Forum za podršku u oporavku

...već 2 mjeseca ja nemam kontakta s drogom a ni s tim nekim ljudima...pa se nadam da cu uspjet to svesti na minimalne razine...treba još vremena očito da se to sve raščisti u mojoj glavi a i da sjedne sve na svoje mjesto...
Inače pijem zoloft od 12 mjeseca...Dijagnosticirana mi je anksiozna posljedica stresa i depresija...

A kad smo kod slobodnog vremena imam ja šta radit..vratit se na fakultet (koji sam isto,naravno,zapostavila kao i još monogo toga...) Na žalost!

Omar kaže da ne ugledam unazad,ali kako kad me zasita neke stvari toliko zabole,razočaraju...pogotovo kad ostanes sam ovako ko pas...a do juce brdo ljudi oko tebe...a sve to dok je bilo droge bilo je i jarana...ja nista tu ne razumijem...nije da ja sad blatim ljude s kojima sam provela dugi niz godina u tom djiru ali zaista se sve u jednom trenu promijenilo...sve je nestalo od onoga što sam ja mislila da imam...ili sam se ja promijenila pa sam zato i ovakva i onakva...u cemu je kvaka....

tako da dragi Omare i draga Dinela,ja zaista se osjećam izgubljeno...jel to normalno ili treba samo vremena...
Cak mi je prvih mjesec dana bilo sve pet ali u ovaj sad neki zadnji perio je totalna strofakata (katastrofa) u glavi,majke mi...

eto ljudi toliko od mene...
veliki pozdrav vam saljem...

Ja sam cista malo duze pa sam sama tako da ja to shvatam kao normalnu pojavu,mozda nisam upravu ne znam....

opet ja nisam bila jasna do kraja... Confused

...naravno da ne želim ni tim ljudima ni tom načinu života više nikad...
Ali znaš kako to ide,sad sam pizda,ovakva,onakva! Sad Sad

Ma zbrka uglavnom u mojoj glavi oko tih medjuljudskih odnosa nastala sad,a ponajviše do jučer kao neka prijateljstva i takve stvari a sad...ništa!

nadam se da sam ovaj put bila išta jasnija i da si me bar nešto shvatila šta želim reći... Confused
veliki pozdrav!!!

Hi Josephine. Pretpostavljam da je ovo bilo meni upuceno. Za pocetak nadam se da nisi... confused.
Ja bas i nisam neki psiholog niti nastojim biti ili se igrati toga, za to ipak ljudi uce godinama. Mogu ti reci 'lijepu rijec' tipa 'razumijem ja tebe... tesko je to...bice bolje', a ako tebi pomaze onda jos bolje. Medutim ja ne vidim svrhe u tome.
Moram napomenuti da ja isto tako nisam neosjetljiva bez obzira sto se nisam masila droge. Imamo svi emocije, medutim i granice. Mislim dodes do kraja i to je to. Ako si vec bila bolesna, sto mi je zaista zao cuti, pogotovu ciste na mozgu, meni to zvuci ozbiljno ti curo nemas izbora. O kakvim prijateljima uopste pricas. Tesko ti se vratiti medu sve one ljude, onda zelis novi pocetak, onda kazes 'a sve to dok je bilo droge bilo je i jarana'.....Jedan savjet ako hoces...nemoj previse komplikovati stvari pogotovo ako su same od sebe proste. Ti se trebas oporaviti, eto imas taj fakultet, probaj to.
Prijatelji se sticu vremenom, novi takode. E sada ako ti imas neki svoj 'problemcic' u glavi sa kojim nisi rascistila ja ne znam.

Pozdrav

Pa i ja sam ostao sam i dok nisam bas,bas ostao sam ,tada sam shvatio da svi ljudi koji su bili oko mene a sad ih nema ,da su bili samo radi interesa i droge.Uparvo radi toga sto se osjecas prazno i izgubljeno treba da shvatis da prijatelja pravih ima jako malo.Ja sam shvatio da su moji prijatelji jednimo, OTAC, SESTRA, BRAT i nema ih vise.
Jedna pjesma kaze "DOBRE JARANE PARA KUPIT NE MOŽE", i sve ti je receno.Josefin, ja ti fino kazem ne okreci se unazad, nađi nove drugove i nove drugarice ,koje nemaju predrasuda, kojima nije vazno da vas veze droga, nađi nekoga sa kim ces otici u kino ili pozorište, KADA SI ZADNJI PUT OTIŠLA U KINO???.
Razmisli malo, vidjeces da sam u pravu a normalno je da ces imati prazninu ali otice ta praznina, nece je biti .izlapiće majke mi ,vjeruj mi.
Moras promjeniti nacin zivota, prijatelje sve,sve,sve jer samo tako možes promjeniti svoj život.Niko ti ne kaze da trebas okretati glavu od nekih osoba ali ne trebas puno sa njima da budes.Ono zdravo ,kako ste ,sta ima i gotovoooo, nema dalje Josefin.Ti imas nekih drugih poslova i planova.Uradi NEŠTO POZITIVNO ZA SEBE I NE GLEDAJ STA CE KO RECI ZA TEBE ILI STA CE PRIČATI, BOLI TE BRIGA.
ZADAJ SEBI CILJ I IDII PREMA TOM CILJU.
Tvoj drug Omar

