Narkomanski životni stil...

[sanela]

knesa je napisao/la: ogavniji je osjecaj cistog duha,poslije ovisnosti nego ta surova zutaljska stvarnost.

Ovo je nešto čega takodje verovatno većina nas nije svesna. Meni bi recimo bilo logično da čovek koji se skine sa dopa relativno brzo oseti i neku vrstu rasterećenja koje mu pruža nov način života, a time i uvidi prednosti istog. Ako ništa drugo, onda bar neustaješ i neležeš sa frkom šta ćeš i kako ćeš danas/sutra, gde ćeš nabaviti novac koji ti je potreban, koga ćeš prevariti, šta ćeš ovog puta slagati i sl. Pa i to je nešto za početak, zar ne?

Gore ctirano me navelo da pokrenem diskusiju o temi o kojoj već neko vrijeme razmišljam...
Uz narkomaniju je vezan određeni način života, koji se uglavnom sastoji od traženja love za drogu, nabavljanja robe, uzimanja, pa onda sve ispočetka... U cijelom tom krugu dešavaju se stvari koje nama koji se nismo drogirali ne mogu ni na pamet pasti. Cijeli taj proces, neizvjesnost, turbulencije, sve je to dio narkomanskog životnog stila.

Momci koji se liječe u komuni mi znaju reći da im upravo taj dio traženja i dolaska do robe više fali nego samo uzimanje droge. Znači fali im taj životni stil. Dosadno im je u ovom "našem svijetu". Ovdje im je sve presporo, zapravo nema adrenalina i neizvjesnosti... to ja nekako tako vidim.

E sada, moje pitanje je da vi, koji apstinirate, napišete šta je razlika između ovisničkog i neovisničkog stila života kod vas. Fali li vam taj adrenalin? Ako fali, kako ste to nadoknadili? I da li je nešto ostalo od onog "starog" životnog stila, kao npr. pušenje trave? I šta vam ti "ostaci" starog životnog stila daju? Zašto ne možete/nećete toga da se riješite?

Voljela bih da čujem vaša mišljenja na temu životnih stilova sada, dok se liječite ili ste čisti i prije. Koja je razlika? Šta vam fali od prije, ako išta fali.... i tako.

[Pawa]

Sanela drago mi je da si postavila ovu temu jer i mene zaista zanima mnogo toga. Naime,tek kada sam pročitala komentar knese, shvatila sam da do tog trenutka ja recimo nisam ni pomislila da onima koji apstiniraju osećaj čistog duha može biti ogavan. Rekla sam šta bi meni bilo logično, ali to izgleda nema veze sa realnošću. Stvarno jedva čekam da pročitam šta ljudi koji apstiniraju misle o tome.

[PROČITAJ ME]

ćao Sanela.. ovako kako sam izašla iz centra skroz sam druga osoba, uopće mi ne fale neke stvari, ne neke nego mnoge.. ne znam ni ja kako to ali je hvala Bogu tako... našla sam se u mnogim ljepšim stvarima u životu od drogiranja, lutanja traženja, cimanja, laži, prevare itd.. sve sam to zamjenila ljepšim stvarima. U mom slučaju duhovnim stvarima. evo, uopće mi niti jednom nije palo na pamet kada izađem da idem u potragu.. ni najmanje..Danas mogu dignute, trjezne glave hodati ulicama ovog grada a da me ništa ne dotakne... Jedino što me dotiče jeste Allahova moćna ruka. vidjela sam izlaz i spasenje kroz Boga i sa Njim... i vrlo pogrešno nije ogavniji osjećaj praznog duha, poslije ovisnosti, naprotiv tek tada počinješ da živiš.. Atu prazninu ti može upotpuniti jedino Bog i niko drugi... tačka. i sada mi je jedino žao što nisam prije otišla u komunu, jer danas znam prave vrijednosti života.. i živim ih punim plućima, čovječe uživam.. a samo koliko me strah bilo otići, ma sramota jedna zar ne A danas bih svakome preporučila reto, pa barem neki perio nije bitno... Bitno je da se vidi da se može živjeti bez svega, baš bez svega.. Ja i dan danas primjenjujem i živim neke stvari koje sam naučila u centru... I danas su moji ponosni na mene ne srame se više.. Hvala Bogu... toliko.. ljudi može se.. pozzzz od Jace

[Nikajlo]

ja sam trenutno izmedju amplituda apstinencije i recidiva. ali sam u fazonu da su sve to sitni koraci ka ozdravljenju, koje ce uslediti.
nego,da odgovrim na Sanelino pitanje o onome sto ti nedostaje u nacinu zivota.. rekao bih to ovako, kada sam odlucio da idem na lecenje, i kada je ono zapocelo, osetio sam tugu koju osetis kada ti otputuje neko veoma drag, kada se posvadjas sa najboljim prijateljem, kada se razvedes ili ti neko umre. TOLIKO MI NEDOSTAJE HEROIN! kao da je neko oteo (a ja na to pristao, da mi izvuku) svu srz, smisao i ugodnost iz zivota.

[AnAna_mo]

Ja bi napisala nešto, ali imam osjećaj da ću biti preopširma pa mi se neda. Reći ću samo glavno: Da, poslije prekida uzimanja heroina taj stari film, način života toliko fali, fali u biti više od uzimanja droge. I kod mene je u biti ta dosada, i ne znanje da ispunim vrijeme - uvijek dovodila do recidiva ili ponovnog navlačenja.

