Forum za podršku u oporavku

2. Zelja za samounistenjem... Mislim da nisam jedini ovdje koji nosi to prokleto sranje u sebi. Ne znam koji je to kurac, ali fakat postoji. Ta autodestruktivna crta moje licnosti zeli da se ja drogiram, da propadnem, da crknem na ulici ili da umrem od hepatitisa... Tom dijelu mene je hepatitis bitan, cisto da zna da postoji nesto sto jebe moju buducnost.

E 'fala kurcu da ima i neko (ne)normalan, ko je svjestan situacije, zvane narkomanija i posledice.
Ta autodestruktivnost i jeste po meni glavni saraf,nesto od cega sve pocinje i cemu se sve vrijeme drogiranja tezi...Sad ce ovi iz komuna da negiraju,mozda i Sanela ubaci koju naucnu,al' je tako,vecini junkie-a,ili onom sto ostane od njih.
To prokletstvo je uvijek tu.Meni bude i dobro nekad,pravo dobro.Ali znam da me ceka prokletstvo,kao vojska poslije odsustva,kao zatvor poslije vikenda,i nema teorije da se izbjegne.Previse je sranja bilo da se jednostavno izbrise za 2-3 godine.Ne mogu da se zavaravam stokakvim sranjima,razgovorima,ispijanjima kafa po bastama,''druzenjima''zbog prevencije,prizivanje Sila ovih-onih...Previse je surova realnost,da bi sam sebi maz'o oci.
Jedina pozitiva u svemu tome je sto znam, da svakog dana moze da se desi da odem u picku lijepu materinu,i unaprijed se pripremim za docek...dokle?neznam...

Ok . narkomanska egocentricnost-to je teoretski naziv, svima poznat. ta bahata narkomanska egocentricna zelja da pomazuci drugima pomazu sebi. ok, Vlado. Nisi dobrica . javno iznosenje stvari i otvaranje je pomoglo drugima. To ja fakat.
Da. svi smo unistavali sebe, iz ovih ili onih razloga. To je i s medicinskog aspekta. zelim ti Vlado da budes srecan tokom apstinencije jer je to produzava

heroinapg wrote:. zelim ti Vlado da budes srecan tokom apstinencije jer je to produzava

Neće sanela ništa reći s naučnog aspekta, samo ću potvrditi ovo što heroina napisa.
Možda drugi put napišem štagod pametnije na temu samodestruktivnosti...

Srecan sam sad prilicno... Mislim, okej sam. Ne fali mi nista, valjda.

Fakat bih volio da se namlatimo na temu autodestrukcije. Sanela bujrum, kad nadjes vremena... Vudd, provalio sam da si isti kad sam procitao ono kako si gledao dokumentarac o dzankozama i nesto ti se svidjelo. I Sagi je napisao nesto slicno. Mislim da ima jos takve ekipe. Pazi sta sam ja napisao u prici koju pisem :