Znas Omco, moram ti reci, ti me sve vise zadivljujes . Imas toliko pozitivne energije da je to super. Samo tako nastavi, mislim , bar od kada sam ja dosla na forum, da ti ide pravo na bolje. Osjeti se po tvojim savjetima i sve to, samo naprijed, salje ti Dinela pusu, samo tako, naprijed, nista nazad

U pravu si Josephine oko tih perioda i stanja koja dolaze i prolaze. I ja mislim da je lakse prvih mjesec dana, nego treci ili cetvrti. Prvi mjesec si puna elana, ustvari ponosis se sobom, jos uvijek je svjeze u tvojoj glavi da pocinjes novi zivot pa ti se cini uzbudljivo i sve to.. Poslije, kad ti se cini da se nista bitno nije promijenilo na bolje, samo ti naravno, i kada i to bolje preuzme svakodnevnica, pitas se onda "Pa jel to to?". Ocekujete vise, ocekujete jaku promjenu, svijet na dlanu, mislite da ce se odjednom svi okretati oko vas jer ste presli i prelazite iz jednog svijeta u drugi... Ja to bas razumijem, da se mene pita, tako bi vam i bilo , ali nije. Svijet je dosadan, monoton, starim prijateljima prestajete biti zanimljivi i korisni, a novi vas ne prihvataju tek tako - postoje te barijere koje se moraju preci, a za ljude koji nikada nisu imali kontakta sa narkomanijom to je - tesko premostivo.
Na vama je da dokazete koliko mozete, jer vi ste ipak ti koji se moraju prilagoditi. I tvoje stanje je bas takvo kakvo i treba biti, meni bi bilo cudno da ti sada cvjetas i cvrkuces postovima kako je sve bajno i krasno. Nije, i da je to tako lako - uletjeti u normalu, mislim cak da bi se mnogi iznova vracali narkomaniji. Jer bi to bilo idi mi- dodji mi . Malo hocu, pa malo necu.
ti si ta Josephine koja mora dokazati da se bitno promijenila, a tada ce se tek i drugi mijenjati prema tebi. Vas odnos , naravno.
Kazes imas fax,.. To je super, ali mislim da je to ipak sada prejako opterecenje i znam da ce ispasti glupo, ali ja bih ti savjetovala da sada to ne forsiras mnogo. Da das sebi ipak malo odmora od opterecujucih stvari. Naravno da ti treba nesto, ali nesto blaze sto bi zaokupilo tvoju paznju, nesto sto te ispunjava, mislim duhovno. Sjeti se da li imas nekih neostvarenih snova - hobija,.. Nesto sto ti sada ne bi bilo pretesko, a ispunilo bi te.

Sve najbolje

Dinela i ja sam sebe zadivljujem drug moj, ali moram ti reci nesto tek sad evo koliko je prošlo i to treba Josefin da pročita, nakon 3 godine ja sada osječam da sam bolje.ZASTO??.
Zato što me vise nsita ne moze nasekirati a prije sam se sekiro radi bezveznih stvari,drugo nasao sam dobre drugove i to je to, drago mi je da imam SELMU KOJA ME ŠMEKA A NISTA NE PIŠE,pa onda Dinelu moju, pa Vodu, ZVRKIJA, SANELU,MANSU,SPIRITA,AIDU,BEEZE SA, I JOŠ MNOGE.
To je to, praznina lapi polako ali sigurno lapiiiiiii.Drago mi je sto mogu popiti kafu sa mojim drugovima pa makar i ovako preko foruma ali vazno je da me niko od seljačina ne sekira ,jel me razumijes.Josefin, ujutro fino kada se dignes uplais komp.,pa pristavis kafu i sjednes i pišeš i dopisuješ se sa svojom rajom.I polako, pa češ vidjeti kako sve stvari se same slažu na svoje mjesto.Polako drugić moj, samo lagano i bićeš ti opet ona stara i dobra Josefin.Vidis ,ja vise se ne krijem ispod mog nicka, ja pišem i svi znaju da sam ja OMAR, a zasto.Zato sto VJERUJEM I VOLIMOVE LJUDE OVDE.Zato ti piši i piši i piši samo piši baaa.
Tvoj drug Omar!!!!!

