Posted: Sat Jun 23, 2007 1:07 pm
Fora, samo secanje na stare dobre dane. Mada koliko su dobri bili je diskutabilno...
Page 12 of 63
Posted: Sat Jun 23, 2007 5:42 pm
Bitno je da su stari! Dobri ili loši, to je sad nebitno. Prošli...
Posted: Sun Jun 24, 2007 6:53 pm
Dakle, ovaj forum mi je stvarno talija!
Nevoljno odoh juče na neki rođendan na Adi Ciganliji (Oh Yeah Gypsy Foxy), napih se sasvim pristojno i na'vatah neku pjanu cicu
Nisam preterano sujeveran, ali ću stvarno morati češće da kucam, jer kako se ispostavilo, kada to redovno radim, sve mi ide od ruke
Nevoljno odoh juče na neki rođendan na Adi Ciganliji (Oh Yeah Gypsy Foxy), napih se sasvim pristojno i na'vatah neku pjanu cicu
Nisam preterano sujeveran, ali ću stvarno morati češće da kucam, jer kako se ispostavilo, kada to redovno radim, sve mi ide od ruke
Posted: Mon Jun 25, 2007 3:09 pm
Sinoć sam se baš smorio. Spremam se ja za spavanje, kad odjednom mi neko kuca. Otvaram vrata, i vidim starog ortaka koji liči na sve, osim na čoveka. Došao samo da me zamoli za neku pljugu...
Izađoh malo sa njim da popričam. Krenuo i on da se leči na nekoj privatnoj klinici. A lečenje... Plaćaš 20eu dnevno i dobijaš neke suludo velike količine metadona. Ako hoćeš da razgovaraš - ok, nema frke, ako nećeš - jebiga. 'Bem ti ja takav pristup. Još se ovaj rtak radio i pajdom preko toga.
Nikad se nisam lečio u nekoj ustanovi, međutim jako puno meni nekada (a i sada) bliskih ljudi je bacilo silnu lovu na to. Po njihovim pričama, na osnovu terapije tačno mogu da pretpostavim kod kog lekara se neko lečio u Drajzerovoj. Ti ljudi stvarno rade šablonski.
Ponavljam, ortak sada liči na sve, osim na čoveka. Zavoj na levoj ruci zbog nekakve opekotine.
Dešava mi se s vremena na vreme da osetim požudu prema dopu, što je i normalno za svakog (bivšeg?) narkomana. Uglavnom je osećam noću, dok čamim sam sa sobom u svojoj sobi, otvaram pasijans i slušam muziku. U trenucima požude kujem plan kako da se izdrogiram čim se probudim ujutru. Narednog dana odbacujem svaku mogućnost da se uradim. Želja je prisutna, ali tada razmišljam što racionalnije te ostanem strejt.
Uprkos tome što moj drug Majlo užasno loše izgleda i još nerazgovetnije sastavlja rečenice, ponovo sam osetio želju. Pričali smo o tome kako izdržavam bez droge, i čak sam mu pričao kako uopšte nemam želju za time, kako sam zaboravio kako izgleda flash i kako ne mogu više sebi da dočaram onaj ukus u ustima nakon ubrizgavanja horsa u vene.
Nakon petnaest minuta sam ućutao. Kuvalo mi je u stomaku. Onda sam mu zatražio da mi izbaci malo, tek da se podsetim. Na svu sreću nije imao ništa.
Osvanuo je novi dan, a ja i dalje imam želju. Ludačku želju. Celo telo mi treperi, znoje mi se dlanovi i sve me svrbi. Osetio sam neku nelagodnost i jezu. Nije mi prijatno sa samim sobom.
Idem da se istuširam.
Izađoh malo sa njim da popričam. Krenuo i on da se leči na nekoj privatnoj klinici. A lečenje... Plaćaš 20eu dnevno i dobijaš neke suludo velike količine metadona. Ako hoćeš da razgovaraš - ok, nema frke, ako nećeš - jebiga. 'Bem ti ja takav pristup. Još se ovaj rtak radio i pajdom preko toga.
Nikad se nisam lečio u nekoj ustanovi, međutim jako puno meni nekada (a i sada) bliskih ljudi je bacilo silnu lovu na to. Po njihovim pričama, na osnovu terapije tačno mogu da pretpostavim kod kog lekara se neko lečio u Drajzerovoj. Ti ljudi stvarno rade šablonski.
Ponavljam, ortak sada liči na sve, osim na čoveka. Zavoj na levoj ruci zbog nekakve opekotine.
Dešava mi se s vremena na vreme da osetim požudu prema dopu, što je i normalno za svakog (bivšeg?) narkomana. Uglavnom je osećam noću, dok čamim sam sa sobom u svojoj sobi, otvaram pasijans i slušam muziku. U trenucima požude kujem plan kako da se izdrogiram čim se probudim ujutru. Narednog dana odbacujem svaku mogućnost da se uradim. Želja je prisutna, ali tada razmišljam što racionalnije te ostanem strejt.
Uprkos tome što moj drug Majlo užasno loše izgleda i još nerazgovetnije sastavlja rečenice, ponovo sam osetio želju. Pričali smo o tome kako izdržavam bez droge, i čak sam mu pričao kako uopšte nemam želju za time, kako sam zaboravio kako izgleda flash i kako ne mogu više sebi da dočaram onaj ukus u ustima nakon ubrizgavanja horsa u vene.
