VOLIM......

[dete svemira]

ja ovo ne mogu!

[zvrky]

Nemoj to vise nikad izgovoriti Naravno da mozes,sve sto pozelis....

[dete svemira]

pukao je zbog tekme partizan-crvena zvezda

Izdrzao je jb 7 meseci str8,grobari pukli, i on je zavrsio semu...

Nadjen je mrtav sa iglom u ruci...
Bio je odlican fudbaler.Sa navijacima je proputovao,zavrsavao prava...
Imao svoje...ja...
I onda je pukao...
Nije bilo kraja...
Imao je nebo plave oci,
sto bi ,,neko rekao:Bozije,,

Kazu bila velika sahrana.
Kazu da su bili i oni sa salovima i zastavama da odaju pocast.
Jeza...
Osecaj?
Dala sam obecanje majci da necu ici na sahranu.
Nisam isla...


tisina....Da li je i kod njega ,,tamo,, tisina ili mu sviraju Hogari?
Voleo je puding od cokolade,palacinke sa eurokremom i plazmom,masnije krmenadle.Nije voleo kafu-nikako...

Nastavicu....

[...iva...]

Visoko, visoko
Iznad tebe i mene
Postoji nada
Prema nama
Želi da krene
I ti i ja osjećamo tugu
Od naših suza
Pravimo dugu
Držimo u ruci
Dio pakla, dio raja
Ne želimo vječnost
Želimo do kraja
Budi ponosan

Ja sam velika zemlja
S divnim krajolicima
U meni je kralj
Sa svojim podanicima
Negdje duboko
Se dešava nešto
Valja se kamen
Mala biča ga guraju vješto
Obećanja dižu na svakom mjestu
Nešto se dešava imaj u vidu
Prokletstvo je bilo nad
Srcem svakim
Zašto je tako želim da shvatim
Ne vjerujem u ono što je daleko od mene
Budi ponosan

[...iva...]

Noćas je moja tuga
Poprimila ljudski oblik
Otvorio sam oči
Ispred sebe ugledao svoj lik
Pružio sam si ruku
I rekao, hajde
Vrijeme je da se krene

[dete svemira]

[dete svemira]

noci su teske...preteske...
snovi....cudesna stanja nase psihe...
Dozivam ih....doziva ih moja psiha....
Zeli da ih vidi...zagrli....kaze da ce sve biti u redu...

koracam grobljem...imam belu ruzu u ruci....
trazim njegov grob...sa desne strane vidim njegovu majku...
okrenem glavu nalevo,vidim velika slova na krstu sa njegovim imenom....
padam celim telom na grob i placem...
kraj...tezak kraj....
budim se iscrpljena...
aj,Minka na posao....
realnost?neki put morbidna...

[dete svemira]

Moj zivot koprca dalje...Tegli se vreme ko puz,polako,lagano...
Neki put naleti na neko parce koje treba proci,
naidje na biljku koja je bodljikava,
na kamen koji je ostar,
na baru koja je duboka,
na led koji je hladan...

Ali isti taj puz shvata:DA TIM PUTEM PROLAZI SAMO JEDNOM,i zna:

Da je svaka polaka predjena minuta vaznija od vremena i vecnosti,

Da svako parce tezine,nosi odredjenu dozu iskustva,

Da svaka biljka ma koliko bodljikava bila,moze biti veoma lepog mirisa i izgleda,

Shvata bol ostrog kamena,i uziva u njemu sretan jer je spoznao bol i shvatio da je to samo jedan bol,od milion na svom putu

Shvata,da ma koliko duboka bara bila,on mora uzeti vazduh i isplivati,jer ima jos milion bara ispred njegovog zivotnog puta...
Ni jedan led ne moze biti toliko hladan i nedodirljiv,jer je njegovo telo toplije i od najvece toplote koja postoji...

[Zona Sumraka]

hej miljana...mozda sam prolupala, ali cini mi se da si ovu pjesmu vec negdje napisala...zvuci mi uzasno poznato...

[dete svemira]

ne znam...ali mi je bilo potrebno da je vidim ispred sebe