Forum za podršku u oporavku

njemu mozda bas i trebaju batine...a za dilanje extra porcija batina.

Evo da kažem šta je bilo danas popodne..Namjerno sam otišla ranije u školu da ga sretnem..I jesam. Došla sam do njega, prvo nije htio pričat sa mnom, al kasnije se složio da odemo se prošetat do parka blizu škole da popričamo (ja sam markala). Pričali smo o totalno nebitnim stvarima i pomirili se. Ja sam pokušavala nekako započet tu temu, al on ju je dobro izbjegavao. Kad sam osjetila da se otvorio, otvoreno sam ga pitala da mi iskreno odgovori jel se drogira. On je reko da. Bilo mi je drago da mi je priznao, ionako sam znala odgovor. Malo smo počeli o prošlom ljetu kad je on na Xu bio. Kaže on da je to prošlost. Moram priznat da sam se sva tresla dok smo pričali o tom. Baš me bilo strah..Znala sam da će bit, al ne tolko baš. Uglavnom, pitam ga ja dal snifa il nešto tako. A on meni, jasno i glasno prizna da snifa H. Ja u šoku, još uvijek ne vjerujem. To je dop, ej. Nisam očekivala da će to samo tako priznat. Očekivala sam da ću to morat satima izvlačit iz njega. Al heroin! Huston, we have a problem. Ja još uvijek ne vjerujem.
Pitam ga jel se puca možda. On kaže da samo jednom i da ne misli više. Klasična priča, kaže da je to bilo jednom kad su imali premalo dopa, a njih je bilo previše... Mislim, ak je tako bilo jednom, bit će i sljedeći put isto. Mislim da sam problijedila tad. On mene tješi. Kaže da on sad vidi kako ga ja zamišljam s iglom u ruci kako se ko zadnji junky bode s nekom iglom koju je našo na ulici (a stvarno sam tako razmišljala), al da to stvarno nije tako. Reko je da je njemu super ovako. Da on opće ne misli stat. Kaže da para ima jer mu je stari nedavno promaknut tak da sad može svaki dan i da je stvarno ok. Ja ne znam kaj da mislim. Da mu opalim šamar da mu se glava okrene za 360° il šta. Ja ga pitam dal on misli da svi narkomani lažu o tom da žele bit čisti i da žele počet normalno živit. Da svi lažu da je to užas zapravo. On melje nešto, ne znam. Ja mu kažem da mu treba pomoć i da mi je stalo do njega i da ću mu ja sve sredit jer stvarno želim da mu bude dobro. Bit ću prva koja će stajat iza njega i bit mu podrška. On meni da ne treba. Da je njemu ovako ok. Da nije tako strašno kao što ja mislim.
Pa ja ću se ubit. Kaj da ja sad radim? Kak da ga ja nagovorim da bar kod nekog psihologa/psihijatra ode, da mu neko pametniji od mene utuvi u glavu da ovako ne ide dalje. Ja bi stvarno sve napravila. Ma zapravo bi ga tukla, kako i azraaa kaže. A ovo što mi je reko ne mogu nikom reć jer ću izgubit njegovo povjerenje i neće mi više ništa govorit. Ne bih ni ja na njegovom mjestu. Ne znamm. Baš sam ljuta. Ma najrađe bi ja ipak testirala na sve. I da, on će sad tek 16 godina. Jel ima išta šta bi ja sad mogla poduzet osim ić cinkat nekom?

Nije stvar u cinkanju nego u pomoći, jedino mu tako možeš zaista pomoći, reci i roditeljima i svima kojima trebaš reći, možda će te i mrziti zbog toga ali kada uvidi da je to ono što je zapravo dobro ako ti je pravi prijatelj pomiriti ćete se. Jer ako zaglavi u dopu ionako ćeš ga izgubiti.
Pogledaj i svi ovdje su počeli samo jednom, meni je ovako dobro, pa su svi završili isto..... znam da ti ovo teško pada ali učini ono što je najbolje za njega, jer on je sada bitan, pa ima samo 16, to je prestrašno..... ima još itekako nade za njega ali ti moraš progovoriti nemoj to držati za sebe.

Znaš i sama, a i rekao ti je, da ne misli s tim prestati, pogotovo ako ima love.... kad tad će mu igla postati najbolji i jedini prijatelj, a tu mjesta za tebe neće biti.

Hvala ti na brzom odgovoru, stvarno mi puno to znači.
A daj mi pliz reci, ja stvarno ne znam kak da ja to nekom kažem? Kojim riječima..Kako? A šta ako mi ne povjeruju?

Kako? Ovako reci da se s njim nešto događa, pitaj ih da li su to primjetili, reci da ti se povjerio da uzima drogu i neka ga testiraju, reci i s kojim društvom se druži te da ti je jako stalo do njega.... povjerovati će ti ne brini...... a ako slučajno ne onda se obrati i u školi, ali sumnjam da ti neće povjerovati jer svaki roditelj se brine za svoje dijete.
A u ovom slučaju je to dobro i da su malo stroži..

A kako da ja njih uhvatim da im to kažem?
Oprostite ako sam naporna, al stvarno ne znam...

ma nisi naporna, pa odi doma kod njega kad znaš da on nije kod kuće i reci im. Znam da je to teško ali ako ga želiš spasiti, nemoj se bojati...

Malo me strah
Al nema mi baš druge.. Ili?

Malo me strah
Al nema mi baš druge.. Ili?

Da tako je, nema ti druge!MORAŠ reći njegovima, to je jedino rešenje i samo ako i oni znaju za to ti možeš da mu pomogneš.Razumem te da se plašiš, kažeš da su oni strogi, nema veze, što iva kaže možda je i to bolje, on je njihovo dete i oni će sve učiniti za njega da mu pomognu, verovatno će u prvom momentu biti šokirani i to je normalna reakcija, a onda će se sigurno svim silama truditi da ga iščupaju iz toga.
Nema veze i ako se on naljuti na tebe, bolje i da bude ljut a da se izleči, doći će sve na svoje mesto i shavtiće da si to uradila zato što ti je stalo do njega, zato što ga voliš i hoćeš da mu pomogneš, a on je već debelo zaglibio u to sve..
Želim ti puno sreće i strpljenja,nemoj da odustaješ i piši šta si uradila!
Pozz!!

Skupila sam danas hrabrosti i rekla njegovim starcima. Imala sam ujutro školu, pa sam popodne nazvala kod njih doma i rekli su da će oboje bit doma. Rekla sam im sve onako kako je Iva rekla (puno ti hvala). Dobro su to podnjeli. Ja sam misla da će se derat na mene il neš, al sve je ok bilo iako se vidlo da ih je strah i rekli su da će pričat s njim i testirat ga do utorka i da će mi javit kaj je bilo.
E da, i rekli su da nisu puno primjetili da se promijenio..Pretpostavljam da je to dobro..Znači da se još uvijek zna normalno ponašat.. Al su se sjetili da mu u zadnje vrijeme nešto često pucaju žice na gitari (koje koštaju oko 100kn), da su mu povećali džeparac na njegov nagovor i tako to..
Možda kasnije malo opširnije napišem kaj je bilo kod njih, al mislim da nije potrebno..
Al sad mi je malo lakše..
Sad čekam utorak......