Forum za podršku u oporavku

Mama je bolesna.
Tako-da to stavljam na zid.
Bunca,mucnina itd...

Ja citam radi kako i zasto.

Krenem ja sad mami da kukam.
Ona ode u drugu sobu.
Ja za njom.A sto sad neces da me slusas?
Kaze ona- a ne,ne-necu nesto da kazem pa da me pises u crnu svesku i obradjujes 3 dana.

Obozavam je....
Smeh i idemo dalje.

Velika tisina...molim Boga da se iscupam iz ovoga....
Zatvorila sam vrata-ne mogu da gledam sobu.Dosta mi je cveca...
Dosta mi je da se ubedjujem da sam dobro i da je sve ok.
Ako cela JB Srbija moze da bude nadrndana,lose-hej-to je tipicno Srpski-pridruzujem se okolini.Da-sad licim na nekog ko zivi u ovom selu,u ovoj drzavi.Osecam se ko na pocetku programa-kad su rekli-kako mozes biti srecna?sve se raspada-ti srecna?!Da-sad sam dopustila da destrukcija vecine bude prisutna.Sutra kad budem isla da kupim mleko-psovacu i histerisacu na drzavu i sistem,na sve na cega drugi histerisu-Boze moj-danas je ocigledno IN biti besan.ALI DOKLE?!
NECU da se borim.DOsta mi je.
Hocu da radim korak,necu da maltretiram i zovem ljude kojima nije apsolutno stalo do mene.Kontolu,manipulaciju i ostalo mogu da dobijem i kod oca.
NECU da idem na konvenciju-jer mislim da ima dovoljno njukamera kojima treba da se plati put da bi se meni davale pare.A sa druge strane-NE ZELIM da idem.
Necu vise kontakt sa ljudima koji su u neprolaznom Q.
Imam dve-prosla i sadasnja sponzorka-zene ljubavi.I one ne mogu da se bore samnom a ja nemam snage vise da se borim sa svima.
Dosta mi je cveca.
Kako prosli put-tako sad.
Zadnja dva puta-ja sam korak od dopa.
NECU vise da se borim.
Netreba mi dinar.Sad sam gladna.Ako sam i gladna-cista sam-ko suza.
Tuzno-i placem-kako se ja DANAS osecam?
MOj divan dan.jos jedan 28-mi.
I jako mi je zao sto sam bila ta tri dana u BG-u.Nije prijalo ni njima ni meni.Cak-nam je grupno bilo lose-njima samnom-meni sa njima.
Nek mi je Bog i majka Bozija u pomoci.
Ali-sad vise Bog.Treba mi snaga.
Dosta mi LJUBAVI-moje posebno.
MOlim za ljubav VS i snagu da ostavim cvece na neko vreme.
Samo da se sklonim od toga.
Idem da budem spremacica,sta god-samo hocu van od cveca.Propadam-i sad vidim koliko sam otisla u 3 neba-necu da psujem za kraj.

I sve to=sam opet ja.Jedna vise stvar da je bolest prisutna,da moze da se vrati i da na njoj mora da se radi.
Deo i dalje mislim i drzim se toga.
I cveca mi je dosta.
Laku noc