Nakon petnaest minuta sam ućutao. Kuvalo mi je u stomaku. Onda sam mu zatražio da mi izbaci malo, tek da se podsetim. Na svu sreću nije imao ništa.
Osvanuo je novi dan, a ja i dalje imam želju. Ludačku želju. Celo telo mi treperi, znoje mi se dlanovi i sve me svrbi. Osetio sam neku nelagodnost i jezu. Nije mi prijatno sa samim sobom.
Idem da se istuširam.
Posted: Mon Jun 25, 2007 3:19 pm
pepeljuga84 wrote:Jedini problem je u tome što je moja ispovest deo crne rupe...Naravno bez dna...Jebena crna masa koja guta moždane ćelije...I čak,više ne znam šta je i kada bilo ,desilo se ili ne,...
Zašto?
Dešava se i dalje
Kako pobeći od samog sebe
Ljubav...verovatno...
Samo,koja je ljubav jača-da li znamo kako se voli?
Ja iskreno verujem,nadam se,iz dana u dan,kap po kap,dah za dahom želim da udahnem život...
DOBRODOŠAO NA FORUM
KAKA DOBRODOSLICA>>>>>
Ej a jel znte onu od Ramba Amadeusa: Wilkomen, wilkomen in Swancwal klinik, ovdje cemo Vasa splovila fiki fiki fik, postati zena vise nije neki trik.......
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA, RAMBO CAR MEGA STAR!
Posted: Wed Jun 27, 2007 12:12 am
Moja želja je ipak ostala zaključana u ormariću pod brojem 25-06-2007. Iskulirah i danas se osećam mnogo rasterećenije. Ali...
"Noćas su me pohodili mrtvi" reče Vladislav Petković Dis u svojoj pesmi pod imenom Nirvana. I mene su pohodili, i to ne samo noćas, već u više navrata poslednjih nedelja. Konstantno sanjam svoju pokojnu drugaricu kako se nije "ubila stvarnički", već je to samo bilo privremeno stanje njenog tela, a njena duša se vraća na zemlju da bi skrnavila zajedno sa nama u magnovenju. I tako se ja svaki put budim obliven znojem kada je sanjam.
"Ne marim da pijem, al' sam pijan često" opet reče Vladislav Petković Dis, a ja opet trgujem rečima koje su izašle iz njegovih usta.
"Noćas su me pohodili mrtvi" reče Vladislav Petković Dis u svojoj pesmi pod imenom Nirvana. I mene su pohodili, i to ne samo noćas, već u više navrata poslednjih nedelja. Konstantno sanjam svoju pokojnu drugaricu kako se nije "ubila stvarnički", već je to samo bilo privremeno stanje njenog tela, a njena duša se vraća na zemlju da bi skrnavila zajedno sa nama u magnovenju. I tako se ja svaki put budim obliven znojem kada je sanjam.
"Ne marim da pijem, al' sam pijan često" opet reče Vladislav Petković Dis, a ja opet trgujem rečima koje su izašle iz njegovih usta.
Posted: Wed Jun 27, 2007 2:14 pm
Manipulacije su carolija ponekadaraskorak wrote:Moja želja je ipak ostala zaključana u ormariću pod brojem 25-06-2007. Iskulirah i danas se osećam mnogo rasterećenije. Ali...
"Noćas su me pohodili mrtvi" reče Vladislav Petković Dis u svojoj pesmi pod imenom Nirvana. I mene su pohodili, i to ne samo noćas, već u više navrata poslednjih nedelja. Konstantno sanjam svoju pokojnu drugaricu kako se nije "ubila stvarnički", već je to samo bilo privremeno stanje njenog tela, a njena duša se vraća na zemlju da bi skrnavila zajedno sa nama u magnovenju. I tako se ja svaki put budim obliven znojem kada je sanjam.
"Ne marim da pijem, al' sam pijan često" opet reče Vladislav Petković Dis, a ja opet trgujem rečima koje su izašle iz njegovih usta.
Rece DIS, rece Curt Cobain....a sta rece nas dragi drug Raskorak, bez citiranja, bez poslovica, bez stihova....sta Raskorak zaista rece ?
Posted: Wed Jun 27, 2007 2:17 pm
Reče da stalno sanja pokojnike i da pije ko nenormalan u zadnje vreme.
Posted: Wed Jun 27, 2007 2:34 pm
Sa kim pijesh, zashto, koliko, shta?
Pijesh do opijanja ili do supermena...?
Chemu to? Da li ti pomaze?
Ne pitam te, mada izgleda, kao da bih ti solio pamet, nego me interesuje...
Ja se iskreno pribojavam te faze, te je stalno izbegavam...
Poz..
Pijesh do opijanja ili do supermena...?
Chemu to? Da li ti pomaze?
Ne pitam te, mada izgleda, kao da bih ti solio pamet, nego me interesuje...
Ja se iskreno pribojavam te faze, te je stalno izbegavam...
Poz..
Posted: Thu Jun 28, 2007 12:46 am
Pijem mnogo. Pijem špricer. Pijem oštrinu. Tad se svemu smejem, i tad me sve boli.