Pomogla si mi da shvatim neke stvari...Svaka ti cast sto si sve uspela da ostavis iza sebe i pocnes novi zivot...
Javljaj se cesce...
Pozz
Mracno-Svetli Svet DarkAngel-a
Moderator: sanela
Evo sad bas nesto razmisljam koliko nase ispovesti u stvari uticu na druge ljude, i da li nase ispovesti pomazu nekome da se sa tek zapocetog loseg puta vrate na dobri da ne bi zavrsili naopako.
Iskreno, cisto sumnjam!
Razmisljala sam danas o svojim bivsim drugovima i drugaricama, svi su na kraju zavrsili na heroinu, i svi su upali u slicna sranja, asve je kod svakoga pocelo bezazlenim drogiranjem na zurkama, svi su prvo bili partyjaneri i radili se samo exerima i pri tom pricali da nikako nisu narkoamni a onda jedan po jedan odlazili u propast.
Setila sam se svakoga ponaosob i zapitala s ekoliko cenjih zaista preziveti, koliko ce njih zaista izaci na pravi put. I ako sam daleko od svega ipak se setim njih, i ne zelim da ih zovem niti da se vidjamo - nista od toga, samo se pitam dokle su stigli. Cujem po neku pricu tu i tamo, ali nista dobro. M1 je odavno raskinula sa Du kad su joj njeni roditelji nasli spric. Pokusala sam da joj u to vreme pomognem, i odlucila sam da isprcam njenoj majci sve, da zna zena na nemu je i da zna sa cime ima posla, i mislila sam – neka me mrzi, neka se ljuti na mene, na kaju ce mi biti zahvalna. Ali na zalost desilo se to da je ona ne znajuci kako da izvuce sebe iz gluposti rekla da smo joj ja i D ukrali ogrlicu i narukvicu od zlata. Ja nikada u zivotu za sve vreme koliko sam se drogirala nisam ukrala nikome osim sto sam uzela iz svoje kuce. Kasnije sam videla da mi nedostaje kamerica za comp i znala sam da su mi je oni uzeli, Du i M1. I knjiga koju sam joj dala da proita prodana je za drogu. Toliko sam zelela da joj pomognem, a oa me je tako grubo gurnula. Sada zvi sa nekim deckom, cujem pricu da je dobro i da se kaje zbog svega, ali cemu sve to kada je izgubila prijaelje?
Zasto pisem ovo – zelim da kazem koliko je narkman stanju da ode daleko a da pri tom ne rzmislja, koliko smo u stanju da kada droga upravlja nama oteramo ljude koji nas vole. I vise se to ne popravlja.
Eto i o tome sam razmisljala danas, i razmisljala sam kliko sam srecna sto s ipak pored mene ostali pavi ljudi koji su se pokazali kao pravi prijatelji nda kada su mi bili najpotrebniji. U vreme kada sam pocela da se lecm,moja drugarica koja je prestala sa mnom da se druzi jer sam se drogirala mi je prisla i rekla – “ Nisam htela da budem sa tobom jer si postala nemoguca, ali sada kada vidim da si odlucila da se otarasis tog sranja pomocicu ti i mozes se osloniti na mene. “ Mnogi koji su bili pord mene i predstavljali mi se kao prijatelji su nestali i vise se nikada nisu ni javili, ali to se i ocekivalo.
Eto htela sam ova razmiljanj ada podelim sa vama, i onako se nisam dugo javljala, a bice ih jos.
Sve u svemu odlicno sam, sve mi ide super, moja veza je super, slazemo se odlicno, zivot u dvoje je sjajan. Sve u zivtou za mene pocinje da ima neki novi smisao, i definitivno je sledeci korak da pocnem sebi da gradim karijeru jer verujem da mogu da uspem.Ponovo sam se posvetila pisanju, sada pisem price, i zelim za pcetak da napravim svoj sajt i da se posvetim malo izdavanju knjige.
Iskreno, cisto sumnjam!
