Heeeeej!
Pa, ne mogu vam reci kako ste me i koliko obradovali ovim lepim recima i toplim docekom!
Puno vam hvala, mnogo znaci kad se vratis na svoje i medju svoje, a narocito kad te tako docekaju! Evo, i sada, dok ovo kuckam, ne skidam ovaj gigantski osmeh s lica!
Super zvucite, bre! Delujete kao da je sve i vise nego "pod kontrolom"! Kao da ste zaista svi dobro, veselo, pozitivno!? Jel stvarno jeste? Jel izdrzavate? Kako vam teku dani, cime se bavite? Jel uspesno odje$avate demone?
Jel neko mozda ludo (ili potpuno normalno) zaljubljen moze biti?
Jel neko napravio drasticne promene u svom zivotu? Mozda je neko konacno dao neki ispit ili zavrsio skolu/faks ili nasao (dobar) posao ili se nekome mozda dogodilo nesto jezivo dobro i vazno?
Bas bih volela da cujem!
Baj d vej, unapred se ogradjujem i izvinjavam na sopstvenoj hiperextatici!
Kao sto napomenuh u tom prvom javljanju, molim vas da uzmete u obzir moje trenutno stanje potpunog mentalnog, duhovnog i dushevnog shou-programa (da se strucno izrazim), verovatno delujem kao da sam skroz "fiju". Sto nije bas daleko od istine. Al je, makar, nevidjeno pozitivno.
Dosta je bilo negativnih "fijua" (!?!)! Way waaaay too much.
SMRT NEGATIVNIM FIJUIMA! Haha! Jel vidite? Surfam na ovom gigantskom talasu extremne ljubavi i extaze, lebdim po` metra od zemlje... i nadam se da cu bar nekome od drugara ovde preneti bar malo tog vajba... Sigurna sam da je lekovit.
Kad samo pomislim... na te svoje najcrnje periode i godine... joj majko!
Kako bih volela da nisam prespavala ceo taj period...da nisam izgubila sve to silno, dragoceno vreme... da nisam potpuno onemogucila sebi da mi se bilo sta lepo dogodi...
U principu, odavno sam resila da se ni zbog cega u zivotu ne kajem.
No remorse, no regret... sto bi rekao tj. otpevao jedan istetovirani cika...
Umesto kajanja, trudila sam se da greske ne pravim - tj. ne ponavljam - tj. ispravljam sto pre i sto bolje...
Ali ne mogu da se otrgnem ovom osecanju da sam sama sebi jednostavno uskratila, upropastila, izbrisala, unistila to silno, neponovljivo vreme....
Sama sebi!
Pa, to moze da uradi samo kompletan idiJot, zar ne?
Znam da dobro znate o cemu govorim, i verovatno ce se vecina sloziti sa mnom. Silno vreme koje niko nikada ne moze vratiti...najbolje godine...ubijene...prespavane.... provedene u komi... Zapravo, bilo bi super da je stvarno bila koma...a ovako... godine provedene u je%enom paklu! P a k l u! Sushta muka, bol, nesreca!
Kapirate?
Sama sebi priredila godine bola i nesrece...sama sebi to radila danima, nocima, nedeljama, mesecima.... Kapirate kako je to strasno? Kako je to je%eno strasno i uzasno...
I to svesno.
Pa, ko bi normalan to sebi radio? Niko normalan. Ja mogu sad i ovde da potpisem da
A) Nisam bila normalna tj. da overim svoj status potpunog i extremnog idijota
B) da sam bila Kraljica Samodestrukcije
C) da sam pazljivo, temeljno, detaljno, sistematski i USPESNO radila na tome da od svog zivota, od svakog dana, stvorim najstrasniji pakao.
Svaki dan, svaku noc.
Ubijala svaku naznaku neceg dobrog, zurila da je prespavam... da je sto pre pretvorim u negativ, u nesto sto crnje, sto uzasnije...
I zasto ja sad vama ovo pricam?
Nemam pojma!
Valjda zato sto ne mogu da se otrgnem tom jakom osecanju... i krivice, i sramote... i bespomocnosti jer vreme ne mogu da vratim i stvorene oziljke (svoje i svojih najdrazih) ne mogu da izbrisem...
A sada sve to osecam i vise nego ranije, jer mi se sada desavaju stvari koje sam mislila da nikada necu doziveti... stvari za koje sam bila uverena da u sledeca tri zivota necu zasluziti...stvari za kojima sam tugovala i skoro ih ozalila i prezalila, o kojima sam sanjarila...
