Forum za podršku u oporavku

Polako i bez panike. Moras da prestanes da mislis na drogu svaki put kad je lose!

Roditelji....Ne mozes da promenis oca, mozes samo da prihvatis tog kojeg imas takvog kakav je. Ne ocekuj od njega ono sto ne moze, ne ocekuj da imas razgovore sa njim ako covek ne ume. Sagledaj ga onakvog kakav je i postavi svoja ocekivanja u granicama mogucnosti.

I ne zaboravi da posle kise dodje sunce, mozda ce vec sutra biti bolje

Draga Aleksandra, ja se uporno želim promjeniti ali mi slabo uspjeva... zašto ikako ne bih ti imala odgovor, jer sam i sama u nekoj vrsti zbunjenosti......svaki put kad mi je loše ja svaljujem krivicu na sve oko sebe.... pogrešno do bola i kasnije kad malo razmislim kajem se i sama sebi govorim koji mi je ku... u suštini roditelji su dobri prema meni samo sam ja ta koja izmišlja i nameće probleme...BESPOTREBNE....pokušavaju razumjeti budalu mene, ali nekada im uspjeva a boga mi većinom ne.... nakva sam čudna sorta djeteta......tata kaže majci ma sa onom malom je sve uredu samo je ona bezobrazna koliko je teška.... samo da hoće izvagati svij bezobrazluk shvatila bi ona mnogo, mnogo stvari u životu.... i kada je to rekao ja sam se stvarno zapitala koji mi đavo dođe u momentima pa sam takva..... kada sam na poslu super sam... shvatila sam da mene ovakvu samo rad i rad od jutra do mraka može izvući da ne razmišljam o glupostima i da ih ne sekiram... jer tako i nemam vremena nizašta, zar ne i oni su srećni kada radim jer vide daam bolja kad sam po cjeli dan u salonu.... tako ću se popraviti i biti bolja... jer oni to zaslužuju...... hvala ti što me kritikuješ i ujedno podržavaš.... pozzzzzzzzzzzzzzzzzzz 8)

JANO moja porodica reaguje sasvim pravilno, ali ja nisam realna prema njima, upravu ste sve što kažete......meni i majka isto tako govori, ali imam osjećaj da više utiču tuđe riječi nego one koje mi ponavljaju iz dana u dan....valjda je to što sam pomalo naopaka.... naravno još nisam stabilna i ne držim se normalnih pravila življenja............ naravno nije svijet stvoren samo za mene, svjesna sam toga, barem sam donekle svjesna nekih stvari...... a to u vezi tate, naravno otac je uvjek upravu...... mislim ponekad i nije jer očekuje da se ja preko noći trebam i moram promjeniti na bolje što nije nikako moguće....i nekad me ne razumije pa ja tako stalno se nešto tužakam na njega ..... dođe mi pa se ovdje ispucam maksimalno.......nikada ne bih mogla živjeti sama, jednostavno nisam taj tip... imam osjećaj da bih se baš tada pogubila ono skroz..... ne moraju to biti roditelji, može bilo ko samo ne sama......jer meni inače treba kontrola...... ne odbijam ja ići kod doktora.... eto baš slijedeće sedmice idem sa bratom u Sarajevo na kontrolu i da mi produži terapiju.......ma izdržat ću ja ve ovo.... moram radi sebe.... i jako me raduje kad mi ovako nešto napišete jer meni je potrebna kritika a vaša je jaka kao beton, super ste......to meni treba... mnogo pozdrava

Aleksandra budi slobodna i reci mi sve šta misliš, riječi nikada nisu od viška ma kakve one bile, to mi je i onako potrebno

Drago mi je da ne uzimas za zlo sta ti napisem

Ok, sad si vec na sledecem stepenu: shvatila si da se ti ponasas nezrelo, da ti nisi u pravu a ne roditelji. POmakla si se sa mesta, mada i da su oni pogresili a ne ti, opet ti dodje isto, oni su roditelji - njih ne mozes da menjas. Ono sto sada treba da ti bude cilj je da nadjes sebi neki novi nacin ispraznjavanja ili "pucanja" ili kako god hoces da nazoves to pa kad si dole misli na nesto drugo a ne na drogu. Smisli neku glupost, nema veze sta, bitno je da treniras sebe i svoj mozak. Znaci "bas sam ljuta, sad cu da se najedem cokolade i da zovem sve prijateljice da im kukam" isto pali. I onda kad dodje kriza ti probaj sebi to da kazes umesto da kazes "e hocu drogu"...Verovatno neces moci odmah to da upotrebis ali ce ti sigurno u toku izliva besa pasti na pamet, pa ces vremenom uspeti da promenis taj kodeks svog ponasanja. Znas i sama da je borba protiv crvova (kako ste ih vi ovde na forumu nazvali ) teska, ali ti trenutno nemas neku alternativu za periode kada ti crv proradi a to ti je vazno u borbi sa njim i da bi se pomerila sa mesta par koraka napred

