Forum za podršku u oporavku

Ja iskreno nikad nisam razumela takve ljude koji to bacaju po parkovima i tome slicno. Imam par ljudi koji se fiksaju i svi su vrlo pazljivi sto se toga tice znaci isto tako spakuje i spric i iglu i baci je u djubre koje zavrzi u kontenjeru ili je baci direktno u kontenjer jebiga njih bar imamo na svakom cosku

Eto vidis u beogradu daju sve cisto i novo, to je bas fino, ali gdje su stare igle. Ha pobacane okolo po smecu i parkovima.

ja se slazem sa ovim ali mislim da ce toga uvek biti cak i kad bi se uvelo tako nesto tipa da odes da menjas staro za novo opet ce toga biti po parkovima i svuda gde se okrenes. ali okej slazem se da bi bar malo smanjili bacanje po ulici.
Sto se tice zakona ne mogu te uhapsiti ako posedujes spric i iglu,heroin obicno u njemu ne ostane sto kaze svejedno moze ostati eventualno krv a zbog roga te opet ne mogu uhapsiti,desava se samo to da te policija vec zna kao narkomana pa ako ti nadje sve to moze te privesti da se vidi da li imas jos nesto kod sebe ali te ne sme zadrzati tamo zbog posedovanja pribora.

Heroin nije alkohol, ukidanje prohibicije je nemoguce, na travu da, al na heroin, razmislite malo ?

Kod nas još uvek vladaju specifični uslovi, mentalitet i moral se razlikuju od onog na Zapadu. Eto, čak ni vi (mi) koji ste do skoro bili u svemu tome, ne znate da na mestima gde se dobijaju besplatni špricevi, postoje i mali kontejneri koji se dele za odlaganje pribora. "Lekari bez granica" koji su otvorili i prvu ambulantu za lečenje narkomana u Beogradu ( lečenje posledica, a ne narkomanije), čiji kombi kruži gradom deleći savete, besplatne špriceve, kondome (muške i ženske) , komplete za ušmrkavanje, za intravenozno uzimanje, propagandni materijal i svašta još nešto, skupljaju i kontejnere( male kante za jednokratnu upotrebu). Mislim da je ovo veoma bitno da se zna, da se ne bi lutalo, a sva moguća pomoć se može naći na jednom mestu. U njhiovoj ambulanti leče se apcesi, daju inekcije, može se otići na previjanje ili jednostavno dobiti pribor za dezinfekciju, gaze, zavoje idr. Takođe se svakog meseca ( ili nedeljno, nisam sigurna) rade besplatni testovi, a postoji i kombi- pokretna ginekološka ambulanta u kojoj se rade ginekološki pregledi.

Meni je to pomalo užasna priča iz više razloga. Kao prvo, Lekari bez granica ne postoje zato što im je jako stalo do sirotih narkomana, njih finansira jak farmaceutski lobi i njihov osnovni zdatak je ispitivanje tržišta za metadon, razne lekove i sve ostalo što oni mogu da ponude. Druga stvar je da su u projekat uglavnom uključeni ljudi koji se i dalje drogiraju, te im novac koji dobiju služi za kupovinu gudre. Treće, gde se nalazi taj kombi, pa mi u Beogradu nemamo nikakvu "scenu", koliko narkomana realno koristi te usluge. Naravno, znam sve razloge koji su za, ali smo predlog da mi to radimo (2001. organizacija GOD), glatko odbili. Svi smo bili bivši ili narkomani u toku lečenja i kod nas je prevagnulo mišljenje da mi nismo ti koji bilo kome treba da damo špric u ruke, pa ne znam da je to iz kojih humanih pobuda...

A što se tiče Sanelinog pitanja. Da recepti bi doveli do dekriminilizacije društva. Čak 90% krivičnih dela u Srbiji uradi se vezano za drogu, te bi u tom smislu i metadonsko održavanje po ugledu na susedne zemlje, donelo rezultate! Uz mogućnost da svako dobije svoju dozu, ne bude prinuđen na izvršenje krivičnog dela, dobio bi se prostor a i materijalna sredstva koji bi se mogli iskoristiti na preventivu, kao i resocijalizaciju! Ne znam kako nikome do sada nije palo na pamet da napravi jedan dokumentarni ,edukativni film, potpuno realan, sa pravim protagonistima u kojem bi deca i mladi videli tu surovu svakodnevnicu jednog narkomana. Tribine koje se prave, predavanja, obično vode bivši narkomani i sa jedne strane oni šalju pozitivnu poruku da se "može pobediti", ali sa drugog aspekta, oni koji gledaju i slušaju, ne mogu realno proceniti užas koji stoji iza tog mladog čoveka koji sada priča trezveno, čist, umiven i bez uboda i ožiljaka na rukama! Strah postiže najjače efekte, te ih treba zaplašiti, pravim slikama!

