Re: Nesto slicno zivotu...
Posted: Tue Oct 28, 2008 5:46 pm
TRODONI I EKIPICA
Sada kada sam pocela da pisem, i kada sam u glavi odredila poglavlja i periode, uocavam da sam i ja presla onaj klasicni put od trave, preko brzina i tableta, do heroina. Sve nase price su bolno slicne.
Nego, da nastavim.
Nadrogirana godina dana je brzo prosla.Vec sam u drugom srednje i moram izabrati profesiju za buducnost prema kojoj cu se obrazovati ostatak srednje skole. Biram graficki dizajn jer mi se jako svida. To se ispostavilo kao pun pogodak, jer pored svih sranja, barem mi skola ne zadaje probleme. Ocjene su mi uvijek bile odlicne, ali sam bjezala, tako da sam nakupljala dosta izostanaka. To ce me uskoro skupo stajati.
Negdje u kasnoj fazi plesa sa amfetaminima ja se pocinjem zanimati za ostalo. Preciznije, saznajem da postoje tablete pod nazivom Trodon. Ali kako doc do njega, treba mi nekakav dupli recept. Ma snaci cu se ja nekako. Nekoliko dana kasnije od jednog dzanera, D. kupila sam recept za bijednih 6 maraka koliko mu je falilo za piz. Znali smo se onako iz videnja jer sam mu cesto davala markicu, dvije. Rekao mi je:"Brate uzmes 3,4 komada poslije partija i dobra si do jutra.Mozes spavati i sve je drama, a i ne moras se vise spustat travurinom, njidje veze majke ti. Samo pazi burazeru da se ne navuces. Onda ces imat krizu. Znas ono, dva dana gutas, dva dana pauza." Moze. Tesko zabu u vodu natjerat.
Od tada ih uzimam svaki dan. Cesto u kombinaciji sa Apaurinima, Lexima, Xanaxima i slicnim glupostima. I mogu bez pardona reci da sam svakodnevno bila odvaljena. U kuci, u skoli, vani, unutra...Nitko nista nije primjecivao. Svi su mislili da se ja i dalje napusavam, pa su moje ponasanje tako opravdavali. Vec tada sam pocela formirati svoj ovisnicki karakter. Postajem povucenija, agresivnija, lazljiva. Starce levatim za lovu, a kako je stari tada imao extra posao, dijelio je sakom i kapom. Svako jutro kad bih se probudila islo je : wc, tablete, dorucak, pa tek onda sve ostalo. Ovo "tablete" se ponavljalo vise puta tijekom dana. Ja sam svoje mile todoncice nosila sa sobom kao sto astmaticar nosi pumpicu. Vrlo realna usporedba, jer je astma bolest, bas kao i moja narkomanija u tada pocetnoj fazi.
Uskoro me apotekarka provaljuje, iako sam cesto nekoga zamolila da kupuje umjesto mene bojeci se upravo toga. Uh, dobro me je najurila. Prvo sam bila ljuta, ali me uskoro uhvatio iskreni strah. Ali potrudila sam se i nasla novu semu.
Onu D.-ova napomenu "dva dana uzimas,dva dana pauza" postovala sam jako kratko vrijeme. Kada bih got osjetila da Trolovski rad popusta,ja bih dodala jos. Kada bilo sta nebi bilo u redu, uzela bih jos. Pa jos. Pa jos. Postala sam totalno opsjednuta, nisam mislila da bih se mozda kao slucajno mogla i navuci.Nisam razmisljala. Ali doslo je - ravno u glavu.
Jedno jutro sam kasnila u skolu. Vjerojatno jer sam se predhodnu noc doobro nazderala svojih ljubimaca. Spremala sam se i u zurbi zaboravila na njih. Sada me jako cudi kako mi se to tada moglo dogoditi. Kad sam dosla vec je bilo kasno. Ajde,mislila sam, brzo cu kuci, a i bas da vidim da nisam navucena, pa ja to uzimam onako bezveze.Sto je vrijeme vise odmicalo ja sam postala sve nervoznija. Medu ljudima, a ciste glave osjecala sam se jako jadno. Na to nisam navikla. Jednostavno sam se spakovala i otisla kuci - znate zasto. Nisam mogla, a ni htjela trpiti taj osjecaj.
Sada, kada vrtim film unatrag znam da je to bilo moje prvo iskustvo s krizom. Tada mi to nije bilo jasno.
