Forum za podršku u oporavku

Dita, u zadnje vrijeme mi svi govore da se vidi napredak kod mene. Bas sam napredan tridesetogodisnjak... Tek imam 30., hahahhhaha... Ne, ne mogu jos uvijek da se naviknem. Sjecam se kako sam se sjebo kad su me klinci iz haustora poceli persirati kad sam se vratio iz Banjaluke 2005. godine. "Znate li koliko je sati ?"... Juce pricam sa tipom koji se odavno iscupao iz ovisnosti i on mi kaze da zivot kroz koji je prosao kao narkoman, ne bi mijenjao za zivot vecine prosjecnih strejtera, bez obzira na uzasnu cijenu koju je platio, iz razloga sto mu narkomansko iskustvo i pokupljene tehnike i alatke manipulacije, citanja ljudi i to, pruzaju priliku da bude superioran u odnosu na vecinu prosjecne populacije. Mislim, vazeca novcana jedinica u narkomaniji je - bol. Ne znam bas kakav je kurs u odnosu na vodece svjetske valute, ali jebes ga, skupo se placa to iskustvo... Tip meni, naravno, prica iz drugacije perspektive. Kao kad se ptica obraca zabi. E, ja sam jos uvijek u zabljoj perspektivi, jos uvijek se batrgam u sopstvenim sranjima i krekecem kad mi je bas lose, a i ovaj sitni napredak placam narkomanskom novcanom jedinicom... Mozda i ja jednog dana budem zahvalan Visoj sisi ili Bogu, na nacin na koji ga ja shvatam (NA jezik, ucim ga), ali moracu jos mnogo platiti dok ne dodjem do tog nivoa.

A Rad na sebi ? Pa, kad preskocis pocetne faze negiranja ozbiljnosti bolesti same po sebi, pa negiranja ozbiljnosti sopstvene ovisnosti, pa negiranje nesposobnosti da se sam iscupas iz krvavih ralja Velikog Gospodara tame, na nacin koji sam ja (i tvoj muz) forsirao godinama, onda ti u usi konacno pocne ulaziti ta jebena formulacija... Sto se tice rada na sebi, vezano za mene, u posljednje cetiri godine "iskrene borbe za apstinenciju", uglavnom se sastojao od brijanja, tusiranja i to, plus nesto malo sportskih aktivnosti. Doduse, nabio sam i skoro 5 godina radnog iskustva (bice 01.03., ako do tada ostanem u radnom odnosu), ali i kvalitetan kredit koji ce isteci dosta kasnije... To nije dovoljno, zapravo - to nije nista, samo mali pocetni koracic ka pravom Radu... Sjecam se da su me kao studenta uzasno nervirali ispiti koji su se morali spremati iz vise knjiga, u fazonu - tu oblast moras uciti iz ove, onu knjigu uzmi za ono, a ovu za ovo... Mrzio sam do bola, stalno odlagao do posljednjeg raspolozivog trenutka. E, "Rad na sebi" u smislu kako se to obavlja u komunama ili po NA je neuporedivo apstraktniji i od tih najtezih ispita... Jebote, nemas gotovo nikakve smjernice, nemas za sta da se uhvatis, osim za svoj iskrivljeni dozivljaj samog sebe i drugih ljudi... Imas jos, istina, opciju da nekim drugim ljudima (kao sto su ovisnici u duzoj apstinenciji npr.), dozvolis da ti pokazu pravi put, ali i dalje je lako zalutati (a prije svega moras se poniziti i sputati svoj dzinovski narko ego). To mi se danas cini najvecim problemom u "Radu na sebi"... Ne znam kako to ide u komunama; u onoj u kojoj sam bio, nisam se dovoljno dugo zadrzao da mi ljudi pokazu put (ne ponizih se, jebiga). NA ima svoj program, korake koje radis, 12 komada, kao 12 ispita tezih ili laksih... Ali, i to je mnogo zajebanije od ispita na faksu. Nije dovoljno tacno odgovoriti na pitanja iz ispita, shvatiti oblast i savladati, pa ga poloziti. Moras da ih zvaces kao zvaku, prezivas u nocima kao koza, ovca, krava i svaki drugi papak, dok se potpuno ne usade u tvoj mozak i srce... Cak i kad znas odgovore na sva pitanja, nije dovoljno za prolaznu jer moras i da ih osjetis. Kad ih istinski osjetis, tek tada mozes da ih zivis. Mene to trenutno nervira. Ja zelim sve odmah i sada. Imam energiju kao konj, pa spremao sam i po 4 ispita za jedan ispitni rok, kad bi mi uletjela velika lova da budem osiguran sa dopom, pa ne moram visiti na ulici (ne bih ga drugacije ni zavrsio)... Cini mi se da bih tacno odgovorio na sva jebena NA pitanja za nekoliko mjeseci. Ali kad cu osjetiti potpunu promjenu u sebi ? Ne znam ubrzati taj proces, to vjerovatno nije ni moguce.

