Posted: Mon Dec 18, 2006 12:59 am
Umesto ispovesti neka tudje reci govore za mene
"Na mahove sam pomisljala da se utacem u neku vecu stvarnost kao sto se reka utace u more, da u njoj posedujem neko mesto ili da joj makar pristupam na plodan nacin, da na toj stvarnosti ostavljam nekakvog belega, da joj ugarak kradem, neko mesto odakle je izgledalo da se neprozirnost svega otvara zamucenom curenju svetlosti i krvi. Verovala sam ziva,otvorenih ociju presecam cvor iz koga sam se radjala. Turobna i snosljiva patnja, prigusujuca ugodnodt najednom su bili otklonjeni blagodareci ustrojenom ozarenju nekih beznadno uskladjenih reci. Podudarali smo se izvan vremena, ali vreme je podavijalo kolena i, ako njegovom toku nisam davala pravac, bila sam upravljala njegovim silovitim pomracenjima. u to sam verovala. A damar ponora pogresno je skandirao zrtve darova koje rosa prinosi suncu,na polju, na svakoj bodlji..."
Zak Dipien
"Pisanje. da li je ono san nepostojaniji, san u kome sudeluje mnostvo sporednih lica? Ili je prekomerno uzbudjenje nekog bdenja koje satire sve sto ga podnosi, dok nas baca u beskrajno otvoreno srediste njegove zenice? Mi trpimo uticaj tok unezverenog oka u kome se sustizu sve svetlosti nepisanog zakona, i zemljotresni uzlet ponad mora. Njegova urobna vecnost, njegovo balsamovanje u slovu i u vremenu obnavljaju se u muckom ubistvu cutke koje odgadjamo toliko dugo koliko pisanje prolazi kroz nas i cini nas nevidljivima. Jedna zvezda, nepripremljena, prelazi preko bedema. pacenici smo njenog perverznog matrijaharta. I uskladivsi svoje disanje sa njegovim ostajemo zatocenici mirisa mahovine u naprslinama njegovog carstva."
"Na mahove sam pomisljala da se utacem u neku vecu stvarnost kao sto se reka utace u more, da u njoj posedujem neko mesto ili da joj makar pristupam na plodan nacin, da na toj stvarnosti ostavljam nekakvog belega, da joj ugarak kradem, neko mesto odakle je izgledalo da se neprozirnost svega otvara zamucenom curenju svetlosti i krvi. Verovala sam ziva,otvorenih ociju presecam cvor iz koga sam se radjala. Turobna i snosljiva patnja, prigusujuca ugodnodt najednom su bili otklonjeni blagodareci ustrojenom ozarenju nekih beznadno uskladjenih reci. Podudarali smo se izvan vremena, ali vreme je podavijalo kolena i, ako njegovom toku nisam davala pravac, bila sam upravljala njegovim silovitim pomracenjima. u to sam verovala. A damar ponora pogresno je skandirao zrtve darova koje rosa prinosi suncu,na polju, na svakoj bodlji..."
Zak Dipien
"Pisanje. da li je ono san nepostojaniji, san u kome sudeluje mnostvo sporednih lica? Ili je prekomerno uzbudjenje nekog bdenja koje satire sve sto ga podnosi, dok nas baca u beskrajno otvoreno srediste njegove zenice? Mi trpimo uticaj tok unezverenog oka u kome se sustizu sve svetlosti nepisanog zakona, i zemljotresni uzlet ponad mora. Njegova urobna vecnost, njegovo balsamovanje u slovu i u vremenu obnavljaju se u muckom ubistvu cutke koje odgadjamo toliko dugo koliko pisanje prolazi kroz nas i cini nas nevidljivima. Jedna zvezda, nepripremljena, prelazi preko bedema. pacenici smo njenog perverznog matrijaharta. I uskladivsi svoje disanje sa njegovim ostajemo zatocenici mirisa mahovine u naprslinama njegovog carstva."
