Forum za podršku u oporavku

E moja dinela ti blokatori su skuplji nego ovaj net kekekkek

Poceo sam citati tvoju ispovest pred spavanje Andjele, i u pocetku mi je delovala veoma informativno i zanimljivo. Ubrzo sam zatekao sebe kako ne mogu da odvojim oci o tvojih redova, i kako upijam svaku tvoju rec koja me je sve vise i vise cepala i pocnjala da izaziva tup bol u stomaku.
Posle dva i po sata citanja tvojih postova zavrsio sam sa jednom hladnom suzom na obrazu koja se istopila u ponos na nekoga kao sto si ti Andjele...


Iako je moj zivot bio prilicno buran u smislu relativno cudnog detinjstva sa jednim roditeljem i dozom bunta u procesu odrastanja, mene droga nikada nije privlacila. Bas zato i pisem moj str8 komentar, jer zelim da cujete i tu stranu. Ja sam jedan veoma "navuchen" lik ali ne na drogu vec na zivot i poetiku. Prozivljavati sve to cistog mozga i otvorenog srca je ono za cim svi mi tragamo. Videcete da je slicna stvar u pitanju, i po mojoj proceni, porivi su identicni.
Naime, s'obzirom da mi je otac bio hipik a majka istoricarka umetnosti, vec vam je jasno kako se taj brak rasturio iz mesta cim sam se ja rodio. Odrastao sam samo sa majkom koja je naviknuta na Titovo vreme i imucne roditelje, bila uskracena za osecaj odgovornosti ili vizije buducnosti. Kao mali gledao sam citavu moju familiju kako bez imalo radnih navika ne mogu sebe naterati da mrdnu prstom u zivotu i stvore temelj svojoj deci, ili sebi. Svi oni su starili polako, usamljeni, prodavajuci pokucstvo, nekretnine i varajuci drzavu preko veza i vezica samo da bi dosli do para koje ce im omoguciti raskosan zivot na koji su navikli. Apsurd....rusiti zidove oko sebe, varati prijatelje, otudjiti uspomene....da bi vam bilo bolje?
Zvuci vam poznato, zar ne?

