Forum za podršku u oporavku

Sasa ,jesi i jednom napravio recidiv ili bar bio na samom rubu?
Pazi,ja te postujem radi tog sto radis(ako izuzmemo krajnje pozadine svega toga )Ali smatram da si stvarno jebeni fenomen.
Koliko si se drogirao,kojim intenzitetom?Nemoj mi reci da si zaboravio ''rad'' to ti ne vjerujem.Ili si se toliko unio u Reto teoriju i postao ovisan o ''Knjigi'' koja te radi....doduse malo drugacije i na manje stetan nacina,ali...Ne seri bre Sale da si zaboravio
Jel ti doslo da se puknes ikad,iz cistog mira?(dobro,cisti mir uvijek ima mracnu pozadinu koju intelekt na nivou treba i mora da prepozna )Ako stvarno,iskreno nije...Ti si fenomen koji moze veliku lovu da zgrne svojim primjerom, predavanjima,teorijom.Ako nista drugo da nahvatas ''sevap'' kod Onog gore
Nemoj ovo shvatit kao neku ironiju i opovrgavanje tvog uspjeha,ali brate...narkomanija

Rodjendan moje kcerke...10-ti,3.3.2010-------njen(nas)perzijaner ''perlo''(supak smrdljivi koji voli da mazne sa stola )u pozadini sin Vuk koji je tortu demolirao

Odavno nisam procitao dvije strane na nekoj ispovjesti(ako sam u opste i procitao),a da su pune istine koja opisuje ovisnost.I na kraju kljucna rijec kao putokaz za izlijecenje-MRZNJA !

Upravo doci do toga da mrzis Opijat je kljuc totalnog izljecenja.E sad kako uspjeti doci do tog stepena je malo zajebanija stvar i zato je postotak uspjesnih visegodisnjih apstinenata mali.Pisem o stvarnoj i iskrenoj mrznji,a ne taksativnom pobrajanju nevolja koje donosi drogiranje.

Mene su do prije godinu i po najvise razvaljivali ti pojedinacni recidivi,kada sam skroz razumno i svjesno nabrajao razloge i motive da ne idem na shemu,ali okretanja nije bilo.Dzaba sto sam naglas sve to nabrajao i uz put mastao kako cu na sljedecoj raskrsnici okrenuti auto i ispasti heroj.

Draga Pawo,na ogromnu srecu,ni blizu nisi odgovora sta je to ovisnost.

Sretan joj rodjendan i da sa bratom podjeli srecu koja je bila rezervisana za tebe !

Moja kcerka iz narko-braka...

