Re: Posao???
Posted: Tue Sep 30, 2008 5:31 pm
Pa...kako to da ti objasnim 
jednostavno se osecam lose ako nesto krijem,smatram da ne treba da krijem ni jedan jedini dan svog zivota,bilo je kako je bilo i jebi ga,radila sam sta sam radila i necu se stideti zbog toga(necu se ni diciti time sto sam bila) ali cu se zato vrlo ponositi onim sto sam postigla nakon visegodisnjeg sranja u kom sam bila, e taj deo me vrlo dize i osecam se sjajno kad vidim da me ljudi postuju i cene i pored svega sto sam radila. Ocigledno je da okolina vrlo primecuje promene na svakom pojedincu. Na koji nacin im to pricam? Pa u mojoj firmi su ljudi srednjih godina,recimo od 27 pa do 50 i kusur citaju novine,gledaju tv kao i svi,i naravno desava se da se potegne prica iz recimo novina: npr." Narkoman opljackao menjacnicu" i onda krecu raznorazni komentari koje ja jednostavno ne mogu i necu da iskuliram i precutim,ukljucim se u pricu vrlo stalozeno tako da oni i dalje ne znaju da sam bila u istim govnima(oni koji su vec obavesteni o mojoj proslosti cekaju moju reakciju jer znaju da cu odreagovati ) i naravno neko izbaci neku recenicu koja mene licno kao coveka povredi,onda sledi pitanje " da li bi to isto mislili da sam recimo ja u takvom problemu ili neko blizak vama,recimo tvoja cerka ili tvoj sin,otac,rodjak nebitno ko? Odgovor glasi u vecini slucajeva : " neeee, pa ti si ok covek,ja tebe postujem,poznajem te bla bla truc" a takvi odgovori mi zesce idu na zivce ....e pa vidis moja draga koleginice imas predrasude i ne gledas realno na stvari,ja sam bila u govnima do guse,isplivala sam uz pomoc moje majke,brata i moje jake volje,da je moja majka tako govorila kao vi sada pitanje je gde bi ja sada bila a svakako ne bi bila ovde u svojoj kancelariji na svom radnom mestu,sutra ako se necije dete slucajno zadesi u istom ili slicnom problemu pitacu vas za misljenje...itd...ali je bitna stavka da se ni jednog momenta ne iznerviram dok to govorim,uzdignute glave i mirnim tonom saopstim im da sam danas cista i ponosna na sebe i svoju porodicu,e taj momenat me dize u nebesa I znas li sta se onda desava? Recimo posle par meseci ponovo se dotaknemo slicne teme....isti ti ljudi koji su imali vrlo osudjivacke stavove....menjaju svoje misljenje...pre nego sto prokomentarisu veruj mi da dobro razmisle sta ce da kazu...pre neki dan mi je koleginica rekla da se plasi za svoju cerku bla bla...a par dana pre je imala slican kometar onom gore navedenom...znas sta je jos veci uzitak? To sto je od mene trazila savet kako da se postavi prema cerki i da li uopste postoji razlog za sumnju....
i da vreme prolazi i tekako brzo i bez gudre. Pozdrav imas prava na jos pitanja hehehehhee
jednostavno se osecam lose ako nesto krijem,smatram da ne treba da krijem ni jedan jedini dan svog zivota,bilo je kako je bilo i jebi ga,radila sam sta sam radila i necu se stideti zbog toga(necu se ni diciti time sto sam bila) ali cu se zato vrlo ponositi onim sto sam postigla nakon visegodisnjeg sranja u kom sam bila, e taj deo me vrlo dize i osecam se sjajno kad vidim da me ljudi postuju i cene i pored svega sto sam radila. Ocigledno je da okolina vrlo primecuje promene na svakom pojedincu. Na koji nacin im to pricam? Pa u mojoj firmi su ljudi srednjih godina,recimo od 27 pa do 50 i kusur citaju novine,gledaju tv kao i svi,i naravno desava se da se potegne prica iz recimo novina: npr." Narkoman opljackao menjacnicu" i onda krecu raznorazni komentari koje ja jednostavno ne mogu i necu da iskuliram i precutim,ukljucim se u pricu vrlo stalozeno tako da oni i dalje ne znaju da sam bila u istim govnima(oni koji su vec obavesteni o mojoj proslosti cekaju moju reakciju jer znaju da cu odreagovati ) i naravno neko izbaci neku recenicu koja mene licno kao coveka povredi,onda sledi pitanje " da li bi to isto mislili da sam recimo ja u takvom problemu ili neko blizak vama,recimo tvoja cerka ili tvoj sin,otac,rodjak nebitno ko? Odgovor glasi u vecini slucajeva : " neeee, pa ti si ok covek,ja tebe postujem,poznajem te bla bla truc" a takvi odgovori mi zesce idu na zivce ....e pa vidis moja draga koleginice imas predrasude i ne gledas realno na stvari,ja sam bila u govnima do guse,isplivala sam uz pomoc moje majke,brata i moje jake volje,da je moja majka tako govorila kao vi sada pitanje je gde bi ja sada bila a svakako ne bi bila ovde u svojoj kancelariji na svom radnom mestu,sutra ako se necije dete slucajno zadesi u istom ili slicnom problemu pitacu vas za misljenje...itd...ali je bitna stavka da se ni jednog momenta ne iznerviram dok to govorim,uzdignute glave i mirnim tonom saopstim im da sam danas cista i ponosna na sebe i svoju porodicu,e taj momenat me dize u nebesa I znas li sta se onda desava? Recimo posle par meseci ponovo se dotaknemo slicne teme....isti ti ljudi koji su imali vrlo osudjivacke stavove....menjaju svoje misljenje...pre nego sto prokomentarisu veruj mi da dobro razmisle sta ce da kazu...pre neki dan mi je koleginica rekla da se plasi za svoju cerku bla bla...a par dana pre je imala slican kometar onom gore navedenom...znas sta je jos veci uzitak? To sto je od mene trazila savet kako da se postavi prema cerki i da li uopste postoji razlog za sumnju....Pa znas onaj osecaj kad si u krizi pa ti sekunde toliko sporo prolaze da se nadjes na ivici samoubistva,a kad se uradis vreme pici prodju sati za sekundu,e mislila sam da uopste nije toliko tesko biti strejtmislila sam kad se uradim da mi vreme brzo prolazi a kad sam strejt da nikad nece proci ,medjutim stvari su krenule u suprotnom pravcu mog misljenja
i da vreme prolazi i tekako brzo i bez gudre. Pozdrav imas prava na jos pitanja hehehehhee
