Forum za podršku u oporavku

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=7ync5XfNNPo[/youtube]

Nijedna garancija nije
toliko potrebna:

LJUDI ZIVE
DAVECI
JEDAN DRUGOGA
CITAVO VREME.

TI me davis:

Uvek kad Tebi ne mogu da kazem sta mislim,


Uvek kada moram da menjam boju svog glasa,
da Ti na primetis sta osecam,


Uvek kad govorim sam sa sobom
pravdajuci se pred svojim unutrasnjim sudijom — sto si Ti,


Uvek kad pred Tobom moram da se pazim i kontrolisem,

da Ti ne primetis

moje zelje i moje strahove.


MOJA JE OSVETA TO ISTO TRAZITI OD TEBE.


Svi zivimo guseci se.

Svi mi davimo.


Vreme je da pocnemo da disemo slobodno.

Vreme je da pustimo drugog da dise slobodno.

OTVORITI SE — to je.

Amin.

Teskoba se pojavi uvek kad je duh zatvoren,
bez da se moze siriti, leteti, traziti, delovati.

Teskoba se pojavi uvek kada se ne dopusti
da dusa zeli, oseca, tezi za necim.

Teskoba je zeleti disati — i ne uspeti.

Teskoba je trebati disati — i ne moci.

Mislim da ovo nisam objavio-i ako jesam...vredi da se reprizira!

Sanjao sam san da razgovaram s Bogom.

"Dakle, ti bi zeleo da razgovaras sa mnom?" rece Bog.

"Ako imas vremena" rekoh.

Bog se nasmesi.
"Moje je vreme vecnost.
Sta si me kanio pitati?"

"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"

Bog odgovori:

"Sto im je detinjstvo dosadno.
Zure da odrastu,
a potom bi zeleli ponovo biti deca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac,
pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju teskobno o buducnosti,
zaboravljajuci sadasnjost.
Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."

Bog me primi za ruku
Ostadosmo na trenutak u tisini.

Tada upitah:
"Kao roditelj,
koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?"

Osmehujuci se, Bog odgovori:

"Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju,
nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima...
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima,
nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno bice,
a potom su potrebne godine da se izleci.
Da nauce oprastati tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole,
ali to ne znaju izreci niti pokazati.
Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece.
Da nauce da dve osobe mogu promatrati istu stvar,
a videce je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi oprastati."


Ljudi ce zaboraviti sta si rekao.
Ljudi ce zaboraviti sta si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima p(r)obudio.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=9IDUxk9sSXI[/youtube]
Mislim na tebe.

Mislim da ovo nisam objavio-i ako jesam...vredi da se reprizira!

Sanjao sam san da razgovaram s Bogom.

"Dakle, ti bi zeleo da razgovaras sa mnom?" rece Bog.

"Ako imas vremena" rekoh.

Bog se nasmesi.
"Moje je vreme vecnost.
Sta si me kanio pitati?"

"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"

Bog odgovori:

"Sto im je detinjstvo dosadno.
Zure da odrastu,
a potom bi zeleli ponovo biti deca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac,
pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju teskobno o buducnosti,
zaboravljajuci sadasnjost.
Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."

Bog me primi za ruku
Ostadosmo na trenutak u tisini.

Tada upitah:
"Kao roditelj,
koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?"

Osmehujuci se, Bog odgovori:

"Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju,
nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima...
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima,
nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno bice,
a potom su potrebne godine da se izleci.
Da nauce oprastati tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole,
ali to ne znaju izreci niti pokazati.
Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece.
Da nauce da dve osobe mogu promatrati istu stvar,
a videce je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi oprastati."


Ljudi ce zaboraviti sta si rekao.
Ljudi ce zaboraviti sta si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima p(r)obudio.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=9IDUxk9sSXI[/youtube]
Mislim na tebe.

Spremao sam kutije sa stvarima iz nekih prošlih života.
I razigranih, klovnovskih osećaja. Između obećanja i neispunjenih želja.
Shvatio sam da su slova ispisana tvojom rukom odjednom oživela.
Gurajući moje srce pod giljotinu. Ipak na kraju.
Još uvek nosim ponosno tvoje poljupce na vratu.
Kao ogrlicu od orhideja. Tako redak nakit za gubitnike.