Hah...da.
To je ludilo.To je vodolija u meni i to je moja destruktivnost.
Jedan rak koji tezi ka harmoniji i ljubavi i jedna vodolija koja je opsesivna,posesivna,manipulator,kontrolor,prevara,sve za mracnu losu emociju.
Koji god horoskopski znak bio-ja nemam moc nad njom.Nemam moc nad bolescu i VS nema moc nad ludilom.
Misli tipa:
-oni ce mene povrediti
-oni ce reci da sam pogresila,da nisam dobro uradila
-nesmem da kazem ovo i ovo
-nesmem da....
-moram ovako
i udri u krug.
I rad sa cvecem je savrseno mesto za nju.Ima mir i tisinu i moze da radi samnom sta zeli.
I od ljubavi i cistoce koju sam gradila prema njemu,njima-moja bolest dolazi do vrhinca bola i moj bolesni ego je zadovoljan svojom sopstvenom predstavom.Ludilo je zadovoljno-uspelo je da unisti LJUBAV.
E,nemoze.
Sad cu je suociti sa zagrljajima,sa ljubavlju.Nedam da me unisti.Nedam da budem ispod nje.Ona je bolest-i samo prolazna emocija i nedam joj da me unisti.
Sa danasnjim danom-17 meseci sam radila na njoj i nece me sad razbiti.Nedam.
Da-svadjam se sa sobom.Svadjam se sa svojom bolescu.
Jer joj smeta sunce?E,sad cu da se suncam i da je sprzim na suncu.
Kad sam dobila predlog zimus da je ostavim ispred prozora da se smrzne-ja sam rekla ne-ona je deo mene-neka zivi.E,sad vise ne zelim da zivi.Zelim da umre i ona i heroin i bol.Dosta mi je.
Sve sto joj smeta-sad cu da uradim.Da pisem korak,da citam basic,da kazem ljudima da ih volim i da je spustim na poniznost i da joj spustim ego koliko god mogu.
Nedam svoju LJUBAV.
E,ovo sam ja ceo zivot-do oporavka.I zato sam prestala da radim sa cvecem godinu dana.Jer ja ne znam kako da je sklonim.Ne znam kako da je smirim.I zato je sve ili crno ili belo.Ili me jede ili je nema.I jeste progresivna.I vraca se.I ja sam ovaj put bila slaba i nisam videla da je tu.
I hvala Bogu na danasnjem danu.Na ljudima koji su insistirali na razgovoru i koji su se smejali uprkos mojoj potrebi i osecaju.
Idem da se suncam i da citam basic.Za pocetak.
Oporavak i recidiv i jos ce nam biti otkriveno.
Idem dalje.

E,ovako stoje stvari.
Dobila sam zadatak tj prihvatila sam zadatak da:
sledecih 7 dana poklonim sebi iz ljubavi
STA BI JA SEBI POKLONILA U 7 DANA?
-se vozim ringispilom(i Hocu ako ga nadjem-to mi se posebno svidja-ali onaj stari ringispil iz kojeg se baca to sam volela kao dete-i tata me je bacao-fijuuuuuuuuuuu hej-jedno lepo secanje iz detinjstva a vezano za njega-to je napredak.
-da odem na masazu ili da se sama masiram sa mirisljavim kremama
-da poklonim sebi dobar i lep obrok
-da odgledam film-i mislim da cu gledati novu zvoncicu opet-nezan je i divan
-ako bude lepo vreme-volela bi da odem pesice do Tise i da ispunim svoju zelju-oko 6h hoda-ali i ispunjenje
-ako mogu i ako uspem-iz ljubavi da radim sa cvecem opet-ali samo ako mogu.
-zelim da napravim rodu od mahovine i da prepravim labudici krila i da je opet odvedem na plivanje.Zelela bi da ona pliva.
-zelim da odem u manastir sv Melanije-ali se toga plasim kao i Ostroga.Ostrog mi je pokazao da ne trebam i da nemam cega da se plasim.Zelim da vidim dvoriste,zelim da legnem na tu travu i da osetim ,,to,,
Zelim da osetim miris i da cujem muziku duse,srca.
-zelela bi da odem na prodaju cveca sa ljubavlju i mirom.
-zelim sebi da poklonim osmeh i toplinu.Zagrljaj i mir.Smirenost.
Za pocetak-lepe stvari sebi zelim.I jesu tople.I jesu ljubav.
I sve ce biti ok.

Samo danas: Ja ću naći utehu u svom svesnom kontaktu sa Višom silom. Ja nikada nisam sam.

Jucerasnji dan lepo prosao.Setnja 2h do manastira i nazad,u manastiru od 15:30 do 19:30
Malo negativna energija-ali ok.
Drago mi je da sam se izvukla iz one rupe-i bilo je strasno.Ne mogu da predpostavim kako su se osecali ljudi koji me vole i koji su bili nemocni nadamnom-ali sam ja sama sebi bila-takva da nemam rec.
Idem da citam basic i da vidim sta cu danas.