Moje licno misljenje sto se tice tvojih roditelja je, da ponovim, da shvatis da su takvi kakvi su i da ne ocekujes od njih ono sto ne znaju. Namerno nisam rekla da ne ocekujes ono sto NE MOGU vec ono sto NE ZNAJU. Tvoj otac ne moze da zna koliko je narkomanija kompleksna bolest. Dobro, moze da se obrazuje ali po tvojoj prici ima tu mnogo drugih faktora (radi, cerka kojoj je sve pruzio je u pitanju, mozda je covek stara garda) tako da cisto sumnjam da ce ikada da se toliko udubi u TU stranu problema (ne kazem da nije u ostali deo tvoje bolesti i oporavka od iste). Cinjenica je da te voli i da je tu za tebe. Ako zelis da vam se promene odnosi moraces da nadjes drugi nacin komuniciranja sa njim. Ne treba da promenis sebe vec da nadjes uspesan nacin komuniciranja sa njim. Ne znam detaljnu situaciju ali ako vriska i cika ne pali i nije donela pozitivne rezultate, probaj nesto drugo. Mozda nesto tipa "Ne zelim sad da pricam jer razlicito gledamo na stvari i necemo se sloziti", ili "Danas se ne osecam dobro, molim te da se ne svadjamo pa cemo pricati kasnije" pa onda das vremena i sebi i njemu da se izduvate. Kasnije mozete da popricate o problemu bez vriske.

Ne znam koliko ce ti pomoci ovo sto ti pisem ali nadam se da ces nesto izvuci iz toga. Niko od nas nije u tvojoj kozi i mi mozemo samo da ti pisemo ono sto smo mi naucili u zivotu pa ti lepo uzmes ono sto je dobro u nasim savetima i spojis sa onim sto se tebi desava i odgovara i onim sto ti znas, i dodjes do resenja

Zelim ti svako dobro i samo napred u svojoj borbi!

Ćao, evo taman sam ušla u kuću sa posla, naravno odmah upalila komp, i usput čistim kuću, čim završim javljam ti se jer ti imam mnogo toga reći.... pusaaaaaaa

Aleksandra, ja prihvatam i upražnjavam sve savjete, jer oni zaista pomažu i pozitivno utiču na mene.... nekako mi u trenutcima otvore oči, a meni u ovakvoj situaciji veoma pomažu........evo npr. danas sam imala divno ispunjen dan, čitavo vrijeme su ljudi ulazili i izlazili iz salona zadovoljni svojim frizurama, a ja još ponosnija i zadovoljnija samom sobom.....i želim da mi svaki dan bude ovako lijep..... eeeee..... dani mi mogu biti dobri i pozitivni samo je do mene, a vjeruj mi ja se svim silama trudim da to bude tako jer sam svjesna da ću ako ovako nastavim biti zadovoljna i naravno svi ljudi koji me okružuju... prvenstveno moji mili roditelji koji zaslužuju i više od toga.......samo sam ja još labilna pa ponekad stvari i ne idu onako kako bi trebalo da bude, znači sve je to do mene.....ja imam poprilično čudno lijep odnos sa tatom, ja sam ti tatina ćerkica koja mu se uvali u krilo i voli se maziti......haha.... kebara od 25 godina...haha.....ali je on slab na mene i nekada ne može da shvati ili prije da prihvati moja gledanja i razmišljanja općenito na neke realne svakodnevne situacije ili stvari..... za njega su to glupa njemu neshvatljiva razmišljanja jedne hajdmo reći normalne djevojke....... ali ja mu uporno govorim da ja još uvjek nisam sva svoja poslije toliko godina drogiranja i da sam živjela u iluziji..... da ne mogu još uvjek pohvatati sve stvari i staviti ih na jedno pravilno i normalno mjesto...... pa zato sam se i obratila za pomoć kad sam vidjela ako nastavim voditi onakav prljavi život da ću totalno skrenuti sa pameti..... vjeruj mi da sam nastavila još onako živjeti 2 do 3 mjeseca ja bih sigurno završila na psihijatriji i sigurno bih skrenula, jer sam se počela totalno gubiti, sušiti, zaboravljati stvari, nisam imala pojma u pojedinim trenucima ni ko sam ni zašto sam tu i šta ja želim, itd....... jednostavno isključenje mozga........ i što mi otac kaže ti imaš kod mene jedan ogroman plus jer si otišla i sama potražila pomoć a tako je i bilo..... psihić mi je propisao neku exstra dobru terapiju, i mislim da je baš potrefio ono što meni treba....... sad jedva čekam kad ću kod doka da mi kaže svoje mišljenje i najvjerovatnije će da mi produži terapiju, što smatram normalnim......jer imam još uvjek dobro ludih prenosa.... npr. počnem se tako slatko smijati i odjednom paf..... bumm.... traass.... plačem do bola, ma ne revem ko krava.... nigdje veze, a svjesna sam toga...... ali crv..... sjetim se nečega bilo to lijepo ili loše.... znači treba meni još dosta vremena da ja čvrsto stanem na zemlju.... ustvari da rasčistim neke stvari u svojoj nebulozno svjesnoj glavi.... kadkad bogami i bezobrazno tvrdoglavoj...... kad mi se tako nešto desi u momentima jebo te kao da nisam ja.... jednostavno me nešto savlada i ne mogu se kontrolisati....... sada baš radim na toj kontroli osjećaja.... moram se unormaliti i biti ona stara dobra frizeka.... mislim ja dobro friziram hahaaaaa... nego moram sebi malo više mozak isfrizirata, zar ne i ne smijem starcima prosipati svoje hirove, majke mi bespotrebno pravo..... ma svjesna sam ja sebe donekle, ali treba vremena i vremena...... a ja ću se truditi i istrajati u svemu.... u ovim govnima u koje sam se sama uvalila..... želim to i moram.... nema mi druge...... želim da starci rahat žive i spavaju... mislim da sam im dovoljno sekiracije i zla nanjela...... sada raditi i na povjerenju i nadam se vremenom da će sve ovo samnom biti ok. vidi,vidi kako sam samo samouvjerena Aleksandra ha haaa...... e ovakvu se volim..... reci mi nešto lijepo i pametno potrebno mi je...... i hvala ti što si uz mene da čitaš ove moje ma......... pusssaaa :rolleyes: :rock: :rock: :rock: :rock:

