Forum za podršku u oporavku

Vanredno javljanje, zbog novog koraka:

Devet mjeseci je apstinencije i sve stima, sve je OK, ali...Jutros kcerka treba na predavanje-nije otisla. Ja je zovem s posla, ona spava. Zovem ponovo spava...konacno se javlja, ali vidim da je naraspolozena...»Sta je, sta se desava?», vec sam ja zabrinuta, to mi ne lici na nju, vise me podsjeca na nju iz „onog perioda“, ali to precutim i kazem joj da se malo trgne , da zelim razgovarati s njom kad dodjem kuci...I ,evo razloga:
1. Na to predavanje nije otisla jer prosli put nije bila sigurna u sebe (tu se dogovorimo da ne mora sve biti idealno, da se i taj predmet da nauciti, da ide na predavanja, a da ga za polaganje ostavi za kasnije i sl.) i
2. jos veci razlog zasto je ona pobjegla u san-to sto je za veceras planiran izlazak i to onaj pravi-na koncert. Ne zna da li joj se ide. Ustvari ide joj se, ali kao da ima tremu, kao da joj je to prvi izlazak(O,Boze ona ima tremu od izlaska, ona koja je u prethodnom periodu samo onako, na brzaka boravila u kuci i koju sam ja tragala i u drugom gradu?!) Onda smo razgovarale o tome, sjetile smo se rijeci jedne doktorice da ce morati sve ispocetka, sve ponovo uciti, kao da se vraca ponovo u one godine koje su joj prosle obiljezene »onim zlom«, da ih ponovo prozivi, ali sada kao svjesna i cista osoba. Priznala sam joj da i ja imam tremu, ali da moramo i tu lekciju savladati. Jednostavno mora kao da skace u hladnu vodu, savladati strah i tremu, skociti i plivati.
Zelim joj dobru vodu i uspjesno plivanje.

PS-olaksavajuca okolnost i brat ce joj biti na tom koncertu

Evo deset mjeseci apstinencije moje kcerke. Sta reci?! Znam da moram biti oprezna, ali u isto vrijeme, valjda mogu sebi dozvoliti i da se radujem i to zato sto su i doktori zadovoljni, i sto je dobila cistu 10 iz psihologije, sto se javila, kada sam joj dozvolila izlazak i vratila se na vrijeme, vesela i "cista", sto se raduje malim stvarima, sto primjecuje lijep dan, sto u ruci nosi grancicu behara, sto ako dodje i do najmanjeg nesporazuma u nekim komunikacijama, ona posreduje mirno, razlozno sa pravim argumnetima, sto je neki dan izjavila: "Mama, cudno je ali sad se ne kajem zbog tog perioda (narkomanije) jer sam rano vidjela sta nije zivot i sada znam prave vrijednosti zivota bez toga i izuzetno cijenim sve radosti ovakvog zivota" i jos je dodala nesto u stilu da se zgrazava nad mozgom i pogledom, razmisljanjem i sl. pod uticajem narkotika....
Sretna sam (i dalje oprezna, zajedno s njom) sa mojom kcerkom! PDT_Love_22

Smijem li ja biti sretna i bar malo opustena?

Veoma mi je drago zbog Vas!
Jako dobro znam o čemu govorite.Ja i dalje ćutim,ne smijem da se radujem a evo još malo pa godina dana apstinencije.U petak smo bili kod dr kaže za sada je jako zadovoljna,oporavak teče u željenom pravcu,desile su se velike pozitivne promjene,ali je narkomanija toliko opasna bolest da je godina dana apstinencije kratak period da bi se moglo dugoročnije prognozirati,te da nema opuštanja.A tako mi treba odmor ljudi moji,stalno sam na straži...
P.S. ko zna hoćemo li više ikada u životo znati šta to žnači opuštenost!

Sretne svakako,a opustene...Opusten se tesko moze biti,ali i tu ima razlike.

U svakom slucaju "mozak" ovisnika nije isti nakon godinu apstinencije,ali samo "mozak" ovisnika koji je tu godinu utrosio na ucenje o Bolesti.

Drago mi je zbog vas i vasih,zbog njihovog,a i vaseg uspjeha!

Pozdrav Klara,pozdrav Sunce.

šta reći...bravo klara...

Danas je tacno tri godine, kako je moja kcerka prvi put probala heroin (nakon samo dva tri mjeseca krenula je i u venu...)...zalosno i tuzno, ali sto nas ne ubi,ojaca nas...Za tri dana je i punih 11 mjeseci kako je cista...ohrabrajuce, svakako....

Zaboga,ko još pamti te datume...

Anci, duso, pamtim ja , jer dane od probanja tog zla, svrstavam u dane kada je moja kcerka otvorila vrata pakla za sebe i nas, a ove druge u uspjesne dane nase zajednicke pobjede.
Nadam se i od srca zelim da ti sto prije pocnes da brojis ove druge dane.

PS: Brojanje ovih drugih dana je bitno i doktorima kako bi odredili termin za pocetak bitke protiv hepatitisa (poslijedice onih dana pakla).

Pozdrav

Из вашег поста се види колико суовисници су оштећени и колико им је живот уназадила дрога ближњих.
Само ми који смо као суовисници преживели све од дрогирања до рецидитива и на крају до оздрављења знамо колико је стреса у том делу живота.
Драго ми је да Ваша кћер је већ годину чиста али знајте да борба је тек почела.
Велики поздрав за храбру мајку.

Hvala Cibukarda,
tacno je da i mi suovisnici nosimo poslijedice, ja ih bas sada, poslije skoro godinu dana najvise osjecam, ali kada pomislim kroz sta smo sve prosle....onda se radujem svakom danu, ne mogu da vjerujem da smo sve ovo postigle i sad je jos vise volim (ako se moze mjeriti majcina ljubav)- gledam je kao cvijet koji je napokon pronasao svoj pravac prema Suncu i sasvim pravilno se razvija, kao ranjenu srnu kojoj sam pomogla da ozdravi i sada cekam da pocne trckarati sumama zivota, vjesto izbjegavajuci sve prepreke , koje izmedju ostalog podrazumjevaju normalno i drogu...Znam da borba traje i dalje, pogotovu sto moramo lijeciti i hepatitis...Jos jednom hvala na podrsci, koja mi puno znaci...