Forum za podršku u oporavku

Pisem iako je vec sve toliko puta receno ,nema veze,....juce sam bila ok. danas mi nije dobro.to je valjda normalno stanje.
Jedno je sigurno,ja sam narkoman,kome nista vise nije jasno.Nemoguce je da ja zelim do kraja zivota da budem narkoman,ali (danas) mi sve govori da je tako.Razmisljam,svaki put sam se skidala samo zato sto novcano vise nisam mogla da postignem trazene kolicine,bas usrana istina.Za mene kazu kako sam dobar covek, bar su to govorili dok sam nekad davno zivela medju ljudima.I sad cujem te slicne odjeke ali ko mari dal sam ja dobra ili losa,ja u stvari vise i Nisam ja ne postojim ja sam krpa,hrana za sitne demone.E kad bi heroin bio osnovni problem!!,,,a ne moja nema dusa,nije ona ustvari nema al je prinudjena da cuti,jer ako progovori po pravilu je prinudjena da laze.I zbog toga sam jos kao dosta mlada pocela da je umanjujem dosta svesno,jer kome treba neka velika dusa koja sme samo da cuti.O duhu da ne govorim,nekad je u mom bicu sve bilo skladno,bar iz ovog ugla.da Dusa je bila velika i nema a duh je, secam se, satima mogao mirno da obitava u meni,ili ja u duhu kako god.Sad je dusa mala i nesto uporno nerazumljivo vristi a duha nema danima ,kad svrati svrati na kratko,vise nisam dobar domacin.I tako,skidanje ponovo, ovaj put ozbiljnije, sa sve dr.roditeljima,danima sam razmisljala kako je to logican sled mog zivota (i uradila isto) ali evo danas nisu tako postavljene stvari.Ne zbog gluposti koje citam po netu,boli me uvo ko je koga prebio i zasto napravio rec. nego sta cu ja bilo gde,kad ne verujem da sam vredniji od krpe.Sva sam se rastuzila sto mi keva ,cale,sestra svi u bedaku zbog mene,malo me blesne pa se skenjam ali ne marim u principu vise za nista.Zvucim sebi kao neki samoubica, sto u biti i jesam,kao i mnogi od nas na ovom forumu.Nikad pre nisam razmisljala o samoubistvu ,niti sam
se uplitala u pitanje da li je to kukavicluk ili hrabrost,Tek sad mi je jasno zasto je do tog pitanja uopste i dosllo.Iako svesna da je to ludost sad mi se cini kao hrabrost.
Nekad jos dok sam Boga nazivala energijom,silom,nesto,to,verovala sam u savrsenu varijantu sebe...i sad verujem.Verujem u GospodaIsusaHristaSinaBozijeg i kad se pomolim da me pomiluje gresnu,budem jos tuznija jer osecam kako sam daleko,da sam u senci i da mi ne vredi da se molim dok ne izadjem sama iz te senke,osetim se prljavo,trazim pomoc a (ne) zelim da mi se pomogne.Ne znam.^Valjda ovo nije krajnja odreka svega

Ej znam kako ti je i to nije samo fraza...
Imaj vere,ali pre svega veruj u sebe i ljude koji te vole.

ma kontam ja to pepo....jednom ti rekoh da ima nekih slicnosti u nasim pricama kada je u pitanju ova jebena apstinencija....kad te stisne sa svih strana i ti ne mozes ni napred ni nazad, vec tako ukopan stojis nigde....skontala sam da i ti kao i ja strasno brzo menjas raspolozenja, malo dodje ona dobra pepa, pa malo ona losa...pa bi se radila, radila, pa malo ne bi...pa malo verujes pa malo ne verujes...i tako besciljno vrtenje u krug...u svakom slucaju hvala na podrsci...svaka rec znaci....

............... JA VJERUJEM U LJUDE KOJI ME VOLE, PODRŽAVAJU I DONEKLE POŠTUJU MOJU APSTINENCIJU...... ALI NEKADA SE DESI DA AMA BAŠ NIŠTA NE RAZUMIJU..... ja se isto tako USRANO DO BOLA OSJEĆAM..... i suosjećam do kraja stobom..... i meni u zadnje vrijeme svašta ružno, nerealno pada na pamet..... ali srećom postoji neki strah u meni, da uradim sebi nešto na žao...... iako bih u mnogo čestim trenutcima svašta sebi uradila........ nekako... ma ne znam ni ja kako izdržavam....... čas sam spremna za promjene... pa me onda prenese raznjela bih se u komade..... zaista je naletio tako užasan period kod većine nas ovakvih... sjebanih kakvi jesmo....... ali moramo jedno imati u glavi, da smo mi krivci za sve ružno što nam se dešava........ ali kada bih toga bila svjesna svakog dana... ma to bi bio pravi uspjeh, zar ne......... ja evo danas nisam popila nijedne tablete.... u kurcu sam.... i sada kada budem pitala daj mi tabletu za smirenje.... postavit će mi tako glupo, i jebeno pitanje ŠTA ĆE TI.... PA DANAS SI OK...... ŠTA TI JE SADA U GLAVI.......... a meni kuršluz u glavi, organizmu ma u svemu što se dešava oko mene......... ne mogu više reći proći će..... nemam trenutno snage.......... razumijem te.... pozdrav od Jace...... ti sama znaš šta i dokle ćeš .............. kako i gdje.................. čuvam ti fige.............

