Forum za podršku u oporavku

Startovao bih ja njega, samo još da saznam koji je... A dosta nas je bilo tu noć. Ne brine mene ta spika - saznala, pa šta! Mene malo smara to što je ona u fazonu: "Znam ja, ti si pajdoman, al' nema veze, skinuću ja tebe sa dopa, videćeš... Ma, radiću ga sa tobom ako treba!" Ha! Ali nije raskorak takav tip koji će navlačiti klinke na gudru. Naročito ne klinke koje će ga pratiti u stopu. A ova mi na tako nešto liči. Ili ja možda samo malo hranim svoj ego... Ko će ga znati...

e jebi ga mozda ja nisam normalna, al' nesto kontam...meni bi se prije svidio tip koji ne bi bio bas previse odusevljen idejom da se zabavlja sa narkosom, nego neki princ valijant koji bi bez razmisljanja brze bolje poletio da se hvata u kostac sa mojim problemima...
mislim, hocu da kazem da ne treba osudjivati nikoga ko ne zeli da ima vezu sa narkomanom (bivsim ili aktivnim, nebitno) jer je rezon iza toga sasvim opravdan...

Apsolutno se slažem sa gorenavedenom konstatacijom. Ne znam, videću, pokazeće vreme.
E, sada ću malo pisati o drugim stvarima, pošto sam previše reči istrošio na nebitne stvari i početke i razvoj narkomanije. Te druge stvari su početak povlačenja iz sveta narkomanije. Dakle,

OUTRO?

Bio je mart ili april. Prošle godine. Nisam imao više snage, para, dobru šemu... Skidao sam se trodonima. Prvi put nakon nekoliko godina sam bio strejt duže od dva dana. Izdržao sam tačno 30 dana. Onda sam otišao u grad na jugu Srbije po imenu Vranje. Znao sam neku džanki ekipu odatle, i kao što to obično ide, reših da se malo častim. Prvi dan, drugi, treći... Kad sam se vratio kući sačekala me je mnogo zajebana zikra. I, baš tih dana se pojavila neka nova, zajebana šema. Kasnije sam, doduše, od te iste bure redovno dobijao temeraturu. To je bio najgori period moje karijere kada nisam prezao ni od čega. Svakodnevno žickanje sa matorim raspadima (kao da sam ja bio bolji, doduše!), muljanje, skraćivanje onih bez sopstvene šeme. Imao sam čak i "svoj" lift, a na potkrovlju uvek spremljen limuntus i vodu. Često i već korišćene ganove. Onda sam se jednog dana pokačio sa dilerom kome sam već dugovao 200eu. Ostadoh bez šeme. Međutim, ubrzo su se pojavile još neke ultra-mega-giga dobre šeme. Drugim rečima, u gradu Beogradu nije smela postojati jača roba od te! Tu se već nisam mogao zaduživati, jer bi me verovatno odveli u neku šumu i, iz čisto vaspitnih razloga isprebijali kao vola. Ne, to nije bila opcija. Zato sam sve moguće "drugare" izradio i za kintu i za robu i za sve ostalo. Nekako mi je upala kombinacija za more. Za put sam se obezbedio jednom kvalitetnom polutkom, a za letovanje sa 4 table trodona. Kako sam samo odlepio! Ceo put sam smarao svoje sapatnike iz kupea, i penio i mumlao... Možete zamisliti njihove izraze na licu kada sam gan zabio u sedište?... Ne mogu ni ja! Tamo sam se kao opet iskulirao, al' ne lezi vraže, nije prošlo ni tri dana kako sam se ponovo istalio za polutku. Ajmo ponovo... I, baš nekako u avgustu mi se SVE smučilo. Opet sam bio strejt, ovog puta deset dana. Ponovo sam se našao u mraku. Ali i nad mrakom postoji mrak. Mrak može biti veliki i mali, može se podeliti na redak ili gust, relativan i apsolutan, kratak ili dug, subjektivan i objektivan, a ponekad izmiče svakoj klasifikaciji. Postoji i najmračniji mrak, u koji su samnom uletele moje izrovarene vene. Suvereni mrak.
Bio je 04.09.2006. To je datum koji ću uvek pamtiti. Završio sam buru sa ortakinjom i ortakom.
U zoru sam prvi put otvorio oči. Nalazio sam se u krevetu i, meni nepoznatoj prostoriji. Čega se sećam? Sećam se da sam se našao iz prve i da sam ponovo aspirirao krv. Oko mene nije bilo ničega. Opet mrak. I medicinski brat. Shvatio sam da se nalazim na VMA. Počeo sam da se svađam sa njim i, umalo se nismo potukli. Tamo su mi saopštili da sam počeo da dišem tek nakon druge injekcije naloxona. Opet mrak. Sledeća scena - trčim kao sumanut, bežim, plačem... Nalećem na pandura koga molim za cigaretu. Plačljivim glasom mu saopštavam da mi je drug iz osnovne škole umro od prekomerne doze. Pobegao sam sa VMA ljudi, a toga se ne sećam. Zvuči kao priča lažljivog i napaljenog klinca, ali raskorak govori istinu. Poslao sam poruku toj devojci i u njoj zahtevao da mi refundira robu, jer znam, samo sam ter ispucao u sebe. Overio sam od kvotera! Stigao mi je odgovor sms-om: "Robu sam stvarno bacila kod stepeništa gde si overio. Možeš da ideš da tražiš, ali ne daj bože da nađeš, jer ćeš i od najmanje količine opet overiti u tom stanju. Ako ti nešto dugujem, to je 250 dinara koje ćeš dobiti sutra. Samo da znaš da je Spale pobegao, a ja sam zvala hitnu. Bio si potpuno plav. Da nije bilo mene UMRO BI!" Stvarno mi je smešno kada čujem ljude koji tvrde da se sređuju peticom. Samo se osmehnem i kažem: "Ko vas jebe kad imate lošu šemu." Ali, to je sada nebitno za ovo izlaganje.
Nekako sam se iskulirao do novembra meseca. Tada sam opet počeo sa starom pričom. Opet sam živeo svoj jadni polu-život.
U jednom trenutku mi je majka uplatila internet kako bi mogla na taj način da komunicira sa svojim bratom koji, kao mnogi, živi negde daleko. "Daleko od očiju, daleko od srca" - rekoše Cane Partibrajkers i Milan EKV. Jašem ja tako po tom internetu i - jednog stondiranog dana koji je ličio na prethodni na google-u ukucam - narkomanija. Tako sam video ovaj sajt. Tako sam počeo da kucam ovde. Tako sam ponovo počeo da se lečim, opet na svoju ruku. Ovde sam pisao u krizi, i kako sam zbavio metadon i još gomilu ličnih podataka koji su me tog trenutka grizli i satirali.
Samo jednom sam poklekao, i to sa trodonima. Tu negde počinje i završava se moja ispovest...