...ma zato sam i dosla tu na forum..
Kontala sam da cu tu moci reci ono znas bas sve...sve iz sebe...da cu razmijenit misljenja s ljudima koji su mozda prije mene prosli neke stvari pai čuti koju riječ o tome...I mislila sam dugo dal' uopće išta da pišem...pa se eto odlučila u jednom trenutku...reko 'haj šta ima veze...i eto evo me tu...

Ma nisam ja mislila da će ovaj moj početak počinjanja novog života biti tako lak ali stari nisam znala ni da ću biti ovako sama.Mislila sam stvarno da će neki ljudi ostati tu,ono-da to može funkciomirati (ta prijateljstva i to)...no "štanga"...Ne ide to tako izgleda...i možda nekome to i nije neki problem...kao ostati sam i usamljen...ali eto mene to malo "izulo iz cipela"...
Al sve mi se čini,čitajući ove priče a i kad pogledam malo dublje oko sebe da je tako i bolje...
I nema tu više diskutiranja...Neću više zamarat ni sebe a ni druge...NEĆU!!!
Dobro ti reče Omar...mama,tata,sestra-to su pravi prijatelji...
Moja mater apsolutno ne priča samnom,ma neće ni da čuje za mene...jer ja sam ja idiot prije 1,5god. otišla živjet s jednim momkom...Kao ljubav i to...No to je bilo samo drogiranje...i veza i to društvo i sve... Jebi ga...
I onad se Lesi (ja) vratio kući...Jebi ga,razbolila se,podstanarstvo i život skup za jednu plaću...i evo me sad tu gdje jesam..Opet kod kuće...gradim taj novi početak...
I reci mi jel ovaj "proces" ovako ide...ono polako ti dolazi iz guzice u glavu...i to kad se bas ono dobro sj....
Ma da mi je neko reko da ću na na nekom forumu pisati ove svoje konfuzije-ne bih vjerovala...
Hvala puno na svakoj lijepoj riječi Omare...
A kad smo već kod tog ne trebaju meni riječi u stilu "biće dobro i taj stil..ja znam da najviše ovisi o meni samoj...
no treba mi neko s kim mogu ovo da podijelim...pa makar to bio i "virtualni frend"...

Dinela idem sutra u kino...vjeruj nakon dugo vremena...
A ironije je bila da sam jutro onako popila kaficu u svom dvorištu...i gledam procvjetale narcise i govorim sebi "jebo te gle' mene primjećujem te narcise".Zarazliku od prije,što tako reći nisam primjećivala ni boje ni mirise a kamo li narcise neke...

Veliki pozdrav ljudi vam šaljem...

"Josephine"
Ma nisam ja mislila da će ovaj moj početak počinjanja novog života biti tako lak ali stari nisam znala ni da ću biti ovako sama.Mislila sam stvarno da će neki ljudi ostati tu,ono-da to može funkciomirati (ta prijateljstva i to)...no "štanga"...Ne ide to tako izgleda...i možda nekome to i nije neki problem...kao ostati sam i usamljen...ali eto mene to malo "izulo iz cipela"...

Ma necu da te tesim. Tesko je, uzas jedan, kad se ostane sam. Covek je drustveno bice i nema tog kom ne smeta samoca. Ti tvoji su bili lazni (a i moji), ali nema veze, smatrala si da ce biti pored tebe onda kada ti je tesko i kad ti trebaju. Nadjavola, desilo se tako, da to dodje bas onda kad si specijalno ranjiva i sve ti onda padne 100x teze. Ma tesko je i kad nisi toliko ranjiva. Kad se saznalo za moju cerku, Zvrky, iz mog zivota su nestali, brzinom svetlosti, ljudi koje sam preko 20 godina smatrala za prijatelje. Ni dan danas, posle godinu i po, nisam to svarila i prebolela, a ne verujem ni da cu ikad.

Moras shvatiti jedno, vi ste sad dva potpuno razlicita sveta i bolje je ovako. Da ih pustis ponovo blizu sebe, verovatno bi ponovo pokusali da te vrate, da te ponovo naprave slicnom njima, da se izjednacite. A to nije iz prijateljstva. To je zato sto ti sad vidis nesto sto oni ne vide i imas snagu koju oni nemaju.

...vidim i ja da je tako...
A otkako sam tu na forumu vidim da je to sasvim i normalan proces...
Pa se tako nadam da će i ovaj "moj proces" da prodje...A JA SE TRUDIM I TRUDIĆU SE...
Uzdam se u vrijeme...
A i ekipa s foruma kaže da će to proći...pa eto...idemo dalje...
Ja se nadam pomaku...bilo kakvom...

Veliki pozdrav!