, odnosno vrlo retko, u zrelim godinama.

Mozda ne bi bilo lose da vi malo preispitate sami sebe, cisto da bi mogli da mu pomognete ako to ikada bude zeleo. Ubedjena sam da ukoliko zelite da pomognete svome detetu da se promeni, morate prvo da donekle, promenite i sebe..nikada nije kasno..

Otac wrote:...danas ok 16:30 je zvao kuci, nismo bili tu, javila se kcerka,trazio je mene i rekao da ga nazovem kad dodjem, s njom nije pricao, neznam zasto se toliko otudjio od nje, bili su nerazdvojni... nazvao je ponovo oko 19:30, pitao me dali mogu oko 21:30 da mu donesem njegove stvari,treba ju mu jer sutra radi , ao one sto je otisao u njima vec je nekoliko puta oprao... pitao me dali sam gledao utakmicu (rukomet-finale hrvatska :francuska), rako sam da jesam... dogovorili smo se gdje da mu donesem stvari, cekat ce me na ulici...Supruga je odlucila da ide sa mnom, da ga vidi...Posto nam prijatelji stanuju 200-300 m od mjesta gdje mu trebam donijeti stvari otisli smo ranije do njih (to je nekih 20 km udaljeno od naseg stana) Zvao je jos jednom i pitao dali smo krenuli, rekao sam mu gdje smo i da cemo krenuti cim popijemo kavu.Dolazimo na adresu koju mi je dao, parkiram se i prepoznajem ispred sebe auto od njegove cure... On izlazi,u istoj garderobi u kojoj je otisao prije 10-ak dana, neobrijan, prolazi pokraj nas i staje iza naseg auta, majku nije ni pogledao a kamo li pozdravio.Otvorio sam prtljaznik i dao mu dvije kartonske kutije i jednu putnu torbu sa njegovim stvarima, rekao je :"puno ti hvala tata" i usao u zgradu.Cura mu je sjedila u autu i pravila se da telefonira...Ponovo smo se vratili do nasih prijatelja dvije ulice dalje, cudili su se da smo se tako brzo vratili...

Dobro to, neobrijan, garderoba..nego, kako je on izgledao? Propao? smrsao? isto kao i pre? sasvim dobro?

Yesenija,da li su tebe tvoji roditelji mogli spreciti da se drogiras?Sta ti mislis o tome ,sada,protekom vremena?
Da li mislis da covjek pod stresom moze da zapazi sta se krije iza zapustenog lica njegovog djeteta u jednom neugodnom i kratkom susretu?Je li mislis da okom moze izmjeriti njegovu tezinu?
Ja se izvinjavam,ali tvoja pitanja ovdje izgledaju mi tendenciozno,pa ako mozes,kazi sto si htjela sa njima da kazes?

Da Jano, mislim da su mogli. Mogli su verovatno to da sprece vec kada sam imala, recimo, 5 godina. Da su me samo tada pitali sta ja zelim, bilo bi dovoljno. To je neki najraniji period moga zivota koga se secam da sam bila nesrecna, mozda sam bila i pre toga ali se ne secam. Ali mojim roditeljima je tada bilo vazno da mi uvijaju kosu na krpice i da naucim lepo da recitujem " od silne Soce do hucnog Vardara" i da ih ne izblamiram na priredbi i da svi tapsu, ne meni, jer mene je bas bolelo za " silnu Socu i hucni Vardar", nego da tapsu njima. Ne znam, mozda su mogli da sprece i kada sam imala 9 godina i dobila 5- umesto ciste petice i zbog toga bila zesce kaznjena. Mozda i kada sam imala 12 godina i oduzeli mi " Grofa Monte Krista" na pola knjige, jer je to sund literatura i uvalili mi da citam Rasina i Dikensa.

Kada sam imala 17 godina i kada su ukapirali da se drogiram, trebalo im je skoro 10 godina teske borbe da me sprece. I borbe sa drogom i sa mnom i sa sopstvenim demonima. Ali eto, uspeli smo, zajedno, jer da nije bilo mojih roditelja bila bih odavno mrtva. Osim jedne devojke ( tada devojke) i mene, svi ostali ljudi sa kojima sam se drogirala su mrtvi. Zadnja je umrla pre par meseci. 20tak malih crnaca...

Koliko sam se ja promenila, bar jednako toliko su se promenili i moji roditelji. Koliko sam se ja nakajala, toliko su i oni. Ali niko od nas nije mogao da vrati vreme, zato smo nekako naucili da idemo dalje.

Ovo je slucajno moj primer, a svaki narkoman ima svoj. I svaki roditelj narkomana..i sto bi dobri, stari Tolstoj rekao " sve srecne porodice lice jedna na drugu, itd"...

meni sa mojim djetetom ne moze da promakne nista, ama bas nista. vidim sta misli 3 sekunde prije nje same.
ni sa bratom isto tako. medutim nebitno jer ne mozes nista promijeniti.

Da Jano, mislim da su mogli. Mogli su verovatno to da sprece vec kada sam imala, recimo, 5 godina. Da su me samo tada pitali sta ja zelim, bilo bi dovoljno. To je neki najraniji period moga zivota koga se secam da sam bila nesrecna, mozda sam bila i pre toga ali se ne secam. Ali mojim roditeljima je tada bilo vazno da mi uvijaju kosu na krpice i da naucim lepo da recitujem " od silne Soce do hucnog Vardara" i da ih ne izblamiram na priredbi i da svi tapsu, ne meni, jer mene je bas bolelo za " silnu Socu i hucni Vardar", nego da tapsu njima. Ne znam, mozda su mogli da sprece i kada sam imala 9 godina i dobila 5- umesto ciste petice i zbog toga bila zesce kaznjena. Mozda i kada sam imala 12 godina i oduzeli mi " Grofa Monte Krista" na pola knjige, jer je to sund literatura i uvalili mi da citam Rasina i Dikensa.

aman ti razloga da se drogiras. cestitam.

meni se isto desavalo godinama i ja sam se osjecala pravo dobro dok recitujem ili sta vec.