Juce sam shvatila moc molitve.
Vratila sam se PUNO godina unazad na temu koja-BOLI-no-pisem,pisem,pisem-osecam srce kako se steze-svaki udah i izdah.Pisem polako,gledam u nebo,u ikonu,molim za snagu da nastavim pisanje.
Pisem dalje-nemam cega da se plasim.To je sve ok.
Zasto,kako,zbog cega...idem dalje,dalje...
MIslim da sad znam sta je temeljno.
Da-boli-ali i da-lepo je.I da-nosim svoju svesku ko brojanicu oko ruke-svuda sa sobom
Sad je to MOJ korak-samo MOJ.
Imam dva izbora.I opet ista situacija kao obrazac.

Imam sigurnost u sebe i ljubav.
U molitvi sam.
Imam ljubav decka pored sebe.
I pojavljuje se ON.
Apsolutna suprotnost zdravog zivota.
Svesku i pisi.
Ali-danas ZNAM.
Da je moj CIST dan najvaznija stvar u MOM zivotu.
Da je moja molitva danas JACA nego pre 13 godina.
Da sam u vezi-u kojoj se ne trazi nista i ne daje NISTA do same sebe.Jednostavno postoji.
Ne treba mi NISTA osim ljubavi svojih prijatelja.

Posvadjala sam se sa mamom sinoc.
Pokusala sam da precutim.I nisam uspela.
Kako ne mogu da shvatim,kako ne mogu da promenim list,ako sam promenila list zasto se ne pridrzavam toga...bruka pitanja.
I onda-sam nekako shvatila odgovor sta trebam da kazem.
1.proces-ovo je sve proces.Hvala mu sto se pojavio i sto sam sve ovo ispisala,nasla obrasce,videla sta sam radila onda-i sta sam uradila sad.
2.Napredak-ne savrsenstvo
3.ne postoji list ni tacka.Sve je rast.Ne postoji zakljucak.Postoji nesto sto ZELIM u svom zivotu i nesto sto NE ZELIM.
4.ja radim na sebi-i ukoliko ne primecujes-ja se nisam videla sa njim.
I jos neke stvari koje cu preskociti.
Sve u svemu-ja rastem i pusti me da rastem svojim tempom.JA NISAM ti-i ne kroj me vise po svojoj meri-jer je tvoja glava,zelja,odluka-samo tvoja-ja imam SVOJ put,svoju misao,svoju glavu-i nosim se sa sobom najbolje sto mogu.
I nisam mogla drugacije onda.I nije mogla da mi pomogne ni molitva,ni ljubav decka,ni odlazak u crkvu,ni davanje priloga,ni postovi.
Bila sam zavisnica-i to je toliko jednostavno.Najjednostavnije.
I meni je to samo jedan vise primer da sam bila zavisnica mnogo pre nego sto sam uzela iglu prvi put u ruke.
A upravo-ovakve situacije su dovele da do toga dodje.
Iz poniznosti i ljubavi prema sebi i mojoj VS-SAMO DANAS-sam zahvalna na 5 jagoda koje sam dobila od bake,imam hleb i vodu,cigarete-i presrecna sam.
Da li moje ludilo zeli vise?Da li bolest zelela da ode u drugu krajnost?Da,jeste.
Sta imam?
Imam program.
Imam sebe.
Imam VS koja je UVEK uz mene i ispred mene.
Imam PRIJATELJE-na koje mogu 10000x da se naljutim-ali su oni moje zenice oka.
Imam ruke sa kojima mgu da radim sa mojim cvecem.
Zahvalna sam Gospodu na tome.
Sad-idem dalje.
Proces.Rast.LJUBAV.
I mislim daa ce do odredjenih promena tek doci.Osecam da se dete u meni bori sa sobom.
Zeli da izadje iz okova mene,mojih strahova.Drugih ljudi.A ja se plasim.
Cega?Slobode.
Lakse je ziveti u strahu,biti ogranicen i drzati pod kontrolom.I to me i caka-jer ne mogu da se predam.I to je proces-bar tako gledam.Polako to sve dolazi na svoje. SAMO DANAS-NE MORAM DA RESAVAM 1000 PROBLEMA,JER DAN TRAJE SAMO 24h
I HVALA Gospodu na tome.

http://www.youtube.com/watch?v=x38hAY7D ... re=related

http://www.youtube.com/watch?v=AFmqestp ... re=related

jel se ono kaze AMIN?

Ja ne kazem-ali da-neki ljudi kazu.