Forum za podršku u oporavku

Sagitorus , upravu si i ja sma isto bio jedno godinu i pol, tako nešto.I pravo da ti kazem hajde sto ide psiha, depresija jacih razmjera, ali ŠTO JETRA ODEEE EJJJ.Ljudi nemaju pojma koliko speed ima toksičnih tvari u sebi, nemaju pojma da isti taj speed JEDE jetru, a da ne govorim o srcu i o tim posljedicama .Tako da sam samzakljucio a tu ne treba biti toliko pametam , da je speed jedna od naj,naj,naj opsanijih droga.Buraz, ja se divim sebi i tebi i svim drugim ljudima ,kako smo do dan danas čitavi.Pozdrav i čitamo se.

Naći neki način kako odgovoriti nekoga od droge(naročito adolescente i pubertetlije),je jako teško.Moja prva saznanja o drogi su bila gledajući susjeda iz moje zgrade kako se uništava horsom.Čak sam bio tu i kad su ga nosili u mrtvačnicu.Tada sam imao 11godina.Kasnije sam i pročitao "Kolodvor ZOO",ali opet sam krenuo tim putevima,i dok si nisam kompletno sjebao život,svi pokušaji prestanka su bili uzaludni.Hoće li i ovaj to još ne znam...
Pubertet i adolescencija inače vode k otuđivanju mladih od starijih.To je uvijek tako bilo,i biti će.Teško je postaviti neke stereotipe,ali prvi znaci da bi neki "jungster" mogao početi brijat po drogama,su najčešće neko nezadovoljstvo samim sobom,i svojim životom.Većinom svi prođu kroz takve periode,vjerujem da nekad i faktor puke slučajnosti igra dosta veliku ulogu.
Prevencija kao takva(u taj kontekst i smještam ovo što sam gore napisao),nekog smisla više ima kod mladih koji su već zagazili lagano u droge.Oni često svoje drogiranje podgrijavaju na revoltu izazvanom krivim i netočnim interpretacijama droge.Npr. od jednog extasy-a će ti se spržiti mozak,a na tisuće psihofarmaka ima pogubnije posljedice za mozak od exa,da ne govorim o ovisnosti o benzodiazepamima(ljekovi koji koji se mogu naći u skoro svakom domaćinstvu:Apaurin,Lexaurin i sl.).Onda mlada osoba proba taj extasy,vidi da to nije baš tako,i u njoj se rađa otpor prema svemu ostalom što čuje o drogama.Ja kad sam počeo pušit travu,govorilo se da se na travu navlačiš,propadaš,imaš krize.Kada sam vido da i nije baš tako,i ostalo zabranjeno voće me počelo privlačiti.Tim mladim ljudima,može pomoći da im neko malo pojasni te droge,koje oni doživljavaju većinom kao način da se bude drukčiji,"cool"...To im najbolje može prikazati neko tko je prošao kroz to,bez senzaciolizma i nakon što dobije povjerenje mlade osobe.
Za one koji nisu dotakli droge,opet mislim da je bolje:Što manje znaš,pametniji si.Tu puno znači odgoj,usmjeravanje prema nekim pozitivnim stvarima,interesovanjima u životu.Ja sam mišljenja da se narkoman ne rađa,nego postaje.U svojoj "karijeri" sam vidio toliko različitih ljudi iz svih društvenih slojeva,iz razorenih i sređenih obitelji,da stvarno ne znam po kojem kalupu bi se moglo izdvojiti neki "obrazac" za put do droge.
Eh,zvučim kao neki eminentni stručnjak,na žalost,i danas je droga moj problem,daleko sam ja od toga da nekoga savjetujem i pomažem.Ovo su čisto moja osobna razmišljanja.

