Forum za podršku u oporavku

PROČITAJ ME wrote:Ne odustajem.
Borim se, većinom je lako, ali ponekad vidim da pomalo padam u depru, ali hvala Bogu kratko traje. Ono taman me uhvati drži par dana, i probudim se jedno jutro, lijepo započnem dan i zaboravim....
Ne znam kako, ali uopće nemam kao prije crnih misli, ali sam skužila zašto, jer više ne pišem tekstove za pozorište, pretstave, poeziju....
To me uglavnom nekada bacalo u crnjake. Nikada nisam imala ni znala napisati ništa pozitivno.
Sada kada bih htjela napisati nešto, na sreću uopće nemam inspiracije... niti me vuče želja da pišem išta....
Prije uglavnom u svojim nakvim nebuloznim filmovima, i izdrogiranosti pa sam samo pisala i pisala....
To se može i pročitati na mojim ispovjestima u početku i prije komune...
Sada radim, imam obaveza, ponekad izadjem, sa ok rajom, tako da zaista nemam ni vremena za crne misli...
Em što imam podršku tako dobrih, dragih ljudi kojima je zaista stalo do mene kao osobe, što prijatelja ovdje, što sa foruma.... i naravno roditelja koji su ekstra ljudi....
Brata naravno koji me najviše zna oraspoložiti i nasmijati....
pozdrav od Jace... :smt039

Depresije su normalna pojava svakog coveka.Ako su one depresije kao pre onda trebas nesto menjati sto je ostalo staro.Meni su se desavale slicne stvari pa cak do granice suicida jer sam gurao filmove u glavi pod tepih (mislim na filmove koji su mi stvarali depresiju).Meni je strah bio suociti se sa problemom koji mi stvara depresiju sve dok nije doslo do pucanja.Polako sam menjao stvari u sebi jer je to bio glavni izvor problema.To radim i danas udaljen sam od ljudi sa istim problemima ali nekako prolazim kroz sve, teze ali ide.I zabole me vise ko ce sta da misli,da li ce mi se neko javiti na ulici ili ne,da li ce mi neko odgovoriti na post i ostale gluposti.Svoju preveliku samokriticnost sam zguzvao i bacio jer me je ona progonila.Ja sam Boban koji je svestan svojih gresaka iz proslosti,svestan da neki ljudi nikada nece zaboraviti ili se pomiriti sa tim.Kroz post coki sam video da jos u tebi stanuje taj kreativni duh koji je pokusa slikovito objasniti jedno stanje(pomocu one lopte).Jaco nema nista od umetnosti ni za mene ni za tebe ako zelimo da se polako menjamo i vremenom se uspemo skroz iskobeljati iz ovoga.Pozdrav.Cuvaj se.

Ćao, vidim da me razumiješ u potpunosti.... hvala na rječima....pozzzz

Danas je godina dana kako sam čista..
A osjećam se tako bezveze, nema tih riječi kojima bih opisala trenutno stanje.
Danas sam radila do 3 sata. Došla sam kući, ručala i ospavala jednu dobru turu do 7 sati.
Kiša pada već dva dana.Ali danas pada posebno, ne prestaje kao ni moja nervoza.
Već postojeći dogovor da večeras izadjem sa drugaricama je propao. Kako skoro nikako ne izlazim vani, večeras sam imala namjeru lijepo se provesti, i vjerovatno bih se provela da me nije spriječila kiša..... hahhahahahahaaaaa.... da, da nevjerovatno ali istinito.
Moji su najsretniji kada sam sa njima u kući, pravimo klopu i gledamo filmove... ali veli jedan od roditelja ma kša je vani.... ahahhahaaa koji apsurd.
Pa valjda su upravu. Kiša je i ja ne trebam iulaziti vani kada je kiša.
Ne mogu da vjerujem šta pišem, ali jednostavno moram.
nikomeni nije zabranio nikakav izlazak, ali razlog i tupi pogled mi je sve rekao, pokvario, usro i ono malo pozitive što je bilo u meni danas.
Kako god stvari mi ne idu uopće od ruke, ama baš nšta. Valjda što sam navikla da ja vladam situacijom, naravno ima i toga.
Šta reći... ruke su mi odvezane, a ja osjećam sto čvorova na njima... ne snalazim se.
Čovječe nekada mi tako dosadi biti na poslu medju četiri zida. Imam 27 god, ne izlazim skoro nikako.
Situacija je katastrofalna.... gubim živce i snagu na bespotrebno....
Otimam se formi neću da postojim. a još sam tu.. guram svakako.... nikako.... dobro....
ma jbg... idem gledati jbn morbidni film.. i pokušati ne razmišljati koliko sam ljuta.
Na sebe naravno.