Imao sam veliku srecu sto sam odrastao u takvom okruzejnu. Dovoljno sam shvatio jos u najranijim danima koliko je bitno vladati svojim zivotom, i mislim da je ovo kljucni momenat u ovom mom postu. Jedina istinska sloboda koju mozete imati je mogucnost vladanja svojim zivotom do krajnjih granica. Mogucnost da ostvarite sve sto pozelite u svakom trenutku kad to pozelite, i sto je najbitnije da to podelite sa ljudima koje najvise volite. Svaki dan, svaki minut i svaki tren onda postaju prava ekstaza.
Elem da nastavim pricu.
Dosao je period kraja osnovne i pocetka srednje skole. Poceo sam da sviram u jednom popularnom Beogradskom bendu i slava je pocela da udara u glavu. Bilo je para, bilo je devojaka, bilo je alkohola, bilo je "prijatelja"....sve to se nudilo na zlatnom tanjiru. Svako vece zurke, svako jutro intervjui. Cak su mi profesori u skoli pravdali izostanke i po nedelju dana zbog mojih koncerata. Nebo je bila granica. Moji drugovi sa kojima sam svirao i ostali koji su me okruzivali su dosli do vrha. Jednostavno sve sto se pozeleti moze su imali. Pocelo je sa travom, pa se dalje i nastavilo. U citavoj toj prici ja sam naravno probao travu, i bilo mi je izuzetno cudno i novo. Ali posle drugog puta sam u sobi punoj polusvesnih ljudi, i isprepletanih tela zeljnih orgijashenja, ustao i rekao da zelim mnogo vise od zivota, da mi ovo nije dovoljno ni za jedno vece.....zeleo sam mnogo vise. Imao sam poriv da osetim slast zivota i slast snova u svojim ustima. Zeleo sam da progutam parce neba dok me celog ne ispuni. Ali to nije bio nacin.....zeleo sam da budem slobodan i vladam svakim trenutkom samo iz tog razloga da bi bilo kvalitetnije.
Umesto da sanjam u cosku neke sobe dok mi se nudi sve na tanjiru..zeleo sam mnogo vise. Zeleo sam da jasem konje Shkotskim brdima, zeleo sam da pijem crveno vino iz srebrnih pehara u starom zamku, zeleo sam da zavijam sa choporom vukova, zeleo sam da obrniem citav svet naglavacke sa nekim koga cu najvise voleti. Za to je postojao samo jedan nachin......ambicija.
Ubrzo sam se navukao na druge stvari koje su mi pomagale u samospoznaji. Velike misli, duboki tekstovi....puno sam pisao i puno sam slikao umetnost mi je otvorila prozor duse i dala mi slobodu koju sam zeleo. Sedeo sam nocima uz zar cigarete i inspirativnu muziku i kreirao svetove o kojima se samo sanja, bili su mi na dlanu, mogao sam da ih udahnem. Mojoj sreci nije bilo kraja. Onda sam nakon par meseci otkrio drugu stranu medalje......ipak sam ja idalje bio tu, mali ja. Bio sam gospodar sopstvenog univerzuma nocu, a srednjoskolac sa izgubljenim pogledom danju. Dok sam se iznova budio u istom malom krevetu i razmisljao skoli i svirci, shvatio sam da se cepam jer gresim silno uporno hraneci u meni nesto za sta sam mislio da izaziva kreaciju, ali ne.....gajio sam sebicno mali svet koji me je izjedao a da ja to nisam ni video. Ja sam u tom periodu bio skolski primer narkomana u zacetku iako sam bio strejt. Srecom toliko sam bio ambiciozan i zeljan kontrole nad sopstvenim zivotom da se sve to zavrsilo sa onom travom sa pocetka teksta.
Shvatio sam da se na mene lepe devojke zeljne avanture, zurki i zezanja dok bih ja bulaznio o dalekim svetovima, ljubavi, umetnosti i lepoti kreacije. Naravno da su me gledali kao frika jer su samo zelele da se "urade" i kresnu sa mnom i to je sve. Shvatio sam da to ne ide...barem ne u mom slucaju. Zeleo sam samo da zivim zivot punim plucima i budem totalno stabilan. Zeleo sam da stvorim nesto sto niko oko mene nije..neke normalne stvari koje su verovali ili ne bile izazov. Izazov je bilo biti normalan u mom okruzenju. Kad odrastes okruzen parazitima u porodici, polusvesnim drugovima u skoli, promasenim devojkama u vezama.......shvatis da je biti razlicit teska stvar, i u tom trenutku biti buntovan znaci biti normalan. Moji snovi su bili isuvise veliki i jaki da bih ih se odrekao i priznao da su daleko. To nisam zeleo. U 20-oj sam presekao i shvatio sam da moje zelje i mastanja moraju postati realnost i da je to jedini nacin na koji ja mogu funkcionisati. Izasao sam iz benda, otkacio drustvo, prodao bubnjeve i kupio kompjuter. Poceo sam da sedim kod kuce iz veceri u vece i dok su drugi izlazili i padali drogirani po hodnicima Beogradskih klubova, ja sam ucio stvari koje tek treba da se pojave u svetu. U to doba sam otkrio digitalno slikarstvo i skupljao pare da bih narucivao knjige iz inostranstva i ucio po celu noc, pa nakon toga isao u skolu. Trajalo je godinama, islo je polako i svi su me pljuvali. Mislili su da sam izgubljen u nekim svetovima koji ne postoje.....da mi prolazi mladost i da gubim mnogo. Nisu me slusali kad sam pricao da je upravo to sto radim prvi korak do raja. U 23-oj sam dobio prvi posao profesora u savezu Informaticara, i odmah sam otisao od majke i uzeo svoj stan jer sam zeleo da kreiram sam svoj zivot od nule. Tada je za mene ucenje da kuvam bilo avantura, cenkanje na pijaci, krecenje, popravljanje svega po stanu......mislili su da sam debil i drustvo me je idalje pljuvalo. Idalje smo se super druzili tu i tamo jer smo imali dobar odnos ali smo se mnogo razlikovali. Malo po malo postajao sam sve srecniji i srecniji. Imao sam sve vise i vise pravih i iskrenih prijatelja koji su poceli da cene one kvalitetne stvari u meni, devojke su sad trazile kvalitetnije stvari od ciste avanture.....sve je pocelo da se menja. Moj uspeh je poceo da raste vrtoglavom brzinom i vise nije bilo nazad, uzivao sam u svakom trenutku, u svakom zraku sunca, u svakoj zvezdi i svakoj kapi kise na kalemegdanu. Idalje izgledam cesto kao vampir obucen u crno sa puno mindjusa i prstenja i nikada ne bi ste rekli da je ovo moja zivotna prica da me vidite na ulici. Ova prica govori o tome kako sam zeleo da budem drugaciji ali sam izabrao srecom pravi nacin.
Idalje sam "navucen" na zivot, idalje grabim zivot grcevito i ne dam mu da se iskobelja jer vredi znojiti se za ljubav, romantiku, kisu, prijatelje, porodicu, moje slike i sve ono sto sto vas cini iskreno ispunjenima.