[PsyTechGirl]

Narkomanski stil života je nešto posebno..
Pun je adrenalina, akcije, kombinovanja i nikad nije dosadno.. Na kraju, završena shema dodje samo kao nagrada..
I onda iscooliraš malo, taman dok odmoriš i dok ne počne frka i onda sve ispočetka, novi izazovi (jer oni koje si juče prevario, danas neće pristati na isto) nova kombinovanja nove najnemogućnije situacije u kojima mi, toliko pametni i snalažljivi, puni životnog iskustva, narkomani ipak uspemo da se snadjemo. I onda likujemo. Kao - kako smo samo pametni i snalažljivi.
I to je ceo naš svet. Svakodnevna borba za drogu.
I ja mislim da baš zato, kada neko sa strane pokuša da nam pomogne da ostavimo sve to, mi se ne damo i čuvamo naše kombinacije kao najveću svetinju. Ne damo da nam ništa uništi našu svakodnevnicu jer, ako bi prestalo to, onda bi usledili problemi za koje nismo ni svesni da postoje!! A kome to još treba??
I ja mislim da je najteže promeniti taj način života. I najviše vremena treba za isto.
Promena društva i načina života.
Pa, ljudi moji to je promena svega što mi jesmo. Nije lako. Ali nije ni nemoguće ..
E sad, čime to zameniti ??
Za to je potrebno duže vremena, jasno da ne može preko noći.
Dolazi do apsolutnog menjanja ljudi oko nas, navika, ideja, planova, razmišljanja.. Sada shvatam da zato ne možemo sami ništa. Neophodan je neko ko će da nas usmerava a mi iz straha da ne bude kao pre da slušamo i pratimo sve što nam se kaže.
Mada opet, to je bio moj put i moji razlozi.
Od osobe do osobe ovi razlozi su drugačiji i individualni ali se u principu sve svodi na isto.
Valjda se nekad negde, u krajnjoj liniji setiš nekih svojih ciljeva i ideja kako bi život trebao da izgleda i kada shvatiš da ti ne živiš to što si mislio da ćeš živeti, onda pogledaš oko sebe i vidiš ljude koji žive tvoj život, život iz tvojih maštanja, pitašp se - zašto i ti ne bi ??
Ali za to je neophodno promeniti društvo..jer, svi smo mi narkomani isti.. i možemo pomoći jedni drugima samo u nalaženju kombinacija i ništa drugo..

[PsyTechGirl]

I da li je nešto ostalo od onog "starog" životnog stila, kao npr. pušenje trave? I šta vam ti "ostaci" starog životnog stila daju? Zašto ne možete/nećete toga da se riješite?

A ovo si dobro skontala. Tj verovatno su mnogi ali mi mislimo da se to ne zna..
Nakon drogiranja svim i svačim, trava je ta koja ostaje kao jedina spona izmedju dva sveta.
Kao kad recimo ostaviš celu svoju porodicu i odeš u svet da praviš svoj život.
Nikome se nikad više nećeš javiti. Ali odlučiš da se javiš samo 'mami'. Onako, da ne brine. Da zna da si ipak to i dalje ti, bez obzira na sve promene koje si napravila 8)
I čvrsto veruješ da te 'mama' neće uspeti nagovoriti da se vratiš kući, jer znaš da ti kući nije lepo. Znaš šta želiš i tome težiš.
Ali, to ne znači da je to dobro i da tako treba.. To je samo naša slabost da presečemo sve korene lošeg i usmerimo se samo na dobro..
Ali dobro, malo po malo, radi se na tome, pa niko nije savršen.. Step by step ..

[anfakabl]

Ne nedostaje mi ni đir ni dop, pogotovo mi ne nedostaju čekićanja razna i ružni restart svakog jutra. Nedostaje mi ona JA pre kontakta sa heroinom. Tu i tamo se pojavi, ali je preslaba da preuzme komandu. Mnoge stvari sam nepovratno izgubila, uništila.
Istina je da me svaki prekid sa dopom jako boleo i da sam tada tražila razlog da se ponovo uradim-samo još jednom-bio to oblačan dan ili čista pederska predaja.
Očaj i tuga koje sam osećala su me sablažnjivali, činili da razumem ljude koji su počinili samoubistvo u takvim danima, iako duboko verujem da je suicid težak zločin, protivprirodan i protiv Boga. Užas.
Taj "osećaj čistog duha" bi ja nazvala pogled u ogledalo nakon dugog izbegavanja, ono kad te Realan Život raspali po njušci. Kada dođu stvari na naplatu, a štitovi su ti kraj nogu.
Pušenje trave nije mi ostatak starog života, najiskrenije-počela sam je pušiti da mi olakša zikru, ponekad čak na silu tih prvih noći skidanja. Sada je gušt, maleni switch off, kao što neko ponekad zvekne viski.
Mene bole oni neopipljivi ostaci džankerske ličnosti. Talog koji se nakupio u duši. Pomaže mi ovaj forum, najviše jedna predivna osoba. On ima strpljenja za moja sranja, zna kako da postupa i kako da me usmeri lagano, jer od pritiska i pridika bih pobegla. Najbitnije mi je što zna kroz šta prolazim.
Kapira me.

[Mauriko]

Jedna stvar je istinita, svakom, ali bukvalno svakom zavisniku je u licnom opisu : ambicioznost broj jedan. Jer moras biti stvarno ambiciozan i istrajan nebi li dogurao tamo gde je vecina nas dogurala. Kolko god vam ovo zvucalo smesmo ili morbidno...istina je...
E sad, bitno je samo da se zainteresujes za neku stvar i naravno postavis sebi neki NOVI cilj... uspeh je zagarantovan. E upravo ova stvar te vuce napred.
Ja sam postavio sebi ciljeve, i super mi je. Nimalo mi ne fali narkomanski stil.
Ljudi morate nauciti da se ne treba ponasati prema pricipu zadovoljstva.

[PROČITAJ ME]

bravo Mauriko, ovo mi se svidjelo.. samo pametno guraj dalje. pozzzz