Forum za podršku u oporavku

Inače, ti mi ličiš kao da si zabola u nekom čistilištu, izašla si iz pakla ali nikako ne može da ti bude okej.
Je l imaš neku terapiju ili samo krckaš lepe da te sedatiraju?
Možda bi ti sad neki ad pomogao ili mrva bupa? Meni bup čini čuda za depru i neka me razapnu ako je gorih tih 2mg nego potpuna nefunkcionalnost.
I još nešto sam htela da te pitam, šta ti želiš? U recimo nekom idealnom polu realnom svetu?
Moj problem je što ne znam, evo upisaću ptivatno psihologiju sad, bila sam uzbuđena ... sat i po... kad sam odlucila i sad je to samo činjenica

Razumem te odlično, čak nalazim sličnosti u ličnosti (slučajna rima )

Čuj, ako ti je nešto previše za javno, otklučala sam inbox, počele smo obe previše da se otvaramo a znaš kako sam ja prošla zbog toga.

"Bila sam uzbuđena...sat i po " KRALJICE, naglas se nasmejah!

Dajana9 wrote: ↑Wed Apr 12, 2023 1:44 pm Inače, ti mi ličiš kao da si zabola u nekom čistilištu, izašla si iz pakla ali nikako ne može da ti bude okej.

Ako možeš malo opširnije, svaka pomoć bi mi dobrodošla.

Probaću da skontam inbox čim ovo završim.
Ovo mi je prvi forum
Sinoć sam pokušala da rešim met, lik je bio po pare i ZA GORIVO i od mi se ne javlja. A ja opet psihički pala, a nemam ni više vutre. Uvek me zajebu za gudru, UVEK. Prosli put je lik doneo paket TRAVE, sa korovom, dao mi kesicu i počeo da trči EEEJ. Ja prvo u papučama ispred zgrade, drugo u samom centru živim, mogu samo da ciljam i vičem Avada Kedavra bukv.
Ali uvek me zajebu....
A ono što sam rekla u vezi tebe... na osnovu ovog kratkog dopisivanja, a i prelistavanja nekih svađa davnooo gde se usput NEKAD i normalno dopisivalo mi se učinilo da si se, pa... učaurila?
Ne znam, ne bojim se za tebe da ćeš uzeti dop, ili neku gudru, ali imam osećaj dq bacaš dane kao dinare na svadbi (što je moj bivši jednom napisao u pesmi).
Ne znam da li imaš prave prijatelje, ili se samo vrtiš po stanu, vodiš polu rat sa kevom, misliš dobro je, nema više (čime si se već radila)
Meni se čini da je to i gora verzija tebe nego ona na dopu
Jer si jebeni car i treba tako da živiš. Imam osećaj da preživljavaš dan po dan i čeka š da se nešto desi
Možda sam skroz pogrešila?
Ali nekako mogu da zamislim Akašu na dopu s više života nego što si sad.
Imam osećaj da se ili samokažnjavaš (što je glupo), da misliš da si zaglavila ovako (što nije istina) i da si baš nesrećna (nadam se manje od mene)

Pokušavam da napišem glupu poruku a ne znam kamo ako ti nije teško napiši par slova pa ću skontati

Poslala sam ti privatnu, sajt je još iz 2005. I ništa nisu menjali pa jeste malo teže skontati gde, šta...polako.

Dajana9 wrote: ↑Thu Apr 13, 2023 9:47 am Probaću da skontam inbox čim ovo završim.
Ovo mi je prvi forum
Sinoć sam pokušala da rešim met, lik je bio po pare i ZA GORIVO i od mi se ne javlja. A ja opet psihički pala, a nemam ni više vutre. Uvek me zajebu za gudru, UVEK. Prosli put je lik doneo paket TRAVE, sa korovom, dao mi kesicu i počeo da trči EEEJ. Ja prvo u papučama ispred zgrade, drugo u samom centru živim, mogu samo da ciljam i vičem Avada Kedavra bukv.
Ali uvek me zajebu....

Neka su. Jedino tako ćeš se skinuti. Kad ti dokurche SVI, veruj mi.

A ono što sam rekla u vezi tebe... na osnovu ovog kratkog dopisivanja, a i prelistavanja nekih svađa davnooo gde se usput NEKAD i normalno dopisivalo mi se učinilo da si se, pa... učaurila?

Nije ti se učinilo, jesam, bukvalno to.
Gledam TV po ceo dan i jedva čekam 22:30 da uzmem terapiju i da "odem sa ovog sveta" bar u snu.