Iako vam sve ovo zvuci kao promasena tema, ipak je poriv isti. Moja prica govori o tome kako sam zeleo da budem drugaciji, govori o tome kako nisam mogao da se uklopim, kako sam zeleo mnogo vise od zivota nego da balavim po propalim zurkama i vucem se kuci u hladnim autobusima. Moja prica govori o mojim "nerealnim" snovima u kojima sam zeleo idealan zivot i idealan svet, moja prica govori o zelji za istim osecajem koji uporno juri svaki narkoman. Jedina je razlika u tome sto sam krenuo drugim putem i izabrao nacin koji osigurava da svoje parce raja podelim sa nekim koga cu najvise voleti i sa kim cu ceo svet stvoriti dok koracamo kroz zivot drzeci se za ruke.

Posle svega ovoga vam mogu reci samo par stvari. Napunio sam 30 prosle nedelje, i mogu vam reci da Skotski vazduh mnogo para pluca dok jasete po brdima, vino u skandinavskom dvorcu je uvek dobro ako ga pijete dok kisa pada po davno zaboravljenom kamenu, a vukovi divno zavijaju i prijaju oko vas samo ako su barem malo pripitomljeni...


Andjele ova prica je samo za tebe ovde ispricana. Ti si neko kome se ja neizmerno divim, neko ko je imao toliko snage da odluci i presece u trenutku kada tracak svetlosti ispred tebe nije ni postojao. Divim se tome sto si odlucila da pipas po mraku i potrazis izlaz....sama, a da nisi ni znala sta te ceka. Jedino skloniste i utociste ti je bila droga, a to si odbacila zarad neceg veceg za sta nisi ni bila sigurna dali ce ti uopste doci. Podsecas me na mene, zato sto nosis snagu ispred koje bi ceo svet pao na kolena i poklonio ti se.


Bila je jedna hladna suza dok sam citao tvoje redove, ali je na kraju ostao veliki i najiskreniji ponos na nekoga kao sto si ti Andjele...

Ljudi, pricala sam sa Petrom. Ovaj post nije bio samo DA namijenjeen kao sto smo svi tako shvatili, makar pretpostavljam da su i drugi tako shvatili.
Decko je rekao da bi mu bilo drago da se napise pokoji komentar na njegovu storiju. A, znam da vas je taknuo pa slobodno pisite.
Ja cu svoj post opet staviti ovdje gdje mu je i mjesto. :smt039

E pa bio bi red i vasa D.A. da se javi!!!!!
Cao svima!!!
Ovako, imala sam neke probleme jedno vreme tako da nisam mogla da se javim, a trenutno nemam internet. Nadam se da ce uskoro biti sve po starom i da cu ponovo biti na forumu.
Desavalo mi se svasta za ovo vreme. Prvo da kazem nesto u vezi Petra. Ja i petar se volimo, zajedno smo i jako nam je lepo. Presrecna sam sto pored sebe imam osobu koja nema dodirne tacke sa drogom, imam osobu koja zna sta hoce od zivota, on je neko ko se trudi i ko zeli da uspe i jako mu se divim. Pre svega me razume, zna za moju proslost ali mu ne smeta to sto sam bila. Erineja je takodje odusevljena sto sam konacno nasla nekoga ko je normalan i ko me postuje. Petar je neko ko stvarno vredi! Sto se moze videti iz njegovog posta.Sta da vam kazem, posle toliko patnje i mucenja sada sam presrecna i zadovoljna svojim zivotom.
Odlucila sam da nastavim studije i da se prebacim na odsek za menadzment.
Jedno vreme sam radila kao instruktor u teretani, sada je ta teretana zatvorena ali je velika verovatnoca da za par meseci pocnem ponovo da radim u drugoj.
I dalje sam na blokatorima, ali imam utisak da mi sve manje trebaju.
Imam predivne prijatelje koji su se pokazali kao pravi prijatelji i sa njima mi je predivno. Idemo na zurke, izlazimo, druzimo se i jako mi je lepo. Ne treba nam droga da bi smo se lepo proveli.
Sa Erinejom sam u potpunosti izgladila odnose, slazemo se bolje nego ikada pre i prezadovoljna sam.
Sa Dachom sam prekinula sve odnose, cak je dobio i batine od mene. To je i zasluzio. nakon lecenja on je probio blokadu Naltrexone-a i sada se i dalje drogira, postao je kleptoman, strasno je propao ali vise se uopste ne brinem za njega niti me zanima.
Zivim jedan zdrav i prelep zivot i jako sam zadovoljna. Svi ljudi su kod mene primetili promenu i svi kazu kako sam mnogo pozitivnija i bolja nego ranije.
Evo vec 6-7 meseci je kako sam heroin ostavila iza sebe i osecam se kao da je ceo svet moj a zivot se smesi preda mnom!
Toliko od mene za sada.
Volim vas puno!

Kakav si ti to... Covek?!
Toliko sam se izgubila u ovim redovima...

Volja, snaga, plan, SVEST!



E jebem ti...