Ma dobro je. Samo strpljivo, Vladimire. Samo strpljivo, Dita. Samo strpljivo... ne znam kako ti se muz zove. Bitno je da smo na pravom putu. Pogotovo ja, imam tek 30 godina, hahahahahah... Samo strpljivo. Rad na sebi.

I da, u pravu si, kad pocnes drugacije gledati sebe, onda drugacije posmatras i zivot. Fakat, zivot je, jebes ga, kao plastelin ili glina. Mi ga oblikujemo, s tim sto neko ima vise talenta ili manje, boljeg ili losijeg ili nikakvog mentora... Ali, u principu, bolja forma, bolji zivot. Losija forma, losiji zivot... Zelis biti antiheroj, pusis ga kao svi antiheroji, a oni koji te vole to placaju suovisnickom novcanom jedinicom (ista je kao narkomanska)... Provalio sam i to da vise ne zelim biti antiheroj. Samim tim, vise me toliko ni nerviraju ispravni ljudi. Mada, i dalje vise volim one skenjane .

Pozdrav.

evo da se opet javim malo nakon mog naglog "obracenja" prije 3 godine. Na pocetku sam vjerovao da Boga samo moramo zamoliti za pomoc i da je stvar rjesena, ali sam tokom godina vidio kako to sa Bogom funkcionira tako da sada stvari vidim malo drugacije. Mozda nakon par godina sve budem jos drugacije gledao.
Citam ovdje kako Vlado pise da se tih 12 tocaka mora osjetiti i dozivjeti a ne samo znati odgovore tako je to i sa Bogom. Kada ljudi pocnu traziti sebe i pokusaju saznati ko su oni zapravo to je ujedno i trazenje Boga.
Evo ovde kod mene sad neka buka tako da se ne mogu koncentrirati. Inace mi pisanje ne ide, a ovako ni pogotovo. Ocu samo reci da se Boga moze u tisini osjetiti i da ce on posloziti mnoge stvari u nasem mozgu. Nesto u stilu ibogaina i shamana koji to sve terapiski prati. Kod tisine i otvaranja Bogu taj proces je mozda sporiji ali je dublji i siguran put ka sjedinjenju s Bogom i postajanje potpunim covjekom kakvim smo mi bili zamisljeni.
Ako ima ko volje i vremena moze kod mene na blogu malo procitai na tu tebu.

Eto pozdrav svima i drzte se... Daniel

vlado ja znam da te za mene i moje mišljenje briga, i ok je skroz...
ali ti mene izluđuješ s tvojom filozofijom života. jbt, sve to može da se kaže u tri rečenice. naravno, nije sve crno ili belo, najviše je sivo. ali mnogo se vrtiš u krug. svaki post ti liči na prethodni.
život nije nimalo lak, ni tebi što si narkoman ni meni što nisam... ali bez obzira na to, ili smo sposobni da živimo ili nismo. nema treće...
ja ne znam šta drugi vide u tvojim pričama, dobro, oni gledaju narkomanskim očima i verovatno se pronalaze tu negde, a ja jedino vidim da si pored smisla za pisanje jako labilan i detinjast. od filozofiranja nema ništa... a za ovih godinu dana koliko sam na forumu već mogu da provalim ko je ozbiljan a ko nije... obično prvi padnu ti što mnogo filozofiraju i svima dele savete, što ti naravno ne želim...
znam da će me sad svi redom ispljuvati, za to me boli uvo, a za tebe se nadam da se ne ljutiš jer mi ne deluješ ko drkadžija.
a i da se naljutiš to ti je što ti je.

Vuk wrote:Hvala!
Ništa osim...jednostavno ti hvala!

Hvala tebi i vasoj ekipi... A ovaj post je valjao meni. Kao dijeljenje. Jutros sam dozvolio da me glupost iznervira i izbaci iz takta. Prvi impuls je bio da odem u neku bastu i sjednem na kafu i novine i kao iskuliram. Racionalizacija . Prisjela bi mi ta kafa... Umjesto toga, pisao sam iskreno.

vjeraufanjeiljubav wrote:evo da se opet javim malo nakon mog naglog "obracenja" prije 3 godine. Na pocetku sam vjerovao da Boga samo moramo zamoliti za pomoc i da je stvar rjesena, ali sam tokom godina vidio kako to sa Bogom funkcionira tako da sada stvari vidim malo drugacije. Mozda nakon par godina sve budem jos drugacije gledao.

Citam ovdje kako Vlado pise da se tih 12 tocaka mora osjetiti i dozivjeti a ne samo znati odgovore tako je to i sa Bogom. Kada ljudi pocnu traziti sebe i pokusaju saznati ko su oni zapravo to je ujedno i trazenje Boga.