Heh....pa normalno da sam ima recidiva kolko 'oces. I sve ovo kroz sta ti prolazis sam imao i ja u svom zivtu. Ali vrlo brzo po mom dolasku u komunu, nestali su rovci a i zelja. Ne, danas mi nikad ne padne na pamet da se sredim. I nisam fenomen, znam bar jos 50 takvih. Ali to je valjda i poenta lecenja, da vise nemas zelju. Da se i danas nesto borim i da mi pada na pamet, pa sigurno bih se vec odavno uradio. Ko bi se borio sa tim
Rad nisam zaboravio, verovatno nikad i ne moze da se zaboravi. Al' k'o sto rekoh, cela prica u meni izaziva samo gadjenje, nikakve prijatne emocije. I nekako mi je blize u uspomeni secanje na poslednje tri godine, kada ni rad vise nije bio nista lepo, nego samo vracanje u normalu, i tako svaki dan. I da ponovim po stoti put, nema to veze sa Retom ili mojim verskim ubedjenjima, znam puno vise ljudi koji nisu prihvatili hriscanstvo na nacin kako ga ja dozivljavam, a koji danas imaju isto iskustvo kao i ja. I mislim da to nema veze sa samim lecenjem. Ja sam stvarno skapirao da sam kao osoba najobicnije govno, i zeleo sam da se promenim. Ta promena je dovela do ne samo drugacijih zivotnih navika, vec i do drugacijeg razmisljanja. To razmisljanje mene odvodi daleko od droge, od zelje, od zamki koje me mogu tamo odvesti. Ne zato sto ih se samo puko plasim, vec zato sto me te stvari ne zanimaju. Nemam majstorsvo reci da to opisem mozda na pravi nacin,ali se trudim, a da ne zvuci kao demagogija. Pa i na samom forumu ima vise ljudi koji nisu bili u Retu, da ne spominjem hriscanstvo, a koji danas imaju slicnu pricu. I po stoti put ponavljam, ne vidim Reto kao jedini i univerzalni lek za narkomaniju. Stvar je licne odluke. Sve ostalo je pomoc, koja nicemu ne vredi ako ti nemas tu zelju. Isto tako, nije dovoljna puka zelja, ako nemas dobru pomoc
Drogirao sam se 10 godina, od toga 7 na dopu, od toga 4-5 svakodnevno. Ali nisam imao bas nikakvu kontrolu nad tim, tako da je moje propadanje, u svakom smislu, bilo totalno, bez ikakve zadrske. Verovatno mi je i to pomoglo da nemam nikakve iluzije o sebi i da se ne zavaravam. Kada sam trebao da se menjam, nije mi bilo tesko da odbacim starog coveka u sebi. To i jeste najveci problem, cesto vidimo narkomaniju kao nas jedini problem, i da samim prestankom uzimanja mi odnosimo pobedu. Sto je neistina. A nije lako menjati sebe, to svi dobro znamo A ni kod mene taj proces nije zavrsen. Bas veceras na sastanku cemo se baviti tom temom, koje stare osobine i dalje postoje u nama i kako nam smetaju...
I ne mislim da si ironican. Verovatno bih ja bio mnogo gori prema nekom mudroseru, koji stalno kenja o izlecenju, a ko zna zasto uopste pise na ovakvom forumu....Sve bi to smetalo i bilo krajnje sumnjivo onom starom Sasi

Slatke li dece, srecom ne lice na tebe

:axe:

"Izgleda da je meni najteze ovaj deo da shvatim
Iz svega sto si napisao, u takvoj situaciji ti si vrlo svestan svega sto radis. Zar nepostoji bas nista sto u tom trenutku moze da te cimne i da umesto sto si na putu za semu budes na putu do lekara, psihologa, psihijatra ne znam ni ja ili da jednostavno probudis zenu i kazes joj sta ti se desava i sta ti se mota po glavi? Jesi li nekad pokusao to da uradis? Ne radi se o tome da li ces biti mudonja ili ne, vec o tome da li ces potraziti pomoc u trenucima kada znas da se lomis i da prelazis na losu stranu. Ne znam kako to funkcionise kod tebe, ali znam da se ja drugacije (rasterecenije) osecam ako problem koji imam podelim sa nekim. On je i dalje tu, nije resen, ali sam razgovor o njemu cini da me ne pritiska u meri kao kada ga drzim u sebi."

PAVA
svesni smo odlicno sta radimo ali nas mnogo ne dotice u tom trenutku. ja ne znam nikog ko se lomio pa u presudnom trenutku pozvao nekog da porazgovara o problemu. nema nas sta cimnuti, kakvi razgovori, lekari psiholozi...bitno je zadovoljiti potreebu, uraditi se, nista ne pitas, nista te drugo ne zanima. samo ti je jedna stvar u glavi

Raspisali ste se sinoć.

Vudd, htjela sam te pitati u kojoj si fazi sa psihologinjom koju si ranije spominjao (osim što ti pronalazi adekvatnu terapiju antidepresivima)? Ima li ta osoba iskustva u tretiranju bolesti ovisnosti? Imaš li mogućnosti da pronađeš dobrog doktora sa kojim bi kontinuirano radio? Želiš li to? Da li bi bio spreman za jedan dugotrajan prosces ljuštenja sloja po sloja?

Ovaj posljednji recidiv, zna li supruga (pitam, jer nisi morao ništa reći ako si se dovoljno rano vratio k sebi, uklonio sve tragove itd.)? Jeste li razgovarali o tome? Koliko ona nosi tvog tereta i može li?
Ako pitam previše i zadirem tamo gdje ne bi trebalo, ne moraš odgovoriti. Sasvim je u redu. Shvatam.