"... Nisam mogao, a da se cinicno ne nasmijem. Da, svi cemo se izlijeciti i svi cemo se, kao saucesce, primati na duhovnu muziku i sokove od ananasa i jabuke... Doktor je presao preko tog mog smijeha i napustio nas, sasvim dobro raspolozen. Doveo nas, valjda, u red. Zanesenjak... Niko se jos nije poceo drogirati zbog muzike, to bi cak i onaj brkati dobricina sa Ade trebao znati. Ne odredjuje muzika nas karakter, vec mi po karakteru biramo muziku koju cemo slusati. A ja sam rock, metal, punk, poceo slusati dosta rano. Prvi koraci su bili jos u osnovnoj skoli, mnogo ranije nego sto sam poceo da se ubijam alkoholom i sedativima i odgovore trazim na dnu kese pune sintelan ljepila... Nisam bio bas neki romantican klinac, slageri i pop baladice su mi najcesce izazivali cinican osmijeh na licu. Nikad nisam mogao da provalim - zasto neki ljudi placu dok gledaju patetican film... Pa ja sam konstantno navijao za negativce. Negativci uvijek moraju da izgube, to je prokleti stereotip. A najvise od svega sam volio dobre lose momke, one tipove koji su sjebani i dobri u isti mah, radi pravde moraju da stradaju zbog svega loseg sto su ucinili, mada su lose stvari radili iz najboljih namjera... Da, Vlado je oduvijek gotivio ljude koji bi drugi jednostavno nazvali – luzerima... Prve informacije o drogi, ako izuzmemo scene iz filmova i to, pokupio sam iz knjige ”Mi, djeca sa kolodvora Zoo”. Dok su se normalni, obicni klinci gadili na prizore iz knjige i bivali zaprepasteni i preplaseni opasnostima koje ovisnost nosi, ja cijelo vrijeme u tome vidio neku tragicnu ljepotu... Meni su se narkomani svidjali i navijao sam za njih, ali sam ujedno zelio da umru od droge, da ne uspiju i ne izlijece se, pa da svi budu tuzni i oplakuju njihovu smrt. Da li sam jos i tada postao ovisnik, u sedmom i osmom razredu osnovne ? Nije li sve ono sto se kasnije desavalo samo posljedica mog odavno formiranog cudnog pogleda na zivot, posebnog sistema vrijednosti koji sam razvio, te ratnih okolnosti koje su radjanju narkomana u potpunosti isle u prilog ?! Da li bi se primarni razlozi za moje propadanje morali potraziti negdje rano u djetinjstvu ?..."

Mislim, ako se lozis na negativce u filmovima, knjigama i zivotu, zar onda nije normalno da i pozelis biti negativac ? Dobar los magarac.

Interesuje me ima li nas jos ovakvih ?

Smijesno je da me u prici sve vuce na to da glavni junak tj. ja, na kraju umre od gudre ... Tako cu i napraviti.

vudd wrote:

2. Zelja za samounistenjem... Mislim da nisam jedini ovdje koji nosi to prokleto sranje u sebi. Ne znam koji je to kurac, ali fakat postoji. Ta autodestruktivna crta moje licnosti zeli da se ja drogiram, da propadnem, da crknem na ulici ili da umrem od hepatitisa... Tom dijelu mene je hepatitis bitan, cisto da zna da postoji nesto sto jebe moju buducnost.

E 'fala kurcu da ima i neko (ne)normalan, ko je svjestan situacije, zvane narkomanija i posledice.
Ta autodestruktivnost i jeste po meni glavni saraf,nesto od cega sve pocinje i cemu se sve vrijeme drogiranja tezi...Sad ce ovi iz komuna da negiraju,mozda i Sanela ubaci koju naucnu,al' je tako,vecini junkie-a,ili onom sto ostane od njih.
To prokletstvo je uvijek tu.Meni bude i dobro nekad,pravo dobro.Ali znam da me ceka prokletstvo,kao vojska poslije odsustva,kao zatvor poslije vikenda,i nema teorije da se izbjegne.Previse je sranja bilo da se jednostavno izbrise za 2-3 godine.Ne mogu da se zavaravam stokakvim sranjima,razgovorima,ispijanjima kafa po bastama,''druzenjima''zbog prevencije,prizivanje Sila ovih-onih...Previse je surova realnost,da bi sam sebi maz'o oci.
Jedina pozitiva u svemu tome je sto znam, da svakog dana moze da se desi da odem u picku lijepu materinu,i unaprijed se pripremim za docek...dokle?neznam...

Ej, ali je se "fakat" slažem sa tobom !!
Ali ono baš baš ..
Tačnno imamo istu definiciju ebenog postojanja na planeti ebenoj Zemlji ..

Vlado_M wrote:Srecan sam sad prilicno... Mislim, okej sam. Ne fali mi nista, valjda.

