Forum za podršku u oporavku

Pacijenti su odmah provalili recidiv,mislim... glupost je u komuni napraviti recidiv,
ali je najvece sranje da ljudima koji dop imaju u imenu i prezimenu, muljas i lazes.
Ustajanje je bilo u 6.oo,trcanje kilometar,pa dorucak.Haver moj i ja za stolom zakljucali,glave nam pale do pupka,zene nestale...Em bio dobar stof,em smo cisti neko vrijeme,trcanje nam otvorilo krvotok pa nas dodatno sasilo...Gledaju nas,zgledaju se medju sobom,cute...u zraku sav bjes ,patnja a Bogami i zelja, pobuda...Ludwig,matori junkie od 48 godina i odgovorna licnost, prozborio je prvi...''Vama dvojici dobro bas,ha?''Drugar nije ni cuo a ja sam srao da me bolio zub,oka sklopio nisam.I krenuo sam da docaravam stanje ciste osobe koju,eto,samo boli zub.Sa mutacijom glasa sam imao nesto vece probleme.Saletjeli su nas,trkeljanje je bilo,falili su samo alarmi kao u Sparkasse...Nastalo je vanredno stanje,svi su bili sumnjivi.Neki su se bunili,zasto se njima nevjeruje...Feeling mi se ukvario i bilo mi je zesce sranje zbog toga sto napravih.Vidio sam u ocima nekih ljudi nesto...
To je odmah preneseno L.,ja sam izgubio sve povlastice i predstojao mi je mars od 120 km.Od hoff do hoff.Za to sam imao tri dana i svagdje, nakon odrzanog monologa i neugodnog feedback-a,trebao sam pitati da li jedan od tih zeli da me primi,da cu se truditi,biti motivisan...Prije polaska na taj'' put pokajanja''psiholozi su predlagali da L. i ja imamo ''Beziehungstherapie'' gdje supruznici sa psihologom razgovaraju o odnosima i realnim planovima bracne zajednice,porodice, djece usw...
Prvi susret sa L.nakon tri mjeseca.Bila je jako lijepa,izgledala zdravo,cista,mirisala je...kao i prvog dana.Gledao sam je i zazelio da se pojebemo.Igra hormona,komunskog Zagora ili zelja da na taj nacin opravdam zajeb koji sam napravio?Jebemliga te znam sta je bio razlog takve zelje,ali ovo prvo sigurno...
Sabina,psiholog ,cutala je i bradom mi dala znak da pocnem.Osjetih se kao govno,jer sam vidio da L.vise uopste nema onaj poznati izraz u ocima.Izraz razumjevanja
Ispricao sam o recidivu ukratko.L.me pitala''Und...wieso D.?wieso machst Du Scheisse?... Immer und immer wieder?''Shvativsi da je to pitanje bilo unaprijed pripremljeno od njenog psihologa,koji je napravio redosled sta i kad da pita....''Koji ti je kurac L.''rekao sam vise za sebe
.Sabina rece da govorim njemacki jer...ne'am pojma,da i ona razumije...i da odgovorim.Na to njeno ''Zasto?''blejao sam kao konj u pod i stvarno htjeo i sam znati ''Zasto''.Odgovor nisam znao...''Zato,jebiga,otkud znam zasto''u sebi sam urlao
Onda je ona trebala nesto reci na sve to.Glas joj je drhtao i osjetio sam da...nije moj recidiv samo u pitanju,bilo je jos nesto...Saznao sam da je za ta tri mjeseca upoznala nekog sa kim se ,eto,dobro razumije,da vec imaju ''Beziehnungstherapie''...Nisam vise govorio njemacki i...Jeb'o sam joj i mater i oca, Sabini takodje i svima koji su se vec sakupili u hodniku cuvsi Bosansko prihvatanje cinjenice.Uletio sam u sobu gdje su bila djeca,zagrlio kcerku i ...sazalijevao i sebe i nju...Tezak poraz nakon dugo vremena od neke drage osobe.Poraz,brale...

jbt nemogu da verujem.strasno.Nemogu da zamislim kako ti je bilo,narocito sto si sjeban zbog recidiva i kenjanja svih zivih.
Pa cekaj niko od tih jebenih doktora i odgovornih osoba nije rekao tvojoj L,nije u redu da se zblizavas sa drugim muskarcem,ipak imas tu muza i dete? ako sam uopste sve i razumeo.
A da im to nije bila fora da te izgasiraju da bi se iscimao malo?

Dobro si ti normalan i ziv,jebote....

Haveru moj,pozdrav veliki !

YugoS wrote:Dobro si ti normalan i ziv,jebote....

Haveru moj,pozdrav veliki !

Pa...ziv sam :)a normalan svakako nisam ...
E Yu,djesi co'ece?Izgleda, pocelo se intenzivno raditi na sebi,oder...?
Aferim druze...Pozdrav i tebi ...

@tess
Mislim da je njen psiholog bio ubjedjen da od mene nema vajde...a takav ''saputnik''rizicniji je od nekog, naizgled, motiviranog lika...
Bilo mi je tesko,stvarno.Koliko god zbog poraza i ponizenja(tada jos nisam shvatao sta pravo ponizenje i poraz znace )toliko zbog,tada nesvjesnog,straha za kcerku...i naravno,bilo mi je tesko zbog ''gubitka''osobe koja mi je jedina veza sa drogom tada bila.