Razmisljala sam danas o svojim bivsim drugovima i drugaricama, svi su na kraju zavrsili na heroinu, i svi su upali u slicna sranja, asve je kod svakoga pocelo bezazlenim drogiranjem na zurkama, svi su prvo bili partyjaneri i radili se samo exerima i pri tom pricali da nikako nisu narkoamni a onda jedan po jedan odlazili u propast.Setila sam se svakoga ponaosob i zapitala s ekoliko cenjih zaista preziveti, koliko ce njih zaista izaci na pravi put. I ako sam daleko od svega ipak se setim njih, i ne zelim da ih zovem niti da se vidjamo - nista od toga, samo se pitam dokle su stigli. Cujem po neku pricu tu i tamo, ali nista dobro. M1 je odavno raskinula sa Du kad su joj njeni roditelji nasli spric. Pokusala sam da joj u to vreme pomognem, i odlucila sam da isprcam njenoj majci sve, da zna zena na nemu je i da zna sa cime ima posla, i mislila sam – neka me mrzi, neka se ljuti na mene, na kaju ce mi biti zahvalna. Ali na zalost desilo se to da je ona ne znajuci kako da izvuce sebe iz gluposti rekla da smo joj ja i D ukrali ogrlicu i narukvicu od zlata. Ja nikada u zivotu za sve vreme koliko sam se drogirala nisam ukrala nikome osim sto sam uzela iz svoje kuce. Kasnije sam videla da mi nedostaje kamerica za comp i znala sam da su mi je oni uzeli, Du i M1. I knjiga koju sam joj dala da proita prodana je za drogu. Toliko sam zelela da joj pomognem, a oa me je tako grubo gurnula. Sada zvi sa nekim deckom, cujem pricu da je dobro i da se kaje zbog svega, ali cemu sve to kada je izgubila prijaelje?
Zasto pisem ovo – zelim da kazem koliko je narkman stanju da ode daleko a da pri tom ne rzmislja, koliko smo u stanju da kada droga upravlja nama oteramo ljude koji nas vole. I vise se to ne popravlja.
Eto i o tome sam razmisljala danas, i razmisljala sam kliko sam srecna sto s ipak pored mene ostali pavi ljudi koji su se pokazali kao pravi prijatelji nda kada su mi bili najpotrebniji. U vreme kada sam pocela da se lecm,moja drugarica koja je prestala sa mnom da se druzi jer sam se drogirala mi je prisla i rekla – “ Nisam htela da budem sa tobom jer si postala nemoguca, ali sada kada vidim da si odlucila da se otarasis tog sranja pomocicu ti i mozes se osloniti na mene. “ Mnogi koji su bili pord mene i predstavljali mi se kao prijatelji su nestali i vise se nikada nisu ni javili, ali to se i ocekivalo.
Eto htela sam ova razmiljanj ada podelim sa vama, i onako se nisam dugo javljala, a bice ih jos.
Sve u svemu odlicno sam, sve mi ide super, moja veza je super, slazemo se odlicno, zivot u dvoje je sjajan. Sve u zivtou za mene pocinje da ima neki novi smisao, i definitivno je sledeci korak da pocnem sebi da gradim karijeru jer verujem da mogu da uspem.Ponovo sam se posvetila pisanju, sada pisem price, i zelim za pcetak da napravim svoj sajt i da se posvetim malo izdavanju knjige.
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Hej, Dark Angel
Prvo da ti kazem da mi je super drago za tebe i tvoj put izlijecenja kojim ides. I drago mi je sto i ti iskusujes kako te zivot lijepo nagradi najljepsim poklonima kad se maknes od dopa i svog tog mraka.
Pricas o prijateljsvtu i prijateljima. To me full ono strefilo jer i sama iskusujem slicne situacije. prije, dok sam jos bila u giru, moj telefon je non stop zvonio, stalno su me "prijatelji" zvali, svaki dan su dolazili kod mene doma, jeli, pili, spavali, spaljivali kauc, trosili moje sminke, garderobu, ma sve je bilo doptupno, nista nije bilo moje, sve je bilo na raspolaganju. Tako sam i ja sama bila na raspolaganju. Moje vrijeme, moji dani, sve moje.Ne bi otisla na posao jer me netko od njih treba ili im nesto treba ili ce doci ili ih cekam. Stalno sam nekome ugadjala na svoju stetu. I, kad bi mi decko to rekao "ti stalno nekome ugadjas a sebi radis stetu i probleme" ja to nisam shvacala, nisam shvacala sta on misli, kako ja nekome ugadjam, koju stetu si radim. Zasto? jer u mom mozgu i nacinu razmisljanja i onome sto sam sebi zeljela nije postojalo ja i moje dobro i moj zivot i moje zelje i sama si nisam bila na primarnom mjestu.