Ako imate neku priliku,pokažite detetu narkomana u krizi,dajte mu da pogleda "Rekvijum za snove", i raspitajte se malo o toj vrsti literature(nikako Trainspotting ili Mi deca sa stanice Zoo),već probajte sa knjigama određenih naših stručnjaka(Đavo u prahu je sjajna knjiga sa ispovestima novosadskih narkomana,zatim čula sam da dr.Bukelić ima odličnu knjigu)...
Usput,bio je na b-92 odličan dokumentarac o hiv obolelima,pa probajte da nađete nešto slično....
SAMO NIKAKO NEMOJTE BITI NAMETLjIVI,NITI OSUĐUJTE SVOJU DECU....
Korak po korak,i sve će biti ok.
Eto par praktičnih ideja sa moje strane-možda vam se bar koja dopadne...
Pozdrav...

e Pepe....koja je to knjiga? ko je napisao? bas me zanima. al gdje ja to da nabavim....a mozda mi neko moze pomoci????!!!!!

To sve savisi i od gena....i od karaktera i od situtacije u kojoj si...i od drustva i koje izaberes. Alkoholizam je nasljedan-tj ovisnost. Dokazano je. Ne kazem da je to isprika nego vam zelim skrenuti paznju i na to. Predispozicije , u vecini slucajeva postoje. Samo sto ih niko ne primjeti i ne skonta da su postojale dok vec nije kasno. Na zalost. tek sada vidim.....vidim sve. Vidim da mi je to bio neki zapisani put. Ehhh da sam tada znala sta se sve moze desiti i koliko samo moze da boliiii....piiihh. I ja stojim iza toga da sto manje znash bolje ti je. Na zalost ja puno znam a sve bih dala da sam glupa ko k....!!!! I da vjerujem u sve. kad bih mogla da biram ja bih izabrala glupocu. Ignorance is a bliss.
dobrodosli

Hvala puno. Potrudicu se da nadjem te knjige o kojima si pricala. Ja sam jos mlada i nemam decu, ali trebace mi to nekada u zivotu.

Iz vasih postova sam videla da je ocigledno najveci problem nedukovanost. Kao sto je sagitarius rekao, njemu su pricali da ako uzimas travu moes imati krizu. Sigurna sam da niko ko iole zna nesto o drogama, ne bi rekao takvu glupost. Poznato je da marihuana izaziva samo psihicku (u nekom pomalo cudnom obliku ), ali ne i fizicku zavisnost.
Sada dolazim do zakljucka da prema klincima treba biti iskren i reci im sve onako kako jeste, bez nekog velikog preuvelicavanja. Pre par godina sam radila neki rad u okviru jednog projekrta vzanog za kreativnost mladih bas o ovom problmu. Tada sam citala puno, gledala rane emisije i sl. i shvatila koliko malo znam o svemu tome. Tada sam procitala da se najcesce krece uzimanjem marihuane i ako uzmemo taj slucaj, kaze se da postoje osobe koje nikada nece probati travu, one koje ce je probati i koje ce reci "ovo je super hajde da probam nesto "jace"", oni koji ce probati i reci "ma ovo je sranje" i oni koji ce probati, svidece im se i povremeno je uzimati. Da li mislite da je ova podela dobra. Meni deluje pomalo grubo, ali me zanima sta vi mislite o tome.

Pre par meseci upoznala sam decka koji se pre jedno 7-8 godina skinuao sa heroina. Kada sam ga upoznala nisam znala za njegovu proslost. I moram priznati da je potpuno normalan kao i svaka druga osoba i NIKADA ne bih ni pomislila da je on nekada uzimao drogu. Tek kasnije sam saznala za njegove probleme sa drogom i to nije izmenilo moj stav prema njemu. E sad pitanje je kolika je verovatnoca da se neki leceni narkoman vrati u normalu. Sigurno treba da postoji neki jak motiv za to. Ovaj decko se uplasio sopstvene smrti i zato je resio da prekine. Posle je zavrsio fakultet. Sada radi.
Koliko je razumevanje okoline bitno? Pretpostavljam mnogo. A da li vi nailazite na isto? Gledajuci svoju okolinu primetila sam da mnogi podcenjuju ex narkomane, sto je generalno odraz naseg mentaliteta. Jedino sto meni nije jasno je to sto imaju razumevanja prema nekom alkosu, a prema narkomanu ne, a ipak su i jedno i drugo bolesti zavisnosti. Da li je kao odbrana od osude okoline najbolje cutanje ili junacki reci ja sam sada to i to , a bio sam ...

