Forum za podršku u oporavku

Joj hvala vam puno.
Depresija je samo i problem sa resocijalizacijom , al nisam znala sta je konkretno psihoza. psihijatar mi je rekao da inace imam problema sa emocijonalnom nestabilnoscu, pa moguce da me preko toga poklopilo ovo sa drogom.
Jedino me zabrinulo sto nekako jos nisam u stanju da sjednem sa nekim i da slusam sta on prica pored toga sto me ne zanima. Jer druzenje se svodi na to da nekog saslusas i ako ti ta tema nije bliska. A ja jos nisam u stanju da se posvetim bilo kome sem sebi i lakse mi je sad kad ste mi rekli da ce sve vremenom doci na svoje.
Sinoc sam pocela sa aerobikom , ovaj mjesec cu ici 3 puta nedeljno , a sledeci cu da dodam na to i dva dana teretane. Sigurno sam , kao sto je Tamar bila sigurna da je potrebno vrijeme za resocijalizaciju i da stvari dodju na svoje , tako sam ja sigurna da mi je fizicka aktivnost jedini spas pored fakulteta.
Al kad pogledam sa druge strane ovih 6,7 mjeseci mi je proslo kao 2,3... A ovi su trebali najtezi da budu , pa valjda sad bude bolje. Jedino moram da izbjegavam vecernje izlaske, jer kod nas je trenutno navala droge, rasula se kao konfeti. :D A i ne ispunjavaju me u strejt stanju stvari koje nisu produktivne i koje ne sadrze ambicioznosti. Jedino kad ne kaskam u mjestu mogu da ispunim neki dio svoje duse. Kad nista ne radim toliko se osjecam kao parazit,ili kad radim nesto sto nema nikakvog cilja.. Trudim se da me drzi cinjenica da sam odoljela mnogim iskusenjima...

drogiram se citav svoj zivot,,imam 40 godina,prvi put sam uzeo heroin sa 16,odrastao sam devedesetih sa trenerkama uvucenim u farmerke najkama,i svime wsto je islo uz to.pisao sam za nick cika kure ali je zauzeto,,taj nick bi mi odgovarao sto posto, .vise puta sam bio u istrazi,bilo je i robije ,svega po malo.pokusavao sam 5,6 puta da se skinem i svaki put sam sam se posle par meseci vratio,djav,,prahu. mislim da sam probao 98 posto droga,ali heroin mi je bio uvek podloga za sve,znaci stqlno na njemu.
sada sam vec tri godine na metadonu,uspeo sam da svedem terapiju na 50 kapi ujutru i 20 uvuce.pijem preko dana bromazepam od tri i jos tri uvece.u pocetku sam pio celu flasicu dnevno, agresivan nadrndan prema svima,najvise prema onima koji me vole i sve bi dali za mene.ne namerno,jednostavno mi su mi smetali cak i ako cute sa mnom u sobi...letovanja zimovanja ,ma ljudi priustavao sam sebi maximalu,samo da postanem ponovo ok u drustvu,da se ponasam kao i svaki normalni covek,da na osmeh odgovorim osmehom,na lepu rec lepom recju..dok nisam nasao ono sto me ispunjava bio sam nadrkani zombi,ljut na dan sto je svanuo.
probao sam sa skokovima,prvo bandzi,pa iz aviona,,adrenalin mi je vratio osmeh na lice,.ne na prekidac ali vremenom da.nasao sam se u motorizmu,skupio kintu,kupio hondicu,i kada god mogu sednem,obrnem krug,da li je 5 ili 500 km ne bitno,posle svake voznje sam nov covek sposoban da se nosi sa zivotom cele nedelje.pa onda opet,krug dva,,,
formula je naci nesto sto te ispunjuje,mozda nekome neka manja stvar vise znaci,nekome veca,ali svako ima nesto sto vrace osmeh na lice...nadjite sta je to,i ne pustajte

bajker wrote: probao sam sa skokovima,prvo bandzi,pa iz aviona,,adrenalin mi je vratio osmeh na lice,.ne na prekidac ali vremenom da.nasao sam se u motorizmu,skupio kintu,kupio hondicu,i kada god mogu sednem,obrnem krug,da li je 5 ili 500 km ne bitno,posle svake voznje sam nov covek sposoban da se nosi sa zivotom cele nedelje.pa onda opet,krug dva,,,

ne mogu ovo zaobići uz napomenu da je ovo preopasno, čak i više od heroina.

proživio sam svašta nešto ko i svi, izuzev možda moga ljubovanja sa kalašom.
nemam motor ali imam auto i ne postoji taj adrenalinski nalet kao jako brza i rizična vožnja, meni je bilo dovoljno i 10-15-tak minuta.
Najkrači opis, čitavo tijelo se bukvalno trese. Pucnjava i "akcije " su manje od toga.
Nakon toga ste mirni, kao što kažeš, čitavu nedelju.
To je bio moj "lijek" u najstresnijem periodu.

Ne znam kolko je pametno iznijeti ovo iskustvo, ali svi pišu iskreno pa hajd....
Sada sam pametniji i popijem rađe koji benzić
nije se igrati, ne samo sa svojim, već i tuđim životima.

lepo si to rekao,,,,,ali postoje staze napravljene za brzu voznju mada verovao ti meni ili ne, vise me privlaci mirna i relativno spora voznja recimo kroz kosutnjak ili ako vreme i obaveze dozvoljavaju put do zlatibora i nazad.,nije to zavist od adrenelina,mada je tako pocelo,i otada me dovodi u neko opustajuce stanje i to bez nabijanja u crveno,.hocu reci da svako moze naci nesto sto ga zanima ispunjava i bavljenje time ce ga veratiti u koliko toliko normalni zivot

Skakala ja bandzi, skakala padobranom dok mi se buraz bavio time, skakala sa mostova, ali to je kod nas slabo zastupljeno, i vecinom moras imati svoju opremu, i skokove moras platiti, tako da se ovde kod nas, rijetko odlucuju za tako nesto, jer se para nema. I naravno da je opasno, pa vjerovatno je svako od vas procitao za tragediju koja se desila u Banja Luci, kad je hepikopter pao, i poginulo 4-oro padobranaca, i pilot, i to jer je helikopter bio neispravan, a predsjednik padobranskog drustva rekao da je ispravan, i da ih 5-oro moze komotno letjeti. Skupe su to zanimacije, i opasne. Naravno da se slazem da svako treba naci nesto sto ga ispunjava, ali mnogi ljudi, svjeze cisti, da tako kazem, nisu u mogucnosti da se bave onim sto ih ispunjava, i zato msm da je ispocetka najbolje baviti se bilo cim, znaci ispuniti dan, ili uciniti nesto produktivno.