vudd wrote: Draga tamarra...pa bar mi narkomani smo poznati po upornosti i nenormalnoj kolicini strpljenja.Mi smo zagovornici teorije da ne moze sve,odmah i sad
Sve cu nekako...ali ako dodje do poremecaja menstrualnog ciklusa,dizem ruke od antidepresiva
Cisto drugarski,...Sta ima kod tebe?
Dragi Vudd,
Tvoje drugarsko pitanje shvatam kao poziv da kažem koju o svojim insajderskim pohodima na ovaj forum. I red je već. Sramota me. Nadam se da nećeš zamjeriti ako to napravim ovdje, na tvojim stranicama.
Dakle, nisam narkomanka. Potpuno sam straight. Moja, hvala bogu, skromna iskustva se svode na povremena vikendaška druženja sa gandžom, negdje krajem studija (ima tome već, hm, nekih osam, devet godina). Prijalo mi je (jer mi je trebalo opuštanje) dok mi se nije smučilo (kad mi je počelo smetati to što nemam kontrolu, isto kao i sa alkoholom), a to se relativno brzo desilo. Jbg, ja sam control freak.
Na ovaj forum sam došla tražeći odgovore na neka pitanja, zapravo pokušavajući shvatiti neke meni jako drage ljude, koji se bore sa ovisnošću ili su odustali od borbe. Dosta ih je. Ima ih uvijek. Koliko god ja mijenjala poslove, gradove, države, prijatelje, droga je uvijek tu negdje. Na žalost. Pročitala sam tako skoro sve što je većina ovdje pisala, svaka je priča na svoj način teška (nisam pronašla ništa slično onome što sam tražila), i onda sam nabasala na problem djevojčice koja je moguće dobila trombozu. Iako se uopće nisam planirala aktivno uključivati, morala sam reagirati. To je moje polje. Možemo reći da smo braća po venama.
Prije godinu i pol dana sam zapatila trombozu (uslijed neobične kombinacije faktora), lijeva ruka mi je bila na udaru. Naravno da su me doktori prvo pitali da li se drogiram i pregledali mi vene. Priuštili mi i petnaest minuta specijalnog tretmana („od čega je to ako se niste boli, kakav vam je to ožiljak na ruci, od čega je to, od pegle kažete, hm, bla, bla“) Malo su se razočarali, a zatim pošteno uspaničili kad su vidjeli da je stvar puno kompliciranija (kad su našli tromb ispod ključne kosti, koji je tri vene zahvatio). Dakle, ako je ovdje neko zakačio trombozu, trenutno pije antikoagulanse, bakće se sa vaskularnim kirurzima, internistima, ganja doplere, traži preporuke za hematologe, ja sam dežurna.
U mnogima ovdje sam prepoznala neke od svojih prijatelja i kolega. Neka prijateljstva su se prekinula, jer ja više nisam htjela ulogu suovisnice (bila sam jaaako loša suovisnica jer, ili sam se pravila da ne primjećujem (jer mi je to spadalo pod polje nečije intime, stvar vlastitog izbora), ili sam napadala (ako smo bili dovoljno bliski: „ne dolazi mi urađen! Neću razgovor kojeg se sutra nećeš sjećati. Ti odbacuješ život“ i sl. klasične sentence), neka su ipak opstala i učvrstila se i sl. Eto. Malo smo se bliže upoznali.
E da, i nemoj se zezati s mengama. Znaš da je redovan ciklus važan za računanje plodnih i neplodnih dana.
, ide na terapije kod psihijatra i pije antidepresive) i trebalo je vremena dok nisu pronašli odgovarajući lijek. Od jednog je bila omamljena i troma (nije mogla normano raditi i biti funkcionalna na poslu), od drugog joj se poremetio menstrualni ciklus, tek je treći lijek počeo raditi posao. Naravno, i njemu je trebalo mjesec dana da "se primi" u organizmu i napravi tu poželjnu kemiju u mozgu, ravnotežu i sl. Tako da...Strpljenja. Ah, kao i uvijek, strpljenja.