Forum za podršku u oporavku

Ok vidimo se!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=0SQ9bp09s_w[/youtube]

Jedan mladi katolicki sveštenik je bio tako nervozan da pre prve mise nije
mogao ni reci da progovori, pa upita biskupa za savet... Ovaj mu rece:

- "Sledeci put popij casu vode sa 2 kapljice votke i odmah ces se
osecati slobodnije."
Posle toga, sveštenik se osecao tako dobro
da ga više ništa nije moglo uznemiriti. Nakon povratka sa mise pronade
sledecu ceduljicu od biskupa...:

- "Poštovani sveštenice,
sledeci put stavite nekoliko kapljica votke u vodu, a ne obrnutno.
Osim toga evo još nekoliko saveta kako se neki ispadi ne bi ponovili:

- 1. Nije potrebno stavljati kriške limuna na rub pehara.
- 2. Ormar pored oltara je mesto za ispoved, a ne W.C.
- 3. Neoslanjajte se više na statuu blažene device Marije, ne grlite je više i ne
ljubite.
- 4. Postoji 10 zapovedi a ne 12, 12 apostola a ne 7.
Nijedan od nijh nije bio patuljak.
- 5. Isusa i njegove ucenike ne
zovemo J.C.(Jesus Christ & co.) i kompanija
- 6. David je pobedio Golijata prackom i
kamenom. Nije ga premlatio i prosuo mu mozak.
- 7. Judu ne nazivamo
kurvinim sinom.
- 8. Papu ne moramo nazivati El Padrino
- 9. Bin Laden nema veze sa Isusovom smrcu.
- 10. Sveta vodica je za
osveštenje, a ne da bi se osvežavali ispod pazuha.
- 11. Nikada se ne smete moliti tako
da pri tome sednete na stepenice ispred altara i
stavite nogu na bibliju.
-12. Hostija nije grickalica uz vino.
-13. Grešnici idu u pakao, a ne u p.m.
-14. Poziv na
ples nije loš, ali ne polka trčeći kroz crkvu.
-15. Onaj, u ćošku
pored hora, kojeg ste nazvali pederom, kontrašem i transvestitom u suknji,
bio sam ja.

Nadam se da će sledeće nedelje ove greške
biti ispravljene."

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=13SaSh_xW2M[/youtube]
Ja sam tvoj Bog i ne imaj drugih Bogova uz Mene
(Pismo besmrtnog svojim podanicima)

I dalje slepo verujete u Mene. Iako su vaši životi krivotvorine.
Iako ste prodali svoju bracu i sestre i vaš je udoban dom samo notorna laž kojom se hranite svakoga dana.
Gladni ste? Snadite se sami.
Žedni ste?
Moje vas postojanje nece napojiti.
Umorni ste, bezvoljni, depresivni, isfrustrirani.
Nema utehe. Priznajem, sve ovo je samo šarena laž, lepo upakovana u prigodni šareni celofan.
I ja sam laž.
Nisam se namucio dok sam stvarao svet. Nije bilo teško nagovoriti Evu da zavede Adama.
I da nisu kušali zabranjeno voce, svejedno bi umrli u neznanju.
Ni Isus nije mucenik kakvim ga zamišljate. Dobro je ugojeni mudrac koji prodaje svoje verske price za dobar novac.
Ni Marija Magdalena nije umrla od kamenovanja. Bavi se i dan danas istim zanatom. Najstarijim na svetu. Mogao bih da vam pokažem raj, ali necu.
Jer ste licemerni prevaranti koji najpre varate sami sebe, a potom i svoje najdraže. Jer za vas ništa nije sveto.
Ne prezate ni pred cime varajuci svoje muževe/žene i uskacuci iz jednog lažnog života u drugi, neprestano, zarobljeni u tom ciklicnom krugu koji vam je dobar izgovor.
Ne odricete se baš nicega. Za vas je vera pokazivanje nedjeljom ispred crkvi, u belim ispeglanim košuljama. Sa jucerašnjim gresima skrivenima duboko ispod košulje.
Milostivi ste jedino na Badnje vece.
Tada se setite da postoje i psi lutalice i prosjaci i svi oni koje tokom citave godine uopšte ni ne primecujete.
Izvadite pokoju kovanicu ili poneku kost i gurnete im ih u lice, ocekujuci da cete u njihovim ocima videti beskrajnu zahvalnost.
Ali ipak u rukavicama. Kako ne bi uprljali ruke. I osecate se kao Ja. Vi ste nadmocni. Vi ste bog kome je dozvoljeno sve.



Baš bi bilo predivno da se zabeli sneg onda dok kitite svoju jelku i dok svojim pretencioznim poklonima pokušavate da ispravite svoje greške.
Ne dam vam sneg.
Ne zaslužujete ništa osim grmljavine i oluje koja ce sravniti sve.
Zaslužujete jedino pakao.
Put kroz cistilište nece vas nauciti nicemu. Potrebno je da ispaštate za svoje grehe dok god je sveta i covecanstva.
Da klecite toliko dugo dok vam kolena ne postanu sasvim izlizana od molitvi meni.
Meni koji cu ionako vašu dušu prodati davolu.
Ništa ne može isprati prljavštinu vaših licemernih duša.
Setite se toga dok budete stajali ispod imele, ocekujuci da se dogodi cudo.
SRECAN VAM BOZIC i SRECNI PRAZNICI

Da ovo vidi moja profesorica iz vjeronauka, sazvala bi Vatikanski sabor!
Svejedno je zanimljivo, pogotovo ono "Za vas je vera pokazivanje nedjeljom ispred crkvi, u belim ispeglanim košuljama. Sa jucerašnjim gresima skrivenima duboko ispod košulje".

