majka konacno otkrila bolnu istinu

[klara60]

Postovani karamut stari
savrseno se razumjemo. Sto se tice policije bas tako sam mislila, a tog starog "drustva" takodje-planiram ih sve upozoriti, a na takvoj sam radnoj poziciji, da sam cula da me se boje.
Zurim na posao, pa ne mogu da se raspisem-cekat cu da se ona vrati i u skladu sa njenim ponasanjem cu reagovati, mada moram priznati hvata me trema i misli mi rade 1000 na sat, sta i kako organizovati.
Hvala vam.Vidim da se mnogo trudite oko mog problema pa cu vas uskoro , najvjerovatnije kontaktirati na pp.

[sandrina]

Draga gospodjo...slicno cu vas savetovati kao i ostali ovde, a to je da budete obazrivi jer ne mozete biti svesni na kakve su sve manipulacije i lazi narkomani spremni, i dokle su sve spremni da idu...naterace vas da pomislite da ih skroz kontrolisete, a u stvari ce oni kontrolisati vas...Znam da Vam je mozda tesko da razumete, ali radi njenog dobra poslusajte savete i budite pametni u odlucivanju...Ne dozvolite da Vas emocije kontrolisu...
Ja sam 50 dana bila na psihijatriji, bila pozitivna, kreativna, puno citala...a u stvari sam nasla nacin kako da prevarim i porodicu, i psihijatre...da dodjem do svoje kartice i telefona i celokupne 'seme' kako da mi doture ono sto mi treba i to na 4. sprat klinike zatvrenog tipa...Naucila sam kako da ne popijem lek zato sto sam uradjena a da oni ne mogu da provale, a posle ih cuvam za nekad kad zatreba...
Izvinite ako ovo sto Vam pricamo izgleda surovo i sigurno Vas boli, ali to je realnost, i nista drugo...
I naravno da ima nade, u to morate cvrsto da verujete, ona je na dobrom putu, a Vi joj morate pomoci da tamo i ostane...
Zelim sve najbolje...

[klara60]

Kcerka je izasla iz bolnice prije sedam dana. Par dana je provela u selu, sada je kuci jer moramo ici na kontrolu kod njenog doktora u drugom gradu (gdje je bila u bolnici). Za sada ide ova izolacija. Ne zeli nigdje ici, osim u selo. Jezi se na "ono drustvo" i nas par osoba iz porodice i familije joj sluzimo za ispovjedanje. Jednostavno kad pocne pricati, mi je slusamo i trudimo se da postavljamo kratka i jasna pitanja, da je navodimo na razmisljanje. Ona pronalazi sebe. Trudi se, monogo. Pomaze u kuci, obraca paznju na sitnice, zeli uciti, samo jos nema prave koncentracije. Juce je bila sva OK_vesela, pricljiva, nasmijana, a danas je umorna.Prica sve sto joj se "desava" u glavi. Ima nasu podrsku, a razumije i sto smo mi sumnjicavi u svemu. Mnogo vjeruje svom doktoru.Uspjela je zaustaviti i bulimiju. Nastoji u svemu da se kontrolise.Jos uvijek nocu ima povremeno kosmare, a i ja ih imam. Trenutno sam na odmoru i posvecena njoj. Ne planiramo nista na duge staze.Jednostavno smo sad u fazi da pretimo ovu situaciju, a ako sta krene na krivo, spremni smo za reakciju'-ar tako mislimo....Povremeno cu se javljati da opisem razvoj situacije.

[karamut.stari]

треба ће вам много снаге
пазите да не падне у депресију и ако видите знаке депресије дупли опрез и тражите начина да је извучете из депресије
што више разговора и нађите јој што више активности
старо друштво најбоље да не прилази ни близу ни преко интернета
сваки знак утучености или безвољности опет нека вас натера на додатни опрез
желим вам пуно среће и снаге јер опоравак ће трајати јако дуго
важно је да знате за шта се борите јер кад имате циљ имаћете и начин како се изборити
увек сам ту у комшилуку и спреман да помогнем јер знам шта значи и неспавање и све муке које проживљавате

[klara60]

