KONTEMPLACIJE O BESMISLU

[bojanol]

Srećan rođendan.

[simon_says]

hvala prijatelji

[simon_says]

Električni Orgazam je jedno od mocnijih imena koje možeš dati bendu. Idoli, Haustor, Azra, Šarlo Akrobata, Pekinška Patka, Zabranjeno Pušenje, Smak... sve mi je to onako. Bajagu I Instruktore neću da spominjem ovom prilikom, niti EKV.

Električni Orgazam. Mnogo dobro. Mnogo.

Ljudi ne obraćaju pažnju na sitnice koje život znače. Ime. Kad čuješ Električni Orgazam, očekuješ orgazam, očekuješ mnogo, lako se razočaraš, ali ako se oduševiš to potraje do kraja života.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=iZBKXqp8z3k[/youtube]
pesma o krizi(moje tumacenje)mozda gresim,al nekako me asocira na na zikru...zaebato,zaebato,pogotovo kad nestane metadon..tu na scemu dolaze krokodili
a ja necu da sam sam,jer krokodili dolaze...sjajno...
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=17kei-s67lM[/youtube]

[simon_says]

Legendarni golman Partizana Petar Borota preminuo je u petak, 12. februara u Italiji, posle duge i teške bolesti, javio je SOS Kanal.

Borota je poslednjih godina živeo u Đenovi.

Rođen je 5. marta 1952. godine u Beogradu, branio je za OFK Beograd, Partizan, a 1979. godine prešao je u Čelsi za 70.000 funti.

Ostaće upamćen kao sjajan golman, šoumen na terenu, a navijači Čelsija su ga jednostavno obožavali. U sezoni 1980/81. proglašen je za najboljeg igrača Čelsija te godine, nakon što je 16 utakmica u nizu uspeo da sačuva svoju mrežu.

Za londonski klub branio je 114 puta, a u ukupno 36 mečeva bio je nesavladan.

Neće biti zaboravljene ni njegove legendarne greške dok je branio za Partizan, a pogotovo kada je u jednom "večitom derbiju", misleći da je sudija nešto svirao, spustio loptu na zemlju, Miloš Šestić mu je uzeo i sa njom se lagano ušetao u mrežu. Tada je bilo 3:1 za Zvezdu.

Slnčnu stvar uradio je i u revanš utakmici Kupa evropskih šampiona u Drezdenu. Partizan je u Drezden otišao sa prednošću od 2:0, ali je Borota napravio kiks, spustio je loptu na peterac, a onda mu je jedan igrač Drezdena prišao, uzeo mu loptu i dao gol.

Četiri puta je branio za reprezentaciju Jugoslavije, a ostaće nezaboravan meč protiv Rumunije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo (pobeda reprezentacije SFRJ 6:4). Prvi gol na meču dali su Rumuni iz kornera, a Borota se nije ni pomerio sa linije nego je gestiklirao saigračima gde ko da se rasporedi.

Imao je i poseban stil oblačenja, pa je tako na terenu često branio u bermudama, odnosno šortsu do kolena, imao je i frizuru mini-val, a neretko je nosio i kačket. Tako je jednom prilikom odbranio penal za Čelsi, a potom sa loptom ušao u gol da bi uzeo kapu, a sudija je dosudio autogol!

Učestvovao je i u auto-trkama, a potom je javnosti obelodanio svoj slikarski talenat, pa je priredio i prvu autorsku izložbu u galeriji "Srećna nova umetnost" u SKC-u.

Posle Čelsija branio je i u Portugalu, za Boavistu i Porto.


[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=-OuG6zcTAuQ[/youtube]

R.I.P. Petar Borota


Ljudi, naročito ovdašnji, često nemaju taj dar da primete nešto specijalno u bližnjem svom.Ili ne žele da primete.

Nakon dugo godina, shvatio sam da je prava istina ipak ovo drugo.Zavist, pakost,licemerje i ekstremna netrpeljivost prema tudjem uspehu...da li je to prava čovečija priroda?

Zna se da niti jedno živo biće nije bezgrešno, savršeno.U svakom belom ima ponešto crno i obrnuto.To samo pokazuje koliko je u stvari Kosmos i priroda savršena.Ipak , kako biti izuzetan u svoj toj prosečnosti danas?A kako si to mogao biti pre 30 godina, kada je prosečnost bila najcenjenija vrlina?

12.februara preminuo je u 56.godini Petar Borota, čuveni SFRJ golman, član Partizana, Čelsija i reprezentacije.Smrt ga je zatekla u Djenovi, u toplini porodičnog doma, gde se daleko od očiju javnosti dugo borio sa teškom bolešću.

Bio je umetnik,slikar,Pera Borota je preteča onog što su bili Iguita, Kampos, Čilavert kasnije postali-golmani bekovi.
Scena iz filma "Kad porastem biću Kengur" (kada Djuričko sa kačketom ulazi u gol) svojevrstan omaž ovom majstoru.
Sedim tako,razmisljam o njemu,kad ono tekma,i na utamici vidim nešto što me je fasciniralo.

Stadion "Stamford Bridge" u Londonu, meč FA kupa izmedju Čelsija i Kardifa.Oficijalni spiker pre početka meča najavljuje minut ćutanja, u znak počasti Petru Boroti, čelsijevom igraču godine 1981. I Vidim:Solomon Kalu, Balak, Drogba, Teri i ostali igrači stoje zagrljeni oko centra igrališta i ćuteći gledaju u prazno.Vidim 50.000 muklih navijača "plavaca", koji nemo odaju priznanje nekadašnjem ljubimcu.I vidim Romana Abramoviča, tog moćnika i multi-milijardera, kako nepomično stoji kao sveća u VIP loži.

Pera je dobio priznanje za svoje mane zbog kojih su ga mnogi psovali.Postao je deo tišine "Stamforda".Deo nečeg velikog, što niko ne može kupiti svojim milijardama.


Doživeo je da ga "plavci" najbučnijom tišinom isprate u legendu.A šta se može više od toga?
Pero,HVALA TI!!!
laka mu zemlja

[oci boje meda]

:smt113

[Param-parcad]

:smt113

valjda bi trebalo obrnuto...

[simon_says]

hvala T ,
kako si T.?
Nema te sto hiljada godina?
Pozdrav 8)

[oci boje meda]

pa onako, malo pravim sranja, pa stanem, i tako u krug....sve u svemu i nije tako lose...a ti?mogao bi na pp da mi bacis br tel da te cujem malo

[YugoS]

:smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106 :smt106

:smt088

[oci boje meda]

yugo to nesto meni a zasto? zbog malo sranja? sto se ne javljas? nigde nigde....