Eto pozdrav svima i drzte se... Daniel

Pozdrav i tebi. Promijenilo se mnogo toga otkako si se posljednji put javio i kod mene. Vjerujem ti.

lela wrote:vlado ja znam da te za mene i moje mišljenje briga, i ok je skroz...
ali ti mene izluđuješ s tvojom filozofijom života. jbt, sve to može da se kaže u tri rečenice. naravno, nije sve crno ili belo, najviše je sivo. ali mnogo se vrtiš u krug. svaki post ti liči na prethodni.
život nije nimalo lak, ni tebi što si narkoman ni meni što nisam... ali bez obzira na to, ili smo sposobni da živimo ili nismo. nema treće...
ja ne znam šta drugi vide u tvojim pričama, dobro, oni gledaju narkomanskim očima i verovatno se pronalaze tu negde, a ja jedino vidim da si pored smisla za pisanje jako labilan i detinjast. od filozofiranja nema ništa... a za ovih godinu dana koliko sam na forumu već mogu da provalim ko je ozbiljan a ko nije... obično prvi padnu ti što mnogo filozofiraju i svima dele savete, što ti naravno ne želim...
znam da će me sad svi redom ispljuvati, za to me boli uvo, a za tebe se nadam da se ne ljutiš jer mi ne deluješ ko drkadžija.
a i da se naljutiš to ti je što ti je.

Nisi me shvatila, ako si komentarisala posljednji post. Pokusaj prvo nesto shvatiti, prije nego se usudis da dajes ocjenu. Tako se rjedje desavaju greske. I ja se ucim da ne reagujem na prvu... Nije lako. Ne ljutim se. Pozdrav.

...nije se odnosilo na posledni post nego uopšteno.
iskreno, nikad te nisam čitala od reči do reči, samo pređem pogledom. ne mogu svaki dan da čitam anu karenjinu. shvatala-ne shvatala, to je moje viđenje stvari. i nije na prvu, to mislim već duže vreme, samo sam sad rekla.
drago mi je što se nisi uvredio, i pretpostavila sam da nećeš. pozdrav i tebi. i da se više ne nastavljamo...nema smisla.

E stvarno pisac, daj skrati malo i ubaci neke slicice da bude primamljivije za raju.
Ne kontas ti televiziju, moj profesore

lela wrote:vlado ja znam da te za mene i moje mišljenje briga, i ok je skroz...
ali ti mene izluđuješ s tvojom filozofijom života. jbt, sve to može da se kaže u tri rečenice. naravno, nije sve crno ili belo, najviše je sivo. ali mnogo se vrtiš u krug. svaki post ti liči na prethodni.
život nije nimalo lak, ni tebi što si narkoman ni meni što nisam... ali bez obzira na to, ili smo sposobni da živimo ili nismo. nema treće...
ja ne znam šta drugi vide u tvojim pričama, dobro, oni gledaju narkomanskim očima i verovatno se pronalaze tu negde, a ja jedino vidim da si pored smisla za pisanje jako labilan i detinjast. od filozofiranja nema ništa... a za ovih godinu dana koliko sam na forumu već mogu da provalim ko je ozbiljan a ko nije... obično prvi padnu ti što mnogo filozofiraju i svima dele savete, što ti naravno ne želim...
znam da će me sad svi redom ispljuvati, za to me boli uvo, a za tebe se nadam da se ne ljutiš jer mi ne deluješ ko drkadžija.
a i da se naljutiš to ti je što ti je.

Lela je jedan klasični codependent*, recidivira ovde konzumirajući nas umesto droge. Mislim kod nje to ide u suprotnom smeru tako da bi je pre okfalifikovao kao Al-anon** slučaj.

*Codependence is a pattern of detrimental, behavioral interactions within a dysfunctional relationship which is regarded as an emotional disorder, and by some as a psychological disease. In the relationship, the codependent person is controlled or manipulated by another who is affected with a pathological condition, such as drug addiction.

Al-anon** is very secretive and appears only when needed. He is never completely honest, telling many white lies or half-truths, and informs others with information only if it includes possible risks, if the information is crucial to the task at hand or if the situation calls for it.

Ja se nikad ne bih usudio iznositi svoje misljenje o necemu sto sam samo letimicno preletio ocima. Ali okej, ljudi su razliciti, pa je normalno da sebi ne postavljamo iste standarde... Da, ti i ja malo imamo dodirnih tacaka. Bolje da izbjegnemo diskusiju. Pozdrav.

anfakabl wrote:E stvarno pisac, daj skrati malo i ubaci neke slicice da bude primamljivije za raju.
Ne kontas ti televiziju, moj profesore

U pravu si. Nisam nimalo komercijalan.

SuperSynthetic, hajde da ne budemo toliko strogi .

oduvek me zanimala narkomanija, i narkomanska ličnost, a vi mi stvarno pomažete da saznam što više o toj tematici. i naravno da vam smetam, mislim na većinu...to je potpuno logično. i meni bi strejteri bili trn u oku da sam narkoman.
mogla bih sad svašta da ispljujem, ali nema potrebe za tim. tužno je pljuvati onog ili one koje žališ.
naravno, čast izuzecima, ima ovde i super ljudi, koji su uspeli da ostanu realni bez obzira na drogiranje.
tebi vlado m još jednom pozdrav, jer umeš da podneseš to što se meni ili nekom ne dopadaš. a to je na ovom forumu retkost.