Uskoro cu taj osjecaj poblize upoznati...
Sada kada sam pocela da pisem, i kada sam u glavi odredila poglavlja i periode, uocavam da sam i ja presla onaj klasicni put od trave, preko brzina i tableta, do heroina. Sve nase price su bolno slicne.
Nego, da nastavim.
Nadrogirana godina dana je brzo prosla.Vec sam u drugom srednje i moram izabrati profesiju za buducnost prema kojoj cu se obrazovati ostatak srednje skole. Biram graficki dizajn jer mi se jako svida. To se ispostavilo kao pun pogodak, jer pored svih sranja, barem mi skola ne zadaje probleme. Ocjene su mi uvijek bile odlicne, ali sam bjezala, tako da sam nakupljala dosta izostanaka. To ce me uskoro skupo stajati.
Negdje u kasnoj fazi plesa sa amfetaminima ja se pocinjem zanimati za ostalo. Preciznije, saznajem da postoje tablete pod nazivom Trodon. Ali kako doc do njega, treba mi nekakav dupli recept. Ma snaci cu se ja nekako. Nekoliko dana kasnije od jednog dzanera, D. kupila sam recept za bijednih 6 maraka koliko mu je falilo za piz. Znali smo se onako iz videnja jer sam mu cesto davala markicu, dvije. Rekao mi je:"Brate uzmes 3,4 komada poslije partija i dobra si do jutra.Mozes spavati i sve je drama, a i ne moras se vise spustat travurinom, njidje veze majke ti. Samo pazi burazeru da se ne navuces. Onda ces imat krizu. Znas ono, dva dana gutas, dva dana pauza." Moze. Tesko zabu u vodu natjerat.
Od tada ih uzimam svaki dan. Cesto u kombinaciji sa Apaurinima, Lexima, Xanaxima i slicnim glupostima. I mogu bez pardona reci da sam svakodnevno bila odvaljena. U kuci, u skoli, vani, unutra...Nitko nista nije primjecivao. Svi su mislili da se ja i dalje napusavam, pa su moje ponasanje tako opravdavali. Vec tada sam pocela formirati svoj ovisnicki karakter. Postajem povucenija, agresivnija, lazljiva. Starce levatim za lovu, a kako je stari tada imao extra posao, dijelio je sakom i kapom. Svako jutro kad bih se probudila islo je : wc, tablete, dorucak, pa tek onda sve ostalo. Ovo "tablete" se ponavljalo vise puta tijekom dana. Ja sam svoje mile todoncice nosila sa sobom kao sto astmaticar nosi pumpicu. Vrlo realna usporedba, jer je astma bolest, bas kao i moja narkomanija u tada pocetnoj fazi.
Uskoro me apotekarka provaljuje, iako sam cesto nekoga zamolila da kupuje umjesto mene bojeci se upravo toga. Uh, dobro me je najurila. Prvo sam bila ljuta, ali me uskoro uhvatio iskreni strah. Ali potrudila sam se i nasla novu semu.
Onu D.-ova napomenu "dva dana uzimas,dva dana pauza" postovala sam jako kratko vrijeme. Kada bih got osjetila da Trolovski rad popusta,ja bih dodala jos. Kada bilo sta nebi bilo u redu, uzela bih jos. Pa jos. Pa jos. Postala sam totalno opsjednuta, nisam mislila da bih se mozda kao slucajno mogla i navuci.Nisam razmisljala. Ali doslo je - ravno u glavu.
Jedno jutro sam kasnila u skolu. Vjerojatno jer sam se predhodnu noc doobro nazderala svojih ljubimaca. Spremala sam se i u zurbi zaboravila na njih. Sada me jako cudi kako mi se to tada moglo dogoditi. Kad sam dosla vec je bilo kasno. Ajde,mislila sam, brzo cu kuci, a i bas da vidim da nisam navucena, pa ja to uzimam onako bezveze.Sto je vrijeme vise odmicalo ja sam postala sve nervoznija. Medu ljudima, a ciste glave osjecala sam se jako jadno. Na to nisam navikla. Jednostavno sam se spakovala i otisla kuci - znate zasto. Nisam mogla, a ni htjela trpiti taj osjecaj.
Sada, kada vrtim film unatrag znam da je to bilo moje prvo iskustvo s krizom. Tada mi to nije bilo jasno.
Uskoro cu taj osjecaj poblize upoznati...
