Eeeee....
Do skoro sam i ja zivela u ekstremnom Smor-City-ju... a onda sam provalila da je Smor-City (uglavnom) stanje duha vise no sto je geografski pojam, you know what I mean?
S ponosom sada obznanjujem da sam se, spletom nekoliko potpuno paranormalnih tj. pararazumnih okolnosti, relocirala!
Iz Smor-City-ja sam se, u jednoj milisekundi, astro(i fizicki)projektovala u IncredibleFunCity, gde i sada zivim!
Mnogo MNOGO je gotivnije, verujte mi!
:)
Jedna mala digresija:
Sad videh i neki post iz dalekog nam Sijetla, ne mogu da se setim od koga je tacno.
Ali, podsetio me je na jedan stravican momenat koji sam saznala tek pre neki dan i to putem, ni vise ni manje, no Discovery kanala!
Dakle, da li mozete da verujete da je jedini "spomenik" Dzimiju Hendriksu u njegovom rodnom gradu - mikromalena plocica s njegovim imenom, postavljena - na jednom potpuno nevidljivom, nikakvom kamenu, pored neke nikakve staze, u Sijetlanskom ZOLOSKOM VRTU!
Fizicki mi je muka bilo kad sam to cula i videla kako izgleda!
Reci da su ljudi stoka, bila bi uvreda za stoku.
Back to (somekindof) Reality:
Posto je tema NISTA, reko` da se i ja pridruzim!
Pa....nista... Trenutno sam k`o malo dete (srecna) jer KONACNO sedim ispred kompa koji (kako-tako) RADI!
Te nastojim da brzinom svetlosti nadoknadim propusteno gradivo, cekiram i posaljem tone zaostale poste, procitam sto vise postova i ustanovim ko je kako i ko je gde i ko sta radi...
Pri tom slusam All along the watchtower i mislim na kise u Sijetlu, i na tu jadnu i bednu, nevidljivu plocicu na tom jadnom i bednom kamenu... u verovatno superfensi zoloskom vrtu.
Sledeci post ce morati da bude nesto na temu mog bolnog, traumatskog iskustva iz posete beogradskom zoloskom vrtu od pre neki dan.
A rekla sam lepo sebi, jos pre nekoliko godina, da vise nikad necu da idem!
Jedina lepa stvar koja mi se tada desila je bila sto me je jedan OGROMAN tigar ocesao po nozi, onako, u prolazu! Bez zezanja!
Pricacu vam sve sledeci put!
:):)
Katarina S
)