Mnogo hvala na podrsci Karamut.stari,
na velikom sam oprezu. Starog drustva nema, nije ih bilo i kad su culi za bolnice! Dan, prije kontrole kod doktora, iznenada sam je testirala, nije se uopste bunila i bila je "cista". Poljubila sam je i rekla da cu to ciniti i ubuduce i normalno bez najave. Doktor je zadovoljan oporavkom, ali i istog misljenja da se i dalje ne smije izlagati izazovima. Maksimalno se trudim da joj pomognem da joj dan bude ispunjen aktivnostima raznim ,a i ona to cini. Mnogo razgovaramo. Problem je san. Cesto sanja kosmare, pa je molim kad se probudi da i mene zovne da sjedimo ili pricamo. Trudi se da uci, evo upravo je dosao nas kum, koji se bavi miuzikom, da s njom snimi neke pjesme (on zna za problem , a i da ona lijepo pjeva, pa eto trudi se da joj vrati samopuzdanje). U ponedjeljak idemo doktorima/psihologu i neuoropsihijatru u nasem gradu na kontrole-i oni pokazuju veliko strpljenje i trude se oko nje. Razgovarale smo i sa infektologiom radi lijecenja hepatitisa i to bi trebalo uskoro da krene....Jaka je ona, sto ne znaci da ne moze da poklekne, ali zato smo mi tu da joj to nedozvolimo. Kad je njoj dobro, ja "punim baterije"....Srece, ona je sama trazila ovu izolaciju i ne buni se, svjesna je svega...Slozili smo se da idemo dan po dan-ne smijemo puno mastati i brinuti unaprijed, nego moramo samo biti oprezni. Jos jednom hvala puno, javljat cu se sa novistima.

[klara60]

Evo me s novostima iz "kucne komune". Mojoj kcerki je sada tacno dva mjeseca kako je "cista". U kucu je i ne pomislja na izlaske. Mnogo razgovaramo, mi u porodici,kao i prijatelji,koji su upoznati sa problemom, s njom.Pricamo o zivotu, o svemu.Ona se mnogo promjenila,kaze da svaki dan sve bistrije razmislja,da ponovo zapaza lijepe svari, mnogo se kaje zbog svega sto je povezano sa drogama, cesto zaplace,a onda naglo obrise suze.digne glavu i kaze :"Pobjedit cu ja to sve!". Mi joj pruzamo podrsku u svemu pozitivnom (ne prigovaramo joj za proslost). Jos uvijek sanja snove,kako se drogira,sva ta mjesta i scene, mi je tjesimo da ce i to proci.Sprema ispite. Dosta vremene provodi s bratom,on je provoza gradom, vodi u kupovinu,zubaru, gledaju filmove,slusaju muziku i sto je najvaznije pricaju,pricaju....Ide redovno na kontrole kod psihologa i psihijatra. Pocela je da se dotjeruje, sve joj je bitnije kako izgleda, a jos bitnije da sebe izgradi kao licnost,da se obrazuje i da svima dokaze da ono "jednom narkoman-uvijek narkoman" ne vazi u svim slucajevima....Eto,to je ukratko izvjestaj za ova dva mjeseca. Sve se odvija kao u onom filmu: "Svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujem...". Dobro je...Ipak ja se ne opustam...Jednostavno toliko sam isprepadana da ne mogu da se opustim i da mislim da je sve gotovo,kad znam da je za izvlacenje iz tog pakla potrebno mnogo vise vremena i da u tome mora biti uspona i padova, samo sto se ipak nadam (jer vidim da se ona trudi da se promjeni u svakom pogledu na bolje i to ne samo pricom,nego i djelima) da ce ti padovi biti sa sve manjih visina i da cemo moci reagovati na vrijeme.....
Trenutno nas muci hepatitis c i ne znam da li da ovdje pisem o tome ili otvorim novu temu, jer me (kao i nju) jako zanimanju iskustva vezana za lijecenje ove bolesti.

[klara60]

Evo izvjestaja iz kucne komune nakon tri i po mjeseca. Kcerka ima jaku volju i ja je normalno podrzavam. Na samom pocetku je imala dva recidiva sa trodonima i travom, donijela joj drugarica. Ja sam to kasnije saznala, a ona-kcerka je ODMAH o svemu iskreno ispricala ocu s tim da se meni ne govori. Kad je i meni i doktoru priznala opravdavala je to time da je bolje sto se to tada desilo jer joj se oboje smucilo i ne vuce je vise zelja. Ta drugarica ne dozali vise ovamo,jer joj je ona rekla. Uspjela je u tome da joj se vratio najbolji drug, koji je bio simpatican neko vece, kada je ona popila nove tablete za spavanje (dr propisao) i vidio je kako naglo postaje sanjiva,doletio je do mene da mi kaze sta se desava,da ne bih u njega sta posumnjala. Osim njega pocela je lagano kontaktirati,posredstvom intreneta sa par drugarica iz vremena dok nije usla u vode droge. Morat ce obnavljati godinu zbog prpustenih predavanja, ali i za to smo nasli da je bolje jer ona hoce da STUDIRA,tj.da dobro nauci te predmete,a ne da proseta kroz fakultet. Puno obecava i pravilno razmislja, a ja pored toga sto je hrabrim ipak i upozoravam da "malo spusti loptu" tj.da ne leti visoko-korak po korak. Uopste nema zelje za izlascima, jer kako kaze sve je to podsjeca na to narkomansko drustvo i gluposti zbog kojih se kaje.Sve u svemu dobro nam ide.Brat se mnogo brine za nju, ne ostavljamo je samu ni 10 minuta. Saradjuje u lijecenju,ide na kontrole.Psihicki se pripremamo za ovu fazu koja nastupa nakon euforije, da ne zapadne u depresije. Zato mi je sada problem sto jos uvijek ne mogu kod nje da postignem da organizuje dan, satnicu i sl.jer smatram da je to jako bitno-postaviti neke manje ciljeve i ispunjavati ih te pratiti kroz neku vrstu dnevnika. Oko toga vodim borbu ovih dana pa bih voljela neki savjet u vezi s tim.Hvala unaprijed.