Stalno mi je telefon zvonio, od ranog jutra, dok sam jos u krevetu do kasnih nocnih sati. Nisam znala reci ne, odbiti, ne pomoci. Mislila sam da bi i oni tako meni pomogli.
Onda sam odlucila neke stvari i pocela se iz temelja mijenjati. Shvatila sam svoje prioritete i njih sam si odredial i stavila na pult. Sve sto mi je davala lose zauzvrat sam makla ca, sve sam lose odbacila, i sve "prijatelje". Ostala sam sama. No, to je sasvim u redu. To je jako dobro. Jer ovu ispunjenost i zaovoljstvo koje imam u svom trenutnom zivotu, u zajednickom zivotu s mojim deckom je jako ispunjavajuca. On je jedini prijatelj kojeg sam ikad imala i on je i dalje, tu pored i uz mene. On me jedini dizao kad bi padala i pruzao mi ruku.
Jedna prijateljica je posebno bila los utjecaj za mene. Uporno me pokusavala odvojiti od mog decka, stalno sam uzimala rizike na sebe i radila nesto sto mi sad ni pod razno ne bi palo na pamet. Zove s vremena na vrijeme. Jucer me zvala. Opet ista prica. Od kada je dobro, njen zivot se toliko promijenio, smirena je, nije vise nervozna i zivcana, samo je sa svojim djetetom, vise ga nikome ne daje na cuvanje, tako joj je bolje i vise joj ne pada na pamet da se navuce. A, istovremeno se dere na maloga "ne diraj to majmune, debilu", di ces tamo? polomiti cu te, smiri se, ne gazi u vodu, debilu" -tepa svom malom, smirena kakva jest. Pitam je da li radi. Ne. Pitam je sto joj nije mali u vrticu, kaze da nije htio ici. Kaze da je naucio boje, samo ga crveno i zuto buni, s 5 godina. (ja sam i pisala i citala na veliko u tim godinama). Pitam je od cega zivi, kaze ustedjela je pare u ona dva mjeseca sto je radila prije 4 mjeseca sto je radila 4 sata dnevno. Znam da je sve laz. Znam da ne laze mene nego sebe. Znam da nije dobro i da puca po savovima. No, ona ne zna da sam je vidjela ubijenu u gradu s njezinim djeteom i jos jednom ribom s dvoje djece kako se smucaju ulicama. I, tako mi je drago sto mi vise ne zvoni ujutro telefon i ona me zove i govori "lose mi je, u krevetu sam,tek sam se probudila i ne mogu ustati donesi mi nesto da mogu ici malome kupiti nesto za jesti (to nesto je pizza ili Mcdonalds za dorucak)
Prvo da ti kazem da mi je super drago za tebe i tvoj put izlijecenja kojim ides. I drago mi je sto i ti iskusujes kako te zivot lijepo nagradi najljepsim poklonima kad se maknes od dopa i svog tog mraka.
Pricas o prijateljsvtu i prijateljima. To me full ono strefilo jer i sama iskusujem slicne situacije. prije, dok sam jos bila u giru, moj telefon je non stop zvonio, stalno su me "prijatelji" zvali, svaki dan su dolazili kod mene doma, jeli, pili, spavali, spaljivali kauc, trosili moje sminke, garderobu, ma sve je bilo doptupno, nista nije bilo moje, sve je bilo na raspolaganju. Tako sam i ja sama bila na raspolaganju. Moje vrijeme, moji dani, sve moje.Ne bi otisla na posao jer me netko od njih treba ili im nesto treba ili ce doci ili ih cekam. Stalno sam nekome ugadjala na svoju stetu. I, kad bi mi decko to rekao "ti stalno nekome ugadjas a sebi radis stetu i probleme" ja to nisam shvacala, nisam shvacala sta on misli, kako ja nekome ugadjam, koju stetu si radim. Zasto? jer u mom mozgu i nacinu razmisljanja i onome sto sam sebi zeljela nije postojalo ja i moje dobro i moj zivot i moje zelje i sama si nisam bila na primarnom mjestu.