Kad sam izašla iz zatvora, nisam htela nikoga da vidim. A dolazili su mi na vrata.
Tu je moja majka ispala carica jer nije lagala, rekla je: "Deco, tu je, sedi u dnevnoj sobi i verovatno me i čuje ali ne želi nikoga da vidi, nije ništa lično ni tebi, ni tebi, ni tebi...tako je odlučila, molim vas nemojte navaljivati... Hvala na razumevanju"

Sad ću ti objasniti. Ovo nije grad u kome poznajem normalne ljude i zaglavila sam (se) zbog samog grada u kojem sam. Nikada ga nisam podnosila a moj otac nas je dovukao ovde zbog svog posla.
Da mi je tad neko rekao da ću posle 15 godina života u Beogradu da se vratim ovde jer moram, ne bih verovala.

Zaista ne znam kako da prevaziđem mržnju prema ovom mestu pa je zatvaranje u stan neko bekstvo, još dodam i roletne pa nije čudo što ljudima deluje kao depresija. Do pre ove bolesti bila sam na relaciji smrdigrad- Beograd, imam tetku ima petosoban stan a usamljena je, prestala sam da idem i kod nje, ne mogu da se cimam. Tamo još imam iste ljude koji su se promenili isto kao ja, slične priče, zatvor, pa se posle oženili, neki dobili decu i to je to...postali "normalni" što ja, izgleda, nikad neću biti a zabole me iskreno.

Ne znam, ne bojim se za tebe da ćeš uzeti dop, ili neku gudru, ali imam osećaj dq bacaš dane kao dinare na svadbi (što je moj bivši jednom napisao u pesmi).

Bacam. Ali sam u nekim periodima života živela toliko intenzivno (ne mislim samo na narkomaniju, bila sam "neki kurac", ono kao "uspela u životu") da sad doslovno gledam ovo kao godišnji odmor i to zasluženi.

Ne znam da li imaš prave prijatelje

Ni prave ni lažne, niti više uopšte verujem u "prijateljstvo".

, ili se samo vrtiš po stanu, vodiš polu rat sa kevom, misliš dobro je, nema više (čime si se već radila)
Meni se čini da je to i gora verzija tebe nego ona na dopu

Pazi kad su mi to rekli i najbliži ljudi. Moj psihijatar koji me zna još od kad sam bila na metadonskom održavanju "Majke mi, više si mi se sviđala pre, kad si bila..znaš."
Moja majka: "E znaš šta, bože mi oprosti, na heroinu si bila sposobnija za život"
Ličanin (sa kojim sam bila ok, dok smo bili ok): "Podsećaš me na jednog mog druga, on je ostavio dop a sa njim i život".

Nisi pogrešila uopšte ali ja se ne gledam "kroz tuđe naočare", iako prvo pomislim "pomozite mi" ja u stvari ne želim da mi se pomogne, bežim od života kao što sam uvek i radila.

E sad je komplikovano odgovoriti na ovo poslednje.
Nemam odgovor, ne znam.

Hvala ti za analizu, stvarno mi znači. Ali vidiš, ni moja majka ni moj doktor a ni Ličanin nema niko rešenje. Ličanin ima, da se pokrenem i odem odavde, to i jeste najbolje rešenje ali iskreno ja čim bih se negde zaposlila što je skoro nemoguće, ja nisam sposobna da išta uradim "čiste glave".

Antidepresivi mi ne pomažu nikako, još gore, što je svima sa psihijatrije bilo čudno, jer kad čovek "padne" i ne može da ustane treba ga "podići" (dizalice, antidepresivi), međutim da bih ja ustala mene treba "spustiti".
Dop ili metadon, uglavnom "spuštalice".
To moje stanje je samo po sebi čudno. Niko mi to još nije objasnio.

Isto, JEBENO isto.
Ja sam bila (jesam) tabletoman. Mene je dizalo 30 rivosa uz kafu i bila sam top ceo dan - osim ako se ne napijem uveče, ne pogodim nekog flašom, rasečem mu tetivu, platim 5000e, završim u zatvoru za teške telesne povrede... znaś kako ide, tipična subota.
I ja sam se učaurila ovde s mužem/drugom i dobijem pobremeno neki polet da nešto i uradim, ali prođe... ne znam šta hoću, i kako onda da težim nečemu?
Zato sam te to i pitala.
I da, mrzim ovaj grad, živela sam s mužem u bgu, pa u nsu i kao aj da se vratimo u moj rodni grad (koji kurac DAJANA)