[klara60]

Imam potrebu da se malo javim da sa vama podjelim radost sto mi je kcerka preko četiri mjeseca "čista". Mogu reći da nam, za sada dobro ide. Još uvijek imamo nekih problema oko organizacije dana i sl.ustvari ONA ima, jer to je na njoj. Ipak, ne može i bez nas, pa smo se muž i ja jutros dogovarali da razgovaramo s njom da joj pružimo više slobode, tj. da joj omogućimo da ide na neka predavanja na fax-u (uz naš nadzor iz prikrajka), ali pod uslovom da to ONA STVARNO ŽELI i da će to ozbiljno shvatiti. Smatramo to dobrim potezom, jer bi bila sa svojom generacijom i jer bi pokrenula fax sa mrtve tačke.
Svaki dan čitam vaše postove i pokušavam da što više pouke izvučem iz njih-niste ni svjesni koliko pomažete svojim pisanjem. Pozdrav!

[klara60]

Desilo se i to!!! U noci izmedju nedjelje i ponedjeljka moja kcerka je popila skoro dvije table tableta za spavanje!!!Uzas! #-o nije mogla spavati i ustala da uci. Ja sam ustajala da vidim sta radi, prethodni dan je bila raspolozena i sve OK. Pred zoru, osjetila sam da nesto nije u redu i kad sam shvatila da ne mogu da je razbudim, pozvala sam muza....Razbudili smo je, tjerali da povraca, davali u velikim kolicinama mlijeko, pa opet da povraca. Zvala sam i hitnu-trazili su da je dovedem.Ona nije htjela. Nismo joj dali da zaspi-zvali smo moju mamu u pomoc....Ma uzas. ...Kasnije kad sam s njom razgovarala ispricala mi je da joj se nije spavalo pa je popila jednu, dvije tablete-to je osamutilo i onda je bilo "Kad je bal nek je maskembal" popila sve sto je nasla, krenule halucinacije i ona ti "ladno" izreze sebi ruku i onda zamota to (sreca nije puno). Kako je vise dolazila sebi, sve se vise kajala zbog toga i plakala, plakala...Kaze ne moze da shvati sta joj je bilo. Ja mislim da je kriza, ona negira...Evo danas je cetvrtak, polako dolazim sebi od tog dogadjaja, necu puno da je smaram, ali svaki pogodan trenutak koristim da pokusamo rasvijetliti taj dogadjaj, da mu pokusamo pronaci uzrok. OK-pomirila sam se s tim da je to izgubljena bitka, ali rat nije. Dizemo se ponovo, otresamo to sa sebe i krecemo jos odlucnije u borbu protiv tog zla. Ona se, bar tako djeluje, brzo podigla. Ide redovno (pod nasim nadzorom) na fax. uci, smije se, radi ponesto u kuci, optimista je...Krajem mjeseca imamo zakazano kod njenog doktora. Popricat cemo o ovome, a u medjuvremenu i vasi bi mi komentari dobro dosli. Da, jos da napomenem-od tada nema vise tableta za spavanje (imala ih je u terapiji),ali sad sam ih ja ukunila i ona se ne buni, cak vidimo (bar za sada) da ona sasvim dobro funkcionise i bez njih.

[saša-ex]

Ne bih puno da mracim,ali...To sto je popila ove tablete vam pokazuje da stvari bas i ne stoje bog zna kako dobro. Druga stvar, koliko vidim, ona se sa doktorom i ne vidja bas cesto? Vidite, nece vasu cerku promeniti to sto se ne drogira ili sedi kod kuce ili je krenula na fax...Sve je to dobro ali ona treba mnogo vise. Po mom misljenju, posete DOBROM psihijatru treba da budu mnogo cesce, bar prvih pola godine. Ipak, zelim vam da uspete u ovoj borbi. A da je lako, pa i nije...samo je moguce, ako ne potcenjujete neprijatelja. I jos jedan savet, pricajte sa njom i recite joj da ako napravi jos jedan recidiv, treba da ide u komunu, ali ovaj put pravu.