PROČITAJ ME wrote:Danas je godina dana kako sam čista..
A osjećam se tako bezveze, nema tih riječi kojima bih opisala trenutno stanje.
Danas sam radila do 3 sata. Došla sam kući, ručala i ospavala jednu dobru turu do 7 sati.
Kiša pada već dva dana.Ali danas pada posebno, ne prestaje kao ni moja nervoza.
Već postojeći dogovor da večeras izadjem sa drugaricama je propao. Kako skoro nikako ne izlazim vani, večeras sam imala namjeru lijepo se provesti, i vjerovatno bih se provela da me nije spriječila kiša..... hahhahahahahaaaaa.... da, da nevjerovatno ali istinito.
Moji su najsretniji kada sam sa njima u kući, pravimo klopu i gledamo filmove... ali veli jedan od roditelja ma kša je vani.... ahahhahaaa koji apsurd.
Pa valjda su upravu. Kiša je i ja ne trebam iulaziti vani kada je kiša.
Ne mogu da vjerujem šta pišem, ali jednostavno moram.
nikomeni nije zabranio nikakav izlazak, ali razlog i tupi pogled mi je sve rekao, pokvario, usro i ono malo pozitive što je bilo u meni danas.
Kako god stvari mi ne idu uopće od ruke, ama baš nšta. Valjda što sam navikla da ja vladam situacijom, naravno ima i toga.
Šta reći... ruke su mi odvezane, a ja osjećam sto čvorova na njima... ne snalazim se.
Čovječe nekada mi tako dosadi biti na poslu medju četiri zida. Imam 27 god, ne izlazim skoro nikako.
Situacija je katastrofalna.... gubim živce i snagu na bespotrebno....
Otimam se formi neću da postojim. a još sam tu.. guram svakako.... nikako.... dobro....
ma jbg... idem gledati jbn morbidni film.. i pokušati ne razmišljati koliko sam ljuta.
Na sebe naravno.

Jaco izlazi vise,idi na AN kad imas vremena,nadji neki izvor nemoj sama.Samo ne sa ljudima u svetu narkomanije na bilo koji nacin.Mene je to na pocetku kostalo ti ne izlasci i zabijenost u kucu.Sto se tice roditelja normala je da se tako ponasaju meni je trebalo oko godinu ipo da bude bez greske da sve bude 5 i pocne prica bez pogleda ispod oka.Pa seti se kakvi smo bili i koliko smo lagali.Znam zove te ona strana ali trudi se da je ne cujes,sve sto moze je da zove i nista vise.Brzo prodje taj zov ako ga ne slusamo.Drzi se pozdravljam te

Dođi utorkom na sastanke u Sarajevo. Mislim da bi ti to bilo super. Podrška, razgovor, poslije kafica...

SREĆAN ROĐENDAN!Godina nije mala stvar,dovoljno vremena da iako možda još ne znamo šta hoćemo,bar znamo šta nećemo.Drago mi je da ostaješ čista,razmisli šta hoćeš i ko ti u tome može pomoći.Nastavi sa oporavkom,stvari koje si primjenjivala ove godine su pomogle,a ima tako mnogo sitnica koje možeš unijeti u život i obogatiti ga...i idi na te sastanke NA.Pozdrav za tebe Jaco i jedan veeeeeeeeeeeliki hug.

Jaco, sretna ti ta prva godina u nizu buducih cistih, zanimljivih, zdravih, i uopste sretnih godina! Jaka si ti djevojka i nema sanse da ne uspijes! Pozdrav :smt113 =D>

pridruzujem se cestitkama.svaka cast...

Imas Borin broj, sta vise da ti kazem....A to oko poverenja je nekao i prosto. lako se gubi, tesko se opet stice. Razmisli i zasto oni tako reaguju i zasto jos uvek nisu mirni.