Odlucio sam da sve posaljem u picku lijepu materinu i da se vratim u Zurich.Da iz revolta nezrelog mlakonje pocinim razna zlodjela,gdje se necu kajati ni sekunde.Mislim...neko je trebao ispastati zbog mog bola(!?) .Vratili su me na moj hoff,poceli me ubjedjivati da ostanem,iako su strasno zamjerili sto smo recidiv napravili u sobi za grupnu terapiju.Psiholoska teorija i to...Spakovah svoje krpe,pomotah kablove i odlucno krenuh na zadnji derbi.U vozu prema Wien-u raskenjao sam se zesce...plakao kao pica u kupeu i kleo sve na svijetu...Jebiga,neki to zovu Visa sila,neki sisa ,neki sudbina,neki opet slucajnost.
Slucajnost,sila ili sisa,htjeli su da u kupe udje lik kojeg znam jos sa austrijske scene,iz mog grada.W.Burkahardhoffer...Zesca zamlata i totalni pacov,koji je mnoge ljude izradio,zatvorio...Iako ga vecina iz naseg kraja nije podnosila zbog tog ''normalnog''narkomanskog karaktera...bio je odgovorna licnost i tip koji je u komuni mnogo toga napravio...Likom nije podsjecao na cistu osobu.Hronicno blijedilo,kosa pokupljena u konjski rep i glas kao na dopu...drhtav i dubok.Deformacija dugogodisnjeg ''lupanja''...
Usao je i cinicno rekao''He Alter...'' ''Dje si stari?''sto bi rekli mi.Posao je na vikend.
Kao odgovorni na ''Marienhoff''znao je svaki detalj nevjerne mi ljube
Letten mu je bio dobro poznat,predobro...i nasmijao se kad sam rekao da se vracam.
Pricao mi je o L. i njenom boravku u komuni.Pricao da je bezveze treba,da je zesca kurava,da je interesuje samo da se pojebe sa nekim i da je nezainteresovana za program i totalno neodgovorna za dijete(Dijete!!!)...
Uvjerlivo mi govorio argumente za moj povratak u komunu u roku 24h...za koje ,iskreno,nikako nisam mogao naci i reci da su glupi i bezveze,...

vudd wrote:Kasnije je preraslo u strah,jer nisu mogli shvatiti moje ponasanje,probleme sa zakonom..

Iskreno mislim da je kod svih nas manje više prisutan strah od narkomana tj. strah od svega onoga sto su, u slucaju nuzde, spremni da urade. Recimo kod mene u ulazu zivi porodica sa dvoje dece i oboje su narkomani. Bolje receno to vise nisu deca, tu su negde moja generacija, godinu, dve, tri mozda mladji. Često, kada je lepo vreme, znaju da sede sa svojom ekipom ispred ulaza. Ne mogu da kazem da sam do sada imala bilo kakvo lose iskustvo sa njima, ali veruj mi da mi i pored toga nije ni malo prijatno kada moram da se probijam kroz gomilu njih da bih stigla do ulaznih vrata zgrade. Lagala bih kada bi rekla da strah nije prisutan u takvim situacijama i pored toga što narkomaniju (bar mislim da) prihvatam kao bolest. Ovo pricam naravno kao posmatrac sa strane, a da li i kako roditelji prevazilaze taj strah, to verovatno samo oni znaju.

I da... Citamo te i cekamo nastavak

@Pawa
U svijetu,a pogotovo na nasim prostorima,vecina narkomaniju smatra...tesko za objasniti.
Psihicki oboljelu osobu zovu ludim,u prisustvu porodice oboljelog-dusevno oboljelim.Kod nas ljudi jos uvijek peru ruke kad se pozdrave sa nekim ko ima karcinom...

Narkomanija zbog toga i jeste teska za prihvatiti-kao bolest.Vidis geliptere kako sjede na ulazu i bojis se za svoju torbicu,mobilni i to...kakva je to bolest?To su nitkovi,koje treba u arbeitslager ...

Arbeit oslobađa.
Sve to treba poslati na kopanje, a ko neće, ima i za njega lopata
Ma nelagodno je proći sama pored bilo kakvog čopora. S tim da je narkomanski čopor verovatno sastavljen od ružnih, prljavih i uvek vreba.

Vi mozda drugacije gledate na to, ali da postoji odredjena doza nelagodnosti ili straha - postoji (bar kod mene), sto naravno ne znaci da cu okrenuti glavu od njih ili da ih necu u prolazu pozdraviti kao sto bih bilo koga od komsija pozdravila.

Ne gledam na to drugačije.
Dizala mi se kosa na glavi pri svakom viđenju blizanaca, najružnijih u gradu, visoki 2m, obojica džankiji. Znači ugledam jednog i prelazim ulicu (kad tamo drugi, isti takav ). Nisam doživela ništa strašnije od unošenja u facu i cimanja za rukav, ali nisam ih srela nikada po mraku.
Ranije sam se gadila na narkomanske kreature, to je bio neoprostivi dokaz slabosti. Onda sam zaigrala za istu ekipu.
Žao mi je zbog svega - svog prezira, narkomana, nesrećnih duša.

Blizanci su bili dosadni i kad su se skinuli
sad se opet gudriraju...