Već sam isuviše dugo besmrtan.

Umoran i sam.

A ti snivaš negde daleko iza Karpata.

Prekrivena i skrivena neodoljivim sjajem srebra.

Zabranjena

I nikada moja.

Tako bliska I tako poznata.

Unikatna.

kao retka krvna grupa.



Ni slatkoća tvoje krvi,

Ni mesec koji krvari ranjen nad transilvanijskim alpima

ne može me zaustaviti.

Osećam crnilo koje me obuzima

dok namerno otkopčavaš bluzu

da bi mi pokazala svoj beli vrat.

Othrvana još jedanputa mojim oštrim zubima.



Svaki udarac tvoga priveska u obliku krsta

ostavlja na mom telu ožiljak.

Svaki tvoj poljubac ledi moj dah.

I ponovno sam slab.

Obuzet ludilom nečoveka.



Do viđenja do sumraka.

U sumrak ću prekriti poslednji put

tvoje lepo lice rukama.

I zadovoljiti svoju požudu tvojim očima.

A zatim odlazim put snova.

Jer ti si samo obična smrtnica



Uhvaćena u zamku jednog vampira.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ShN8UIk5-mw[/youtube]

Molim te, uguši ovu noć, zbog mene!

Skini te vrcave zvezde, preklopi njihov sjaj! Zbog mene, uradi nešto.
Ne znam, ako treba, možeš noćas i sebe ubiti u meni. Ne mogu dalje. I ne mogu više.

Oduzmi mi srce, da noćas ne leži smznuto na snegu.

Dosadan sam samom sebi. Molbama i željama svojim. Hirovima.
Ne, to su moje iluzije. Maskiram ih. Za slučaj da te noćas ne nađem.
Na jastuku, pored kreveta, ne znam, možda pod jorganom?
Ne onim od perja. Onim od snova.

Ali ti si tu. Ne napuštaš me. I ako se nikada videli nismo.
Mada smo se noćima, sličnim ovoj, ljubili, ti si me u mraku, pod bledom svetlošču ukrasnih,
voštanih sveća, pod istim, ovoga puta perjanim jorganom, istinski i zaista imala.
Oboje smo tako hteli. Ako ovo danas, neko ne razume, ja nisam kriv.
Ako se neko i pita kakav sam to ja, dođe mi da mu šakom zatvorim usta.
Kakav? Isti kao i onaj što pored tebe, možda noćas spava.

Uznemiren, željama svoga srca. Uplašen.
Popijen i pretvoren u otisak tvog karmina na čaši od stakla, što pored tebe u ovom času stoji.

Plašim se nekada. Koliko si jaka? Moći ćeš podneti ovo?

Ljubav. Što si je stvorila u meni. Sada, ta ljubav, negde mora da iskapa, da iscuri. Poput ove noći.

U naručje tvoje. Oprosti. Noćas sam gledao tvoje usne. Lepe su.

Oprosti što smo se i noćas ljubili. Na podu, na krevetu, pored prozora.

Samo zvezdama ugasicu noćas sjaj!

Zbog mene,

Ne želim da gledaju. Kako te i noćas očajno volim!
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=rsvw9YSdMc4[/youtube]

Izgubio sam veru u ljude. Ali zaista.Ovo sam i ranije sto puta pomislio da bih
opet uhvatio sebe kako sam sebi govorim da sam ciničan, nadrkan, ovakav ili onakav,
i da suštinski nisam u pravu. Međutim, ne. Nažalost sam u pravu.
Ljudi su loši, ljudi su bedni, ljudi su smešni. I sve se vrti u krug.
Ljudi bivaju još lošiji, još bedniji i još smešniji.
I ne samo to, već i ja sa njima takvima bivam isti takav.
I sto puta se zapitam zašto uopšte moram biti deo svega ovoga, zašto moram da živim sa takvim ili u boljoj varijanti pored takvih?
Je li to taj praroditeljski greh da moram da živim u zajednici koja po defaultu loša, manjkava, falična, pokvarena, sebična, zlurada i što je najgore, malodušna.
Da živim među ljudima koji mi ništa ne mogu dati iako ništa od njih ni ne tražim, ali koji mi mogu puno toga na silu uzeti, mada bih im ja to i svojevoljno dao.
Je li odista sebično ne dati ništa takvim ljudima i ne tražiti ništa zauzvrat od njih? Ili je to jedino što ti preostaje?
Bilo kako bilo, drugacije ne može. Nesretnim zabludelim pojedincima koji i troše svoj dah i svoj duh na ove teme, preostaje samo da se muče. Učiniti ne mogu ništa, promeniti ne mogu ništa, mogu samo da trpe. Ili da zaborave. Ili da ih bude baš briga. Ili da odu.

Xa xa, ovako sam ja nekada razmisljala.
Sada stvarno, ali stvarno gledam ko sam, sta sam i kakva sam ja.

Jbt, da vidis cuda: Promenise se i ti ljudi u mojoj glavi...
nekako postadose bolji, ispravniji, tolerantniji i cak dobri!

Ljubi babac

Baba Naca wrote:Xa xa, ovako sam ja nekada razmisljala.
Sada stvarno, ali stvarno gledam ko sam, sta sam i kakva sam ja.

Jbt, da vidis cuda: Promenise se i ti ljudi u mojoj glavi...
nekako postadose bolji, ispravniji, tolerantniji i cak dobri!

Ljubi babac

JazzBa Naco 8) ?
nema te 100 godina...sta se radi na estradi?

ja onako nisam nikad razmisljao,hehe...