Forum za podršku u oporavku

Dobrodosla

Tako si jako u pravu Sanela

Tako da me nije Bog spasao, već SAMO i ISKLJUČIVO ljudi i MOJA volja za opstankom.

Spasice tebe i Bog kad stvarno budes potrebna spasa

vjeraufanjeiljubav wrote:

Tako da me nije Bog spasao, već SAMO i ISKLJUČIVO ljudi i MOJA volja za opstankom.

Spasice tebe i Bog kad stvarno budes potrebna spasa

Svi su uvjek potrebni spasa, shto se tiche Boga, spasio te Bog samo ga ti vjerojatno krivo tumachish pa nevjerujesh da je to On...Bog je ljubav, a ljubav te spasila, ljubav prema sebi i drugima, koju nemozesh sama kontrolirat, to je ta ljubav u chovjeku koju mozesh pobjedjivat, zlom(npr. drogom) ali ne i nakraju pobjedit...

drago mi je zbog tebe i nadam se da ćeš uspeti u svojoj apstinenciji , zapravo drago mi je zbog svakok ko uspe da se izvuče! Ja nisam nikad bila narkoman ali dugo sam živela sa narkomanima a to kažem u množini jere mi je muž bio i brat i td...bilo ih je na žalos. Moj muž je imao jako duge apstinencije po 2 godine lečio se pored Drajzerove u Lorijanu , pa smo išli u Moskvu na onu čuvenu inekciju koja košta čitavo bogatstvo , zatim blokatori .....i hiljadu drugih stvari ali nažalost ništa nije pomoglo. Ta užasna depresija uvek ga vrati i svaki put se sve teže skidao , u jednom momentu ne misli uopšte na to skroz je normalan i sve i onda samo jedan dan ko grom iz verda neba poklekne to nam uopšte nije bilo jasno izdrži godinu ipo dana pa se tri meseca radi pa opet 6 meseci čist pa mesec dana , pa 3 meseca čist pa se 4 drogira i tako .....tako da čovek mora zaista da želi to jako inače svako bira kako mu je najbolje da se skine i da u tome istraje jer svi smo mi drugačiji, samo da je teško jakooooo je teško zato moraš biti uporna i jaka!!! moj muž nažalost nije bio tako da je umro jer kažu te apstinencije su ga ubile oslabile mu srce do te mere da više nije imao snage dop-blokator i tako neizmenično kažu bolje da nije prestajao a ja sad ne mogu da se pokupim koliko mi nedostaje i koliko sam tužna i krivim sebe jer stalno kontam možda sam nešto mogla učiniti.........

nishta nisi mogla, tako i u mojem sluchaju, ja bi bio to radio bio chist, pa najednom nishta me nebi moglo zaustavit, niko...neshto nevjerojatno ko da neshto udje u tebe i nemozesh se nikako zaustavit, znao sam proch 40km. na biciklu jer sam njega prvog ugledo u tom stanju samo da dodjem do heroina, nemozesh ti bit kriva i da si im davala drogu, jednostavno nisi ti kriva shto je netko slab...uff.. sad si me uplashila koliko sam ja prestajao pa pochinjo, sad sam kolko tolko dobro, ali se bojim tog da ne pokleknem...pokushavam to sprjechit blokatorom nekim dok dobim tu potrebu...neznam...

u svakom slučaju mislim da je najvažnije naći smisao i polako ga zameniti tj. naći neku drugu strast...to sam i njemu govorila i pokušavala da ga ubedim i on je to sve kao slušao upravu si i te fore ali jbg. očito da nije pronašao ništa što je mogao da kompenzuje za skrnavi dop ili je suviše dugo bio u tome pa nije znao da funkcioniše bez toga , samo šteta jer toliko je lepih stvari koje on nikad neće videti...kako mu deca rastu , kako postaju ljudi....neće nikad ostareti i milion drugih stvari koje smo planirali Trudi se da nađeš neku zanimaciju , neko interesovanje bilo šta što će da te vuče napred samo nikako nemoj da tapkaš u mestu jer to je najgore!!!! srećno!

zao mi je...stvarno mi je zao da si ga izgubila...jel vi stvarno imate djecu ili pises da ti je zao sto to nije dozivio?
nije bitno,nema ga.........ti si tu.......sama ili sa djecom....nemas drugi izbor osim da ides dalje i gledas sebe....

sve najbolje ti zelim

Stvarno imamo dvoje dece i obe su male tako da šta reći ne znam da li sam zbog toga sretna ili ne...... jako nam nedostaje i stalno mislim je li to stvarno moralo tako da se završi?!! To je jedino pametno što je napravio u svom životu ostavio je nešto za sobom , samo što ja sad moram sama da od njih napravim ljude ,o tome izgleda baš i nije razmišljao
Takoooo sam nekad besna i ova odvratna nedelja i svaki put to groblje me dodatno dotuku....droga je užasna stvar i stvarno je strašno kako su od nje cele porodice bolesne i kakve posledice stravične na sve ostavlja, zato da znate niste sami u tome nažalost morate nekad da se trudite i da mislite i na ljude koji vas vole i glavu gore stisni zube i izdrži jer svi mi nešto izdržavamo....život je jedna velika borba i samo najači opstaju!!!!!

A,kako prezivljavas kao samohrana majka sa dvoje male djece? to nigdje nije lako,ni u svijetu ni kod nas....imas podrsku od obitelji? jel uspjevas raditi ili si sa njima doma?
Od bijesa nemas nista,ne mogu ni zamisliti kako ti je i kroz sta si sve prosla,grozno tako mlada a vec toliko toga prosla...
cuvaj se

Pozdrav ! Prilicno mi je poznata tvoja prica, od onoga da si godinama imala pare za sva zezanja do toga da si se trudila da budes drugacija a ispalo je da si... e tako sam ja do skoro, isko sam strejt oko4 godine, uvek mislila kako nisam ja bas tolikoo bila u losem stanju, nekako sam sebe uvek videla u finijem izdanju, zaista jesam. Ali, eto, shvatila sam da Nisam bila fina niti posebna, i osecam se super povodom tog saznanja. Samo napred idi, sada si na dobrom putu i tu ostani!