Forum za podršku u oporavku

Nista od toga ako mislis da ces se uz bocicu meta... rijesiti-proce godinaaa dok se rijesis svih problema,ako se uopste i rijesis-jer svi mi jedno pisemo,a sta je ustvari prava istina-samo mi znamo!

provela sam 2 god na vozdovcu,odakle je i moj tadasnji decko bio

na znam zasto sam ovo napisala,al to je bio moj kraj...znam svaku zgradu,ulaz,park,svakog junkia i dilera naravno!

rajouno poslusaj Monu mislim da ti daje prave savete i skupi malo hrabrosti makar jednom u zivotu, prelomi neke stvari u sebi i sa samom sobom a onda nazovi mamu i reci joj sta se desava i zatrazi pomoc sigurno te nece odbiti ! Ja sam takodje tek posle 6-7 godina rekla svojoj majci istinu i sada sam bogu hvala super. iako je ona sumnjala na moju narkomaniju nikad nije znala sta je stvarno a sta nije...takodje mi je bilo tesko kao i svima uostalom ali moras nekom reci a najbolju pomoc dobices upravo od njih tj. tvojih robitelja narocito majke ! Poslusaj Monu jer stvarno ne mozes nista da izgubis mozes samo da dobijes. cuvaj se i samo budi uporna ,jos nesto cu ti reci a to je da ces sa metadonom jako tesko uspeti ali ok svaki pokusaj je neki korak i neki napredak ukoliko se ne navuces na metadon zato budi oprezna sa njim mislim da ti je to jasno pa se potrudi da ga ne konzumiras previse. Pozdrav i zelim ti uspeh,cuvaj se !

Ne,nikako metadon,nisam pristalica toga,..imash da nadjesh na svakom koraku,bolje idi u neku kliniku i ZAJEDNO SA RODITELJIMA prodji sve to,...Ja sam pokushavala da se skinem vishe od 15 puta za ovih 7 godina i zadnji put sam prelomila,majka je znala svaki put(pa nije glupa pobogu),ali se teshko borila sa mnom,tek kad sam SAMA prelomila da zaista zelim da budem chista,tek tada je uspelo sve,bila je uz mene,..Trazi pomoc roditelja!

Ne metadon,trodon i ostale stvari,ne i ne,...imash klinike,imash brzo skidanje,ja sam se 10-ak puta na suvo skidala(nazalost se vracala),...nemoj se opet navlachiti na zlo,a to je sad metadon,...Nisam pristalica toga,iako su mi nudili uvek,nikada nisam pristala na met,...Necu da produzavam agoniju tako shto cu se navuci na josh neshto slichno,...Razmisli,niko od nas nije umro od krize,nemoj ici na metadon i trazi pomoc roditelja!

Lako je skinuti se, tesko je ostati cist.

Mislim da bi, u periodu POSLE krize (koji je mnogo tezi od samog fizickog bola, i koji je, jednostavno, prvih god. dana, kritican) bilo veoma pametno da imas pored sebe ljude koji te vole i koji ti nikada nece uskratiti pomoc.

Da, gledace te drugim ocima.

Ti ih sada lazes.

Gledace te pravim ocima. A ti ih vise neces lagati.

Nece te manje voleti.

A ako sama prolazis kroz to, uvek mozes sama lako da se vratis na hors, jer neces razocarati nikoga osim sebe.

Drugi ljudi su oslonac.

Nije slabost kada covek prizna (sebi) da mu treba pomoc.

pelomila sam sinoc i rekla joj...

ali kao da sam to uradila na nespretan nacin.,nisam mogla vise da zucnem

Caos Raiuno! Eto samo kratki komentarcic, savjet...sta vec... Mene je moja obitelj provalila (a provalili su me na najgori moguci nacin...otvorili kutiju s nakitom i vidjeli da im je nestalo svo zlato, uspomene od rodbine...jedino sam im verice ostavio!...)i sada se jezim kad se sjetim toga. Ajd nemoj sebi dopustiti da dodjes do takvih pizdarija, vecina se roditelja promijeni kada pogledaju istini u oci, tada je prioritet spasiti svoje dijete! Znam da ima i onih koji ce svoje dijete sutnuti na cestu (ima i takvih oko mene) ali roditeljska ljubav je jaka...bit ce soka, deranja, nevjerice, ali na kraju umjesto komentara na clanak o "uhvacenom dileru" u novinama nece reagirati kao- Treba njih sve poslat na goli otok nego...jadno dijete, niko mu nije pomogao! Ne mogu vjerovat koliko su se moji promijenili...gledaju na sve nas kao ljude a ne olos! Ovo je samo moje misljenje, ali, da moji nisu uskocili, slali me psihijatrima, kupovali mi blokatore, zakljucavali u kucu (a ja ih mrzio), ne bih danas bio ovdje, sigurno... Danas sam im neizmjerno zahvalan i ne znam kako bih se iskupio, griznja savjesti je ogromna, sto su sve prosli (moje bauljanje po sobi i padanje na pod pred gostima, pljuvanje na mamu, tuca sa starim da mu otmem novcanik...ma strasno! Procijeni sama, preporucam ti da dodjes i kazes...vjeruj mi, manje boli nego kad vide da nema vise zlatnog lancica sa krstenja moje mame...
Daaaaaaj odjebi to dok mozes, budi hrabra...
Puno srece...uz tebe sam...bio sam tamo gdje i ti...
PS: ima Titanik pravo, ako ti je lakse, reci onome za kojeg znas da ne reagira burno...ici ce lakse.
Pozdrav svima!

Eh, preduhitrila si me...heh...reci kako je proslo, reakcije? Drz se!!!