Iskreno ja sam u blagom soku od kad sam prvi put procitala njegov post zato nisam nista ni komentarisala,sada sam ga procitala ja mislim 15 put i opet ostadoh bez texta....Petre jedno cu ti reci svaka ti cast i cuvaj mi moju drugaricu,nedaj vetrovima da je oduvaju,ona jeste jedna jaka osoba ali ipak....drzi ti nju kad vetar pocne da duva Sto se tice tvog zivota ja verovatnp ni delic ne bi postigla jer nisam toliko uporna i nemam toliko strpljenja nizasta,zato mogu samo da ti kazem svaka ti cast,tek sada uzivaj u svemu tome sto si postigao i naravno ides dalje ka svojim ciljevima....cmok za oboje i pozdrav !

Prvo ti nisam htjela kvariti post cak mi se cini da sam kao uljez bila tamo i upijala svaku tvoju rijec i samo ti zelim reci da si me jako pogodio svojim rijecima.Nije bila suza kod mene nego me jeza prosla kad sam zavrsavala citanje a ona mi uvijek dodje kad nesto pravi ili istinsko vidim ili dozivim ili neku poruku primim.
Tvoja prica me potakla da na dosta toga razmislim, dala mi je nadu, snagu i poticaj da nastavim svoju borbu.
No, rekao si da je ok pisati i da te veseli vidjeti da si pozitivno utjecao na nas.
Dao si mi nadu i poticaj da je ispravno i u redu imati ciljeve i snove te se treba boriti i izboriti za njih.
Nadu da se upornost isplati jer zivot i Bog su pravedni te ne zaborave dati ti nagradu za tvoja zalaganja.
I u redu je biti poseban, drukciji i ne obazirati se na komentare drustva.Iako se mnogi ljudi upravo boje da po bilo cemu iskacu od "normale".
Sve i jdena osoba koja je skupila hrabrost i donijela odluku da prestane sa drogom je jako brzo potom dobila toliko iznenadjenja, toliko dobrog, toliko lijepih trenutaka i gotovo sam sigurna da ne postoje izuzeci koji su bivali kaznjeni nakon prestanka. Citam i vidim i cujem price. Svatko je dobio svoj jack pot zivota, kroz ljubav, posao, brak, djecu nijedna osoba nije ostala bez nagrade.

Zaista mi je puno srce kad vidim da vam je prica o meni i DarkAngel-u, kao i moje i njeno individualno iskustvo, donelo svetliju nadu i zdraviju motivaciju. Svi koji su na ovom forumu vec regostrovani, su napravili najbitniji i najveci korak u pravcu novog i definitivno boljeg zivota po mom misljenju.
Iskreno se nadam da ce ovaj vid zdrave komunikacije koji ste do sada vec ovako konstruktivno i poucno razvili, samo jos vise uznapredovati i pomoci sve vecem broju ljudi, kojima je pre svega podrska najpotrebnija.
Toliko novih avantura ceka na sve vas koji u ovom odlucujucem trenutku, rezimirate svoja vredna iskustva koja izuzetno mnogo znace za buduce smele korake, koji nesumljivo donose zivot kreiran kroz blistavu vizuru.

Zvuci bajkovito, zar ne?
Vec sad sve ovo deluje mnogo blize i realnije kad evocirate motivaciju za gigantski pozitivni korak, koji je vecina vas do sada napravila...

Petar puno uspeha,srece i ljubav tebi i DarkAngel zelim vas i sve srca,iz iskustva znam da nista nije nemuguce ako covek nesto jako voli i iz dubine srce verujem da ce vasa prica imati jako sretan kraj :smt049 PDT_Love_06

Zdravo svima!
Nije me bilo dosta dugo, a mislim da je vreme da napisem malo o tome kako sam sada,sta mi se desava i kako zivim.
Vec je skoro kraj devetog meseca kako sam bila na lecenju, i za ovo vreme moj zivot se vrtoglavo promenio. Devet meseci ja zivim sasvim svesno,upijam stvari oko sebe. Redovno idem u Lorijen na kontrole, redovno pijem Nalorex.
U Lorijenu su mi zabranili alkohol na neko vreme.
Sada zivim u Beogradu, sa osobom koju volim, divno mi je. Jos vise mi je drago sto sam konacno nasla nekoga ko nema dodirne tacke sa drogama, a mislila sam da nikada u zivotu necu naci takvu osobu i da je izmedju mene i nekog takvog razlika isuvise velika. Prevarila sam se...
Experimentisem u kuhinji!
Planiram neko vreme da odem malo kuci pa kada se ponovo vratim da pronadjem neki posao ovde.
Sve u svemu, zivimzdravo itrudim se najvise sto mogu.
Sa mnajkom imam odlicna odnos,pricamo o svemu, i cini mi se kao da smo se jos vise zblizile posle mog lecenja.
Pozdravljam vas sve!