Dzaassmineee....nemoj da ti ja dolazim dole!

procitaj me, pa zasto trazis da ti daju lekove?zar nemas dr koji ti ih je prepisao?iakoje meni cas dobro cas lose, iz minute u minutu menjam raspolozenja od euforije totalne, pa do zelje najiskrenije da se bacim pod voz....kontam ipak duboko u sebi da mi lekovi+volja pomazu...ipak osetim neki pomak....ne kazem da je korak veliki, ali i put od hiljadu milja zapocinje jednim korakom...necu ja da ti pametujem, ne volim to, zato se uglavnom i drzim svoje teme, i ne komentarisem mnogo drugima, ali citala sam te, i ok si cura, al te jebe psiha...mislim da su ti potrebni neki anti depresivi, i psihostabilizatori.ja pijem gomilu, remeron, lamal, rivotril, flormidal....prvo sam mislila jebote sad cu tabletoman postati, al skontam u pocetku su nam potrebni...da uspostave davno izgubljeni balans.....izmedju sna i jave....posle polako izbacujes tabletu po tabletu.mislim da bi trebala da porazgovaras sa roditeljima, a oni sa dr. npr. moja mama meni daje terapiju i stara se da ne propustim ni jednu, svako jutro popodne i vece ona meni tabletice...i svako jutro blok....zao mi je ali cini mi se da te porodica ne podrzava na pravi nacin, nemoj se ljutiti zbog ovog. moji se stvarno lome oko mene, i to mi je dodatni podsticaj...a puno mi znace reci i ljudi vas sa foruma.....i tako dan za danom, nekad sam dobro nekad lose...ali kao sto yugo rece to je normalno i PROCI CE....e sad, ja samo cekam da prodje samo cekam da prodje.....u svakom slucaju, drzi se, bori se, ne daj se.......moramo ustati, obrisati blato s lica....jednog dana i mi cemo hodati podignute glave....ja jos uvek obaram pogled, ali i to ce proci....eto to mi rece moja dr.od koje se malo pre vratih
puno pozzzz

Glavu gore, oko babino,
SAMO DANAS izdrzi ...
i ja sam up and down, svaki drugi dan, prevazicicemo mi to, VEEERUJEM i tacka.

Ljubi baba

bakice moja najdraza, a najmladja ovde duhom....puno te ljubim....i da da dolazim na NA konvenciju.JUPI!!na zalost na 1 dan, i to sa mojima, kao jos sam jako sveza a i plase se dati mi daa vozim zbog jake terapije, ali jako se radujem sto cu vas videti, a uskoro cemo se vidjati jos redovnije jer cu i na NA, opet sa mojima, oni ce naravno cekati napolju, alii bas me briga, ne smetaju mi, bitno da ja vas vidim, cujem i pricam sa vama.ljubim puno

.......................ĆAOSSS.. imam ja ljekove koje mi je dok. propisala. i isto tako mi ih mama daje...... ali ja sam nekada tako budalasto neurotična da mi je to malo............... evo do maloprije sam plakala..... i znam što.... zato što sam navikla da krkam tablete i sada pijem samo tu terapiju...... majka i ukućani me paze koliko mogu. i hvala im od srca.......... ali ja ne posjećujem nikakvog psihića. ili tome slično nego se borim sama sa sobom i uz pomoć majke................... kod mene niko nema živaca da hoda samnom po doktorima........... ja sam svjesna da su mi potrebni.. ali moji dragi roditelji misle da mogu sama izgurati..... uspjeti........ i tako će i biti...... niko mi ne može pomoći no ja sama sebi.......................... i kako da ne mjenjam raspoloženje, kada nekada sama sebi nisam jasna.................. sad imam snage pa slijedećeg momenta sve pada u vodu............... ma jebem mu mater dokle više............................. ZAISTA NIJE LAKO NAPRAVITI NAGLE PROMJENE.............. a one se od mene ovako trenutno labilne očekuju.................. pa budi normalan. ku... i teško se kontrolišem bez tab............ nekako izdržavam......... sreća majka je tu uvjek za mene. grli me, ljubi kada mi je teško. ma da mi nije još te podrške davno bih se ja roknula..................... ali Yugoooo izgurat će Jaca i ovo.................. ljubim vas i čuvajte se koliko možete................... a tebe nevjerovatno shvatam.......... ono baš.............. imaš moju podršku ma kakva ona bila. od srca je...................

Pazi ja najiskrenije mislim da bi-pre svega radi sebe,trebala da odeš kod nekog psihića ili psihologa-verujem da bi ti bilo lakše.Ako bi bilo moguće bilo bi dobro da odu i tvoji-čisto da ih malo upute u tematiku i da shvate kako je teška borba.Ako ne-idi sama-rastereti sebe-u najgorem slučaju imaćeš nekoga ko će te redovno pratiti i kontrolisati ti terapiju.
Nije da ti ja serem-nemoj tako da me skapiraš-ali iz svog iskustva znam da je pet puta teže ako je teret samo na tebi.
Pozz :smt006