Sasa-ex
posto si ti super upucem u sve to bas me zanima sta ti mislis zasto se stvarno ne napravi jedan dokumentarni film koji bi pratio ili jednu osobu ili par ili bilo koga koji je jos u giru tj.koji je jos na dopu???
Tako nesto bi imalo puno vise efekta nego pricanje i predavanja bivsih narkomana

Ovde kod nas sam gledao par takvih filmova, naravno nikada se tim ljudima nisu videla lica, pokazivalo se kako se drogiraju, oni su pričali o svojim životima i to je bilo to...Nisam baš siguran da to ima nekog uticaja. Ja sam održao sigurno preko stotinak predavanja, i sa policajcima i sa doktorima i sa socijalnim radnicima...i za tu vrstu predavanja nisam baš siguran koliko i kako deluje...kako i možemo da znamo šta je to što daje željene rezultate?Ima tu raznih teorija, mišljenja, meni ostaje da se borim onako kako znam. Mislim da je najveći problem što većina mladih, kojima su i namenjeni takvi filmovi ili predavanja, razmišljaju na sledeći način-nisam ja glup, neće to meni da se desi.Uostalom, svi smo mi tako razmišljali, niko od nas nije prvi put probao drogu sa ciljem da postane narkoman, zar ne?

ma ja, u pravu si, nitko od nas nije mislio o tome da cemo si sjebati po 10godina na dopu i da cemo raditi stvari o kojima nismo ni sanjali no doslo je do tog. No, mene nije nitko ni upozorio, nego nam je sve bilo zabavno i novo i novi isfur.

Ja sam upravo i mislila na neki takav film, koji bi imao akcenat na tome da se "Svakome može desiti"...Nešto stvarno realno i objektivno prikazano i izrečeno! Tribine sa bivpim narkomanima nemaju mnogo uticaja na klince. U njima moraš izazvati jaka osećanja da bi postigao neki efekat. Saša, izvini ako nam se mišljenja ne slažu jer si bio direktni učesnik nekih od tribina, ali meni je to uvek izgledalo nekako suviše umiveno i suvoparno izrečeno:"Droga je veliko zlo, ali evo ja, bio sam na samom dnu, ali sam uspeo da ga pobedim!"- uvek sa akcentom na to koliko dugo ne uzimaš, i ko ti je pomogao da se izlečiš! Takve priče klince ostavljaju ravnodušnim u najmanju ruku ili ih izazovu na pomisao:"Vidi idiota! MENI se to ne bi moglo dogoditi!"
Po meni, najveći efekat bi imale stvarne priče njihovih vršnjaka, začinjene ralnim scenama i tragičnim krajem ( što je realnost zapravo)...Može se to odraditi samo kad bi bilo zainteresovanih.

Znaš kako, gore sam i napisao da ne znam kako na decu utiču te tribine sa mojom ispovešću. Trudim se da akcenat bude što manje na tome - Hej, ja sam se eto drogirao deset godina, to nije dobro, sada je sve super...Više pričam o svim gadostima koje sam preživljavao i o posledicama koje su ostale. Ne znam, mislim da deca ostaju zatečena, ja se ne pojavljujem kao heroj nego kao neko ko govori o ličnom stravičnom iskustvu. A kada sam ja bio u osnovnoj školi, puštali su nam jezive filmove sa narkomanima punim rana, sa raznim takvim stvarima, kod nas je to na žalost izazivalo samo smeh...
Inače, najčešće učestvujem na tribinama ili predavanjima i sa pandurom iz četvrtog, a bude i neki psihijatar. Voleo bih da čujem da li još neko ima ideju za poboljšanje prevencije, to je ono što je jako potrebno...