Fakat bih volio da se namlatimo na temu autodestrukcije. Sanela bujrum, kad nadjes vremena... Vudd, provalio sam da si isti kad sam procitao ono kako si gledao dokumentarac o dzankozama i nesto ti se svidjelo. I Sagi je napisao nesto slicno. Mislim da ima jos takve ekipe. Pazi sta sam ja napisao u prici koju pisem :

"... Nisam mogao, a da se cinicno ne nasmijem. Da, svi cemo se izlijeciti i svi cemo se, kao saucesce, primati na duhovnu muziku i sokove od ananasa i jabuke... Doktor je presao preko tog mog smijeha i napustio nas, sasvim dobro raspolozen. Doveo nas, valjda, u red. Zanesenjak... Niko se jos nije poceo drogirati zbog muzike, to bi cak i onaj brkati dobricina sa Ade trebao znati. Ne odredjuje muzika nas karakter, vec mi po karakteru biramo muziku koju cemo slusati. A ja sam rock, metal, punk, poceo slusati dosta rano. Prvi koraci su bili jos u osnovnoj skoli, mnogo ranije nego sto sam poceo da se ubijam alkoholom i sedativima i odgovore trazim na dnu kese pune sintelan ljepila... Nisam bio bas neki romantican klinac, slageri i pop baladice su mi najcesce izazivali cinican osmijeh na licu. Nikad nisam mogao da provalim - zasto neki ljudi placu dok gledaju patetican film... Pa ja sam konstantno navijao za negativce. Negativci uvijek moraju da izgube, to je prokleti stereotip. A najvise od svega sam volio dobre lose momke, one tipove koji su sjebani i dobri u isti mah, radi pravde moraju da stradaju zbog svega loseg sto su ucinili, mada su lose stvari radili iz najboljih namjera... Da, Vlado je oduvijek gotivio ljude koji bi drugi jednostavno nazvali – luzerima... Prve informacije o drogi, ako izuzmemo scene iz filmova i to, pokupio sam iz knjige ”Mi, djeca sa kolodvora Zoo”. Dok su se normalni, obicni klinci gadili na prizore iz knjige i bivali zaprepasteni i preplaseni opasnostima koje ovisnost nosi, ja cijelo vrijeme u tome vidio neku tragicnu ljepotu... Meni su se narkomani svidjali i navijao sam za njih, ali sam ujedno zelio da umru od droge, da ne uspiju i ne izlijece se, pa da svi budu tuzni i oplakuju njihovu smrt. Da li sam jos i tada postao ovisnik, u sedmom i osmom razredu osnovne ? Nije li sve ono sto se kasnije desavalo samo posljedica mog odavno formiranog cudnog pogleda na zivot, posebnog sistema vrijednosti koji sam razvio, te ratnih okolnosti koje su radjanju narkomana u potpunosti isle u prilog ?! Da li bi se primarni razlozi za moje propadanje morali potraziti negdje rano u djetinjstvu ?..."

Mislim, ako se lozis na negativce u filmovima, knjigama i zivotu, zar onda nije normalno da i pozelis biti negativac ? Dobar los magarac.

Interesuje me ima li nas jos ovakvih ?

Smijesno je da me u prici sve vuce na to da glavni junak tj. ja, na kraju umre od gudre ... Tako cu i napraviti.

i tu se ja potpisa

Vlado_M wrote:Srecan sam sad prilicno... Mislim, okej sam. Ne fali mi nista, valjda.

Fakat bih volio da se namlatimo na temu autodestrukcije. Sanela bujrum, kad nadjes vremena... Vudd, provalio sam da si isti kad sam procitao ono kako si gledao dokumentarac o dzankozama i nesto ti se svidjelo. I Sagi je napisao nesto slicno. Mislim da ima jos takve ekipe. Pazi sta sam ja napisao u prici koju pisem :