Stalno mi je telefon zvonio, od ranog jutra, dok sam jos u krevetu do kasnih nocnih sati. Nisam znala reci ne, odbiti, ne pomoci. Mislila sam da bi i oni tako meni pomogli.
Onda sam odlucila neke stvari i pocela se iz temelja mijenjati. Shvatila sam svoje prioritete i njih sam si odredial i stavila na pult. Sve sto mi je davala lose zauzvrat sam makla ca, sve sam lose odbacila, i sve "prijatelje". Ostala sam sama. No, to je sasvim u redu. To je jako dobro. Jer ovu ispunjenost i zaovoljstvo koje imam u svom trenutnom zivotu, u zajednickom zivotu s mojim deckom je jako ispunjavajuca. On je jedini prijatelj kojeg sam ikad imala i on je i dalje, tu pored i uz mene. On me jedini dizao kad bi padala i pruzao mi ruku.
Jedna prijateljica je posebno bila los utjecaj za mene. Uporno me pokusavala odvojiti od mog decka, stalno sam uzimala rizike na sebe i radila nesto sto mi sad ni pod razno ne bi palo na pamet. Zove s vremena na vrijeme. Jucer me zvala. Opet ista prica. Od kada je dobro, njen zivot se toliko promijenio, smirena je, nije vise nervozna i zivcana, samo je sa svojim djetetom, vise ga nikome ne daje na cuvanje, tako joj je bolje i vise joj ne pada na pamet da se navuce. A, istovremeno se dere na maloga "ne diraj to majmune, debilu", di ces tamo? polomiti cu te, smiri se, ne gazi u vodu, debilu" -tepa svom malom, smirena kakva jest. Pitam je da li radi. Ne. Pitam je sto joj nije mali u vrticu, kaze da nije htio ici. Kaze da je naucio boje, samo ga crveno i zuto buni, s 5 godina. (ja sam i pisala i citala na veliko u tim godinama). Pitam je od cega zivi, kaze ustedjela je pare u ona dva mjeseca sto je radila prije 4 mjeseca sto je radila 4 sata dnevno. Znam da je sve laz. Znam da ne laze mene nego sebe. Znam da nije dobro i da puca po savovima. No, ona ne zna da sam je vidjela ubijenu u gradu s njezinim djeteom i jos jednom ribom s dvoje djece kako se smucaju ulicama. I, tako mi je drago sto mi vise ne zvoni ujutro telefon i ona me zove i govori "lose mi je, u krevetu sam,tek sam se probudila i ne mogu ustati donesi mi nesto da mogu ici malome kupiti nesto za jesti (to nesto je pizza ili Mcdonalds za dorucak)
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
Neverovatno ali istinito, jadno to dete - to je sve sto mogu da kazem a ti imas veliku srecu sto si rekla KRAJ svim tim stvarima, i sto si daleko od tih ljudi, osecas se slobodnije, njihova negativna energija vise ne utice na tebe. Sve je to divno kad su ljudi zajedno,ali znam koliko su u stanju sve da uzmu, i ja sam tako bila 24h na raspolaganju i na kraju nisam dobila nista,cak su i mene pojeli celu. Sada sam ja koju stepenicu vise ( ma kakvi stepenicu, ceo sprat) a oni su ostali dole, i dalje sisaju jedni druge, crpe sve sto je moguce, ali izgleda da se tako mora. Sve u svemu, zivot je mnogo lepsi kada su oko tebe oni pravi prijatelji koji ce biti tu i u dobro i u zlu, sve ostalo je samo prolazno, mi ucimo od njih i oni uce od nas - ako su dovoljno pametni.