I za tren, već te vidim na balkonu.
Odevenu u crveni korzet, sa cigaretom na rubu usana.
Prezirno duvaš dim na krovove ovoga grada.
Princeza iz još jedne asfaltirane priče sa ruba. Voljena i prezrena.
Dobrodošao u slikovnicu užasa.
Zatvori prozore dok me privlačiš k sebi i zaključaj dvaput vrata.

Ne zameri što sam pripit.
Vino ili tvoja blizina.
Učinak je gotovo jednak.

Ulazim noćas u crnilo tvoje duše.
Zaboravio sam već kakav je to osećaj.
Zaboravio sam da se smejem. Ne umem da plačem.
Pobedila si me.
Bio sam šiveća mašina koja je svojim prstima nežno oblikovala tvoju kožu.
Sa dušom deteta koje ne raspoznaje bol.
Polomila si sve moje olovke i bacila me u karantin indiferentnosti.

Noć.

Podmuklo kucanje zidnog sata.
Premalo vremena za snivanje.
More sa telom utopljenika.
Hladnoća raja. Voćnjak posut snegom.
Prelaženje usnama preko kapaka i natrag..
Ljubav iz pakla.
Kaput bez dugmadi.
Crtanje sunčanog dana. Hm..
Možeš ti i bolje.
Telo u plamenu.
Slutnja u povojima.
Zečevi su uginuli za dobar ručak.
Nervozne oči u potrazi za srećom.
Svitanje pre vrhunca.
Neron bez plamena.
Umoran barmen i moja prazna čaša.
Produbljene bore od čekanja.
Stranac nasuprot ogledala.
Bankirano srce.
Teorija velikog praska.
Izbacila si me.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=2EBUom0ovHE[/youtube]

Zahvaljujući Tarantinovim Petparačkim pričama, svi znamo zašto se Quarter pounder with cheese u

Francuskoj zove Royale with cheese. To je jedan simpatičan filmski dijalog, ali samo amerima i englezima može

biti baš,ono, smešan. Meni je smešnije što oni i dalje mere palčevima, laktovima, nogama i ostalim delovima

tela. Kao vic o Muji što ne zna da broji kad mu odsečeš prste...

Gledajući godinama omiljeni mi Discovery, došao sam do zaključka da je krajnje vreme da se ubace neke nove

merne jedinice, koje bi važile u celom svetu. Što da se natežemo,k’o pijan sa gaćama, sa preračunavanjem,

kad Diskaverijanci imaju sjajne ideje? Eto, na primer, kad god je u pitanju nešto veliko, oni lepo kažu: to vam

je kao petnaest fudbalskih igrališta. Odmah stvorite sliku u glavi, jel’ da? Ako se radi o eksplozijama, onda nam

objasne: to vam je kao šest eksplozija u Hirošimi. Otkud meni predstava koliko je jedna kilotona, kaži mi,

brate, u Hirošimama, odmah mi bude jasno, evo, k’o da gledam.

Samo se vi smejte, za pedeset godina će ove i slične merne jedinice biti i u udžbenicima. Ako nas dele

granice, jezici i religije, bar ćemo kroz nauku biti jedinstveni. K’o otisak prsta.

MANS0N wrote:Hej Vuce kako ide?Mislim konkretno.

Gde si Mansone ?
Ide dobro,hvala na pitanju!
Dobro sam i osecam se isto tako.
Kako si ti?

MANS0N wrote:Nije lose.Puno obaveza,spremam se da idem,pa malo vremena za sve.Ides li tamo na sastanke,ja se jako obradujem kada tebe vidim?Ti si mi nekako specijalan,drago mi se ispricati sa tobom.

Da,idem redovno.Skupilo se dosta ljudi i sastanci postaju sve bolji i bolji.
Pa,hvala Ti druze.Cenim tvoju iskrenost!
Budi dobro i pozdrav!