"... Nisam mogao, a da se cinicno ne nasmijem. Da, svi cemo se izlijeciti i svi cemo se, kao saucesce, primati na duhovnu muziku i sokove od ananasa i jabuke... Doktor je presao preko tog mog smijeha i napustio nas, sasvim dobro raspolozen. Doveo nas, valjda, u red. Zanesenjak... Niko se jos nije poceo drogirati zbog muzike, to bi cak i onaj brkati dobricina sa Ade trebao znati. Ne odredjuje muzika nas karakter, vec mi po karakteru biramo muziku koju cemo slusati. A ja sam rock, metal, punk, poceo slusati dosta rano. Prvi koraci su bili jos u osnovnoj skoli, mnogo ranije nego sto sam poceo da se ubijam alkoholom i sedativima i odgovore trazim na dnu kese pune sintelan ljepila... Nisam bio bas neki romantican klinac, slageri i pop baladice su mi najcesce izazivali cinican osmijeh na licu. Nikad nisam mogao da provalim - zasto neki ljudi placu dok gledaju patetican film... Pa ja sam konstantno navijao za negativce. Negativci uvijek moraju da izgube, to je prokleti stereotip. A najvise od svega sam volio dobre lose momke, one tipove koji su sjebani i dobri u isti mah, radi pravde moraju da stradaju zbog svega loseg sto su ucinili, mada su lose stvari radili iz najboljih namjera... Da, Vlado je oduvijek gotivio ljude koji bi drugi jednostavno nazvali – luzerima... Prve informacije o drogi, ako izuzmemo scene iz filmova i to, pokupio sam iz knjige ”Mi, djeca sa kolodvora Zoo”. Dok su se normalni, obicni klinci gadili na prizore iz knjige i bivali zaprepasteni i preplaseni opasnostima koje ovisnost nosi, ja cijelo vrijeme u tome vidio neku tragicnu ljepotu... Meni su se narkomani svidjali i navijao sam za njih, ali sam ujedno zelio da umru od droge, da ne uspiju i ne izlijece se, pa da svi budu tuzni i oplakuju njihovu smrt. Da li sam jos i tada postao ovisnik, u sedmom i osmom razredu osnovne ? Nije li sve ono sto se kasnije desavalo samo posljedica mog odavno formiranog cudnog pogleda na zivot, posebnog sistema vrijednosti koji sam razvio, te ratnih okolnosti koje su radjanju narkomana u potpunosti isle u prilog ?! Da li bi se primarni razlozi za moje propadanje morali potraziti negdje rano u djetinjstvu ?..."

Mislim, ako se lozis na negativce u filmovima, knjigama i zivotu, zar onda nije normalno da i pozelis biti negativac ? Dobar los magarac.

Interesuje me ima li nas jos ovakvih ?

Smijesno je da me u prici sve vuce na to da glavni junak tj. ja, na kraju umre od gudre ... Tako cu i napraviti.

Ne seri Vlado !!!!!!!
Eto tako da ti kažem..
A što se ostalog tiče i mene to baš fascinira i ono super-cool mi je!!
Oni su mi baš ono hrabri uvek bili i jaki i dosledni sebe.. Kakva ironija
Mada mi kraj bilo kakve priče nikada nije ni padao na pamet.. Uvek mi je bilo interesantno samo sada i ovde, da bih razmišljala nešto unapred ..
Ono kao ona "umri mlad i budi lep leš"
Hoćemo li da krasimo groblja ljudi, hmh ??

Smijesno je da me u prici sve vuce na to da glavni junak tj. ja, na kraju umre od gudre ... Tako cu i napraviti.

Ljudi imaju tendenciju da se vraćaju na mesta svog samouništenja. Tako potvrđuju svoj identitet. Valjda. Nisi izolovan slučaj. Svi mi smo "slučajevi" koji u antiherojima vide deo sebe. Da li smo rođeni takvi ili su okolnosti na to uticale, manje je bitno. Neki psiho-kurac-palac-analitičar je još pre jednog veka formulisao nešto što je nazvao mortido (suprotno od libido, koji predstavlja pohotu ka životu). Kako god, kažu da je mrak samo odsustvo svetla. Mi smo narkomani sa odsustvom dopa, jbg.

Ne bih više da mračim. U svakom slučaju, na tvojoj sam strani.

Smijesno je da me u prici sve vuce na to da glavni junak tj. ja, na kraju umre od gudre ...

Da, samo za razliku od literature u stvarnom zivotu takva zavrsnica ne ostavlja poetski utisak...

Zona Sumraka wrote:

Smijesno je da me u prici sve vuce na to da glavni junak tj. ja, na kraju umre od gudre ...

Da, samo za razliku od literature u stvarnom zivotu takva zavrsnica ne ostavlja poetski utisak...

Jebaji ga ustvari zato i vrijedi ova borba