Zaboravih spomenuti da me više nije strah onog sutra, onog jutarnjeg buđenja i još u krevetu ležim i kontam bože na šta će mi izaći ovaj dan da li ću se ponašati normalno i biti lijepa sebi ili će mi pasti neka ludost pa ću ispljuvati svo sranje koje nosim na duši i time vjerovatno uvrjediti nekoga...... e sada se budim, naravno svako jutro drugačija ali šapnem sebi nešto lijepo i smješno i dan mora da valja.... a ako se sredinom dana počne nešto da se kvari u mojoj glavi ja ga fino uzmem, dobro ga stisnem, sklupčam u jednu lopticu i nabijem brate nogom koliko imam snage........ tako se uspjevam izboriti da puna elana i sa radošću odem rabotati.......eeeee..... ima jedan dečko koji u zadnje vrijeme dolazi kao ono da zapalimo po cigar...... znam ga godinama i stvarno je cool, pristojan i što ti ja znam već šta aliii mali se nabacuje...... sada mi je sve to smiješno i simpatično, ali ko zna...... nisam ja za neke veze sada ali mota mi se po glavi pravo....pa vidjet ću prvo kako se ljubi....haha .....a za ostalo bit ćete informisani....... kao da mi je nekako život krenuo ljepšim tokom a, i osjećam se nekako bolje...... valjda što snjim stalno nešto brbljam ono o normalnim svakojakim i pametnim stvarima pa to nekako pozitivno utiče na mene..... i nije nikada bio u ovim vodama kao ja, i čini mi se da je ipak svijet bolji i bez dodatnog sranja koje smo kao debili unosili u sebe........ nastavit ću se družiti snjim prvenstveno što mi prija njegovo društvo i što pozitivno utiče na moju psihu kojoj naravno treba i takva vrsta lijeka....... pozdrav za sve....

Bravo,pametnice moja mala.Bravo,samo tako nastavi.I,nemoj zamjeriti sto sam te natrljala koji put.Ljepoto moja,bas sam sratna sto si nesto skontala u toj svojoj glavici.Cuvaj mi se i pozdravi mater.

Da, lagano dolazim u normalu, počinjem shvatati da sam napravila ogromnu grešku i da je došlo vrijeme da se to pokuša ispraviti i vratiti u normalu...... ne praviti greške nego pokvareno popraviti...... sa normalnim rezonima sve ću ja to dovesti u red, pa i vrijeme je bilo da dođem tobe.. a to što ste me ponekad znali naljepiti.... to meni usijanoj glavi i treba i nemam se ja pravo buniti, nego prihvatiti činjenice takve kakve su...... sada sam super kakva sam bila do neki dan, nekako sam draža sebi i imam osjećaj da ću ovakva sve teškoće lakše prebroditi nego onda kada izlaz vidim samo u svađi i dreci.... a to je stvarno nepošteno prema roditeljima sa moje strane......samo vi meni nastavite pisati sve što vam je na umu....vjeruj te pomaže..... istrenirala sam sebe da je kritika sastavni dio života i da je moram podnositi ma kakva ona bila, jer ona je upućena sa dobre strane......JANA veliki pozdrav i pozdravila sam mater i ona vas mnogo pozdravlja i uvjek joj bude drago kada mi nešto napišete......