mislim,tj. to sam zakljuchila chitajuci twoje postowe da tebi treba jedna stabilna,pametna i samoswjesna cura,koja bi mogla da ti parira.jer mislim da nisi obichan dechko,koga moze da smota klinka..i da josh on posle toga brine shta ce ona pomisliti.klinke su problem,pogotowu one naprzene-ne treba ti taj luxuz sad.osim ako necesh da se samo zezash..owo je swe bio kompliment upucen tebi,nemoj mi zamjeriti!shto na um-to na drum .pozz

u potpunosti se slazem...evo naprimjer ja ispunjavam sve uslove ...

I, sta ima novo ?... Razumijem da je lijepo vrijeme i da si nasao trebu i da te zaboli kurac za polumrtvi forum, ali ipak...

Znas sta ? Nasao sam se dijelom u tvojoj prici. I ja sam mnogo tvrdoglav najpametniji tip koji sve moze sam (i jedino sam) i strucna pomoc mu ne treba. Mnogo puta sam pokusavao sam da se skinem sa dopa, manje vise neuspjesno. Nakon petnestak dana glad pokusavam zavarati alkoholom i uspijem.... na nekoliko dana. Cim ostanem bez kesha zaletim se da apoteke po trodone na crticu. Ili imam para a ne zelim sam da pijem, a niko zedan... Ili imam mnogo para, a onaj broj jos uvijek u glavi.

Pa eto, javi se da me demantujes. Ili ne. Jebiga.

A ne, gresis ovaj gresis silno sine. Ja sam najpametniji tip na svetu i ja sve mogu sam! [doduse ovo nikad nije dokazano u praksi]

Ja nisam najpametniji tip na svetu, al' sam zato strejt (naravno u samostalnoj režiji). Skontao sam da mi je forum u jednom momentu nabijao rovac, te se zato nisam javljao. I zato što nisam imao o čemu da kucam. I zato što nisam imao uplaćeno vreme na netu. Što se žena tiče, i tu sam u samostalnoj režiji. Btw, Rentone nadam se da si izvalio ko stoji iza ove ispovesti. Da ti pomognem - cirkali smo čajkovski pre par godina kod jednog mog ortaka. PozZ svima
P.S. Vlado, i ja imam isti problem kad je alkohol u pitanju, te kad nabasaš u Bg javi se da se bar nalijemo ko ljudi!

Pa za sta ti mene smatras? Jel mislis da ja tek tako izdajem stare drugove... sad si me razocarao... mada, jedan caj bi me oraspolozio

MAAAARK!!!!!!!!! SHAME ON YOU