Ja sam se bas raspisala
Ne ljutite se. Zainteresovala sam se za temu.
Veliki poz i citamo se

kameleon_z wrote: Tada sam procitala da se najcesce krece uzimanjem marihuane i ako uzmemo taj slucaj, kaze se da postoje osobe koje nikada nece probati travu, one koje ce je probati i koje ce reci "ovo je super hajde da probam nesto "jace"", oni koji ce probati i reci "ma ovo je sranje" i oni koji ce probati, svidece im se i povremeno je uzimati. Da li mislite da je ova podela dobra. Meni deluje pomalo grubo, ali me zanima sta vi mislite o tome.

Pre par meseci upoznala sam decka koji se pre jedno 7-8 godina skinuao sa heroina. Kada sam ga upoznala nisam znala za njegovu proslost. I moram priznati da je potpuno normalan kao i svaka druga osoba i NIKADA ne bih ni pomislila da je on nekada uzimao drogu. Tek kasnije sam saznala za njegove probleme sa drogom i to nije izmenilo moj stav prema njemu. E sad pitanje je kolika je verovatnoca da se neki leceni narkoman vrati u normalu. Sigurno treba da postoji neki jak motiv za to. Ovaj decko se uplasio sopstvene smrti i zato je resio da prekine. Posle je zavrsio fakultet. Sada radi.
Koliko je razumevanje okoline bitno? Pretpostavljam mnogo. A da li vi nailazite na isto? Gledajuci svoju okolinu primetila sam da mnogi podcenjuju ex narkomane, sto je generalno odraz naseg mentaliteta. Jedino sto meni nije jasno je to sto imaju razumevanja prema nekom alkosu, a prema narkomanu ne, a ipak su i jedno i drugo bolesti zavisnosti. Da li je kao odbrana od osude okoline najbolje cutanje ili junacki reci ja sam sada to i to , a bio sam

Ta podjela s travom,ima dosta smisla,ali je ipak puka statistička brojka.Bitno je zašto neko proba travu ili bilo šta.Ne pratim baš čime se klinci danas "bave" u tom polju,ali mislim da je puno stvari slično kao i nekad.Prije trave većinom se prolazi faza "zabijanja" alkoholom,tabletama iz kućne apoteke,otapalima,ljepilima,uz skoro pa neizostavni duhan.Klinac,ako hoće probat drogu,probat će ono što mu je dostupno.

Što se tiče liječenja i vraćanja u normalu,trenutačno gledam na to tako da sam uvjeren da nikad neću bit izliječen,bolje reći bit ću zaliječen(valjda).Imao sam period od 4god. apstinencije,i to sam sjebao kada sam pomislio da sam "izliječen",i vratila mi se neka lažna sigurnost u sebe.Trebale su poslije godine brijanja po svim mogućim drogama(heroin je cijelo to vrijeme strpljivo čekao da se vratim svojoj "pravoj ljubavi"),da bi danas imao ovakav pogled na stvari.Kako sam se zavaravao,misleći,ako sam mogao jednom se skinuti,mogu i opet.Vjerujem da ova će ova moja borba s dopom,trajati cijeli život,nekako sam previše prošao,da bi si dozvolio ikakve kompromise.
A što se tiče objavljivanja nečijih problema s drogom(prošlih ili sadašnjih,nebitno),mišljenja sam bolje ne!Kroz moje periode i apstinencije i periode "ošini po prašini",uvijek sam bio zaposlen,i ono malo puta što bi objavio moju intimu na radnom mjestu npr.,samo bi štete imao od toga.
Evo primjer:Ja čist,radim u kafiću kao konobar,svi znaju za moju (tada),prošlost.Radim uredno,niko nema zamjerke na mene,čak štoviše.Jednu veče,na brojanju kase,falilo je nešto novaca,i tko je kriv,zna se!Bolje je te stvari držat za sebe.Da ne govorim o tome koliko sam neugodnosti imao kod nekih liječnika,zubara kada bih napomenuo da imam HCV(što je i moja dužnost,ali kad te par puta tretiraju kao gubavca,prođe te volja).