Nista nije cudno sto je to jadno dete zatupljeno, ko zna sta sve droga moze uciniti detetu, a o njenom vredjanju da ne govorim,ako tako nastavi stvorice od njega malog kompleksasha, imace kompleks i ko zna koje jos poremecaje, deca su mali ljudi i treba se ophoditi prema njima tako. Iskreno se nadam da ce to dete ipak izrasti u normalnu osobu,ma da sanse su male....
Nista nije cudno sto je to jadno dete zatupljeno, ko zna sta sve droga moze uciniti detetu, a o njenom vredjanju da ne govorim,ako tako nastavi stvorice od njega malog kompleksasha, imace kompleks i ko zna koje jos poremecaje, deca su mali ljudi i treba se ophoditi prema njima tako. Iskreno se nadam da ce to dete ipak izrasti u normalnu osobu,ma da sanse su male....
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
hej, DA, nemam puno vremena, moram po malo kuci...Nego, mali vec jest debil i jadnik jako iskompleksiran. Cak i izgledom, stalno jede nezdravo i puno pa ima oko 30-tak kila, imao je 33 prije godinu dana, znaci sa 4 godine. I, nije znao koristiti vilicu ni kasiku jer je stalno jeo pizze, ili MC´D ili kebab itd. I, ima debele tragove na psihi.Jednom mi je rekao da ga je tata napustio i da ga papa ne voli.
Bis Morgen
Bis Morgen
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
Uf znam da ovo mozda nije topic za raspravljane o takvoj deci, ali J (devojka u mojoj ispovesti ciji je brat diler ) ima cerku koja vec godinama ima patuljasti rast, dete nikako da poraste! 
A cerka N mog bivseg je imala na rodjenju narkomansku krizu jer se njena mama bola svih 9 meseci. Ja ne razumem takve ljude!!
A cerka N mog bivseg je imala na rodjenju narkomansku krizu jer se njena mama bola svih 9 meseci. Ja ne razumem takve ljude!!Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Evo da se pohvalim, bila sam danas u Lorijenu i doktorka je prezadovoljna mojim napretkom. I dalje mi je zabranjena svaka vrsta alkohola, doktorka kaze da trebam da naucim da zivim biste glave! Sve u svemu, napredujem i to se vidi, pohvalila me je da zracim pozitivnom energijom.
Sve u svemu, napredujem i to se vidi, pohvalila me je da zracim pozitivnom energijom.Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
-
TetraHidroCannabinol
- Posts: 1
- Joined: Mon Oct 23, 2006 11:58 pm
- Location: W.C. (Banat,Serbia)
Zeleo bih da pozdravim DarkAngel(devojku koju sam danas upoznao na chatu) i njenu mamu...
Nisam jos stigao da procitam celu tvoju pricu... ali nadam se da cu uskoro procitati...
Ali iz onoga sto sam procitao...
Svaka cast mama!
P.S.
Posto sam ja nov ovde i niko jos nista ne zna o meni...
Nadam se da cu uskoro poceti svoju pricu....
Cim malo prestanem da kriziram, a to je kad se ponovo vratim iz grada u kome radim.... (duga prica)
Tako da... citamo se uskoro... (nadam se)...
Nisam jos stigao da procitam celu tvoju pricu... ali nadam se da cu uskoro procitati...
Ali iz onoga sto sam procitao...
Svaka cast mama!
P.S.
Posto sam ja nov ovde i niko jos nista ne zna o meni...
Nadam se da cu uskoro poceti svoju pricu....
Cim malo prestanem da kriziram, a to je kad se ponovo vratim iz grada u kome radim.... (duga prica)
Tako da... citamo se uskoro... (nadam se)...
Il' se skines il' se prekines...
Poz THC, nadam se da ces procitati celu moju ispovest jer ima dosta zanimljivih stvari u njoj, a sto se tice moje mame ona je pravi car!!
Kao sto sam ti i rekla, jedva cekam da se malo oslobodis pa da napises svoju ispovest, osecases se puno lakse a i nama ce biti lakse da ti dajemo savete i da budemo uz tebe!
Kao sto sam ti i rekla, jedva cekam da se malo oslobodis pa da napises svoju ispovest, osecases se puno lakse a i nama ce biti lakse da ti dajemo savete i da budemo uz tebe!
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.