Iz nekog razloga, koji verovatno nikada necu skapirati, bas kao sto to uvek ide - kad sam se najmanje nadala tj. potpuno nenadala, ceo zivot mi se promenio. Malo je reci promenio. Novi zivot bi bio tacniji termin.
Ne znam kako i zasto.
Ne znam.
Evo, kuckam u drvo i pljuckam... da ne ureknem.
I zasto vam sada sve ovo pricam? I to ovako, polu-povezano i skroz uzbudjeno?
Pa, valjda zbog toga sto vam TOLIKO STRASNO zelim da vam se desi neka ovakva promena!
Mislim, neka dobra (understatement of the year), mnogo mnogo jaka i dobra stvar... da vas otkine, da vas shikne direktno u svemir... da vas pokida od ludila i srece....
I valjda zbog toga sto se nadam da ce ovo mozda procitati i neko nov i mlad, neko ko je upravo u sred tog pakla u kom smo svi mi bili, neko ko mozda jos uvek ne kapira sta sebi cini, neko ko je mozda na pocetku... neko ko misli da ce lepe stvari poceti da mu se desavaju jer se on(a) oseca mnogo dobro tih sat/dva kad podlegne iskusenju, kad pusti Zver da se bashkari po telu i dusi, da tako prijatno truje i ubija... da ubija...i cini da jako zelimo da jos vise ubija... i da mislimo da nam cini dobro....
Ovo vam pisem i zato sto osecam i jaku potrebu da podelim svoju srecu sa vama.
Retka je i mnogo velika.
I nije nalik nicemu sto sam iskusila ikada ranije.
Zaista mislim da je ovo - za ceo zivot.
Ne mogu ni da pocnem da objasnjavam kako i zasto, ali neke stvari, narocito posle godina zivotnog iskustva, covek (a narocito zena!) samo - ZNA!
Znate na sta mislim?
Neke stvari prosto osetite celim telom i celom dusom.
A ja osecam da je ovo najvaznija godina u mom zivotu, najvaznije vreme.
I ne znam cime sam zasluzila da mi se nesto ovako dogodi. Ne znam.
Necu mnogo o tome ni da razmisljam, ne vredi.
Ali hocu da vam kazem da RIZIKUJETE!
RIZIKUJTE!
Zaje%ite proracune, kalkulacije... cak i "common sense" i "zdravu" ljudsku logiku i sve to zajedno!
Ako kazem "listen to your heart" imate dozvolu da me svi, tako kolektivno, ispljujete najstrasnije! Hahaha ne moz` biti jadnije, ofucanije i neubedljivije! Jedna od najodvratnijih fraza! Zato je necu reci haha!
Ma, znate na sta mislim, sigurna sam!
Zaboravite na sve, kad vam "srce kaze" da je to-to, zaboravite na SVE ostalo i ZGRABITE priliku! Ma koliko NEMOGUCE stvari bile, ma koliko potpuno sulude i nemoguce sve okolnosti bile, samo je zgrabite!
Jednom cu vam ispricati kompletno neverovatnu pricu o sledu dogadjaja i okolnostima koje su dovele do ovog mog Novog Zivota, necete mi verovati. SVE sto se desavalo, od prvog trenutka, bas SVE je trebalo da u samom startu potpuno eliminise svaku mogucnost da se bilo sta dogodi.
Svaka okolnost, a bilo ih je TAKO mnogo... trebalo je po "difoltu" da prosto likvidira, da eliminise bilo sta...
Moj licni razum i logika takodje... govorili su mi da i ne razmisljam o necemu sto, ni pod kakvim okolnostima, prosto ne moze da se dogodi...
A moje srce... joj...
Moje srce ga je prepoznalo istog trenutka, kad sam prvi put u zivotu pogledala u ugao sobe i srela se s tim ocima.
Iste milisekunde.
POTPUNI stranci, u svakom mogucem smislu... u sobi punoj ljudi.. samo smo se pogledali... i prepoznali.
I tako zakoracili u potpuno drugu dimenziju. Ali bukvalno.
Drugi film, drugi zivot.
I malo po malo, sto smo vise bezobrazno i suludo ignorisali sve ocigledne, potpune nemogucnosti i okolnosti, sve vise su se one pretvarale u mogucnosti i sve su se brze, lakse i magicnije slagale te kockice.
A kockice...sushta magija.
Nema druge reci. Magija.
Eto. To sam htela da podelim s vama, dragi moji drugari.
Verovatno i sami vidite da sam visoko na tom talasu, jos uvek.
Zapravo, svaki dan sve vise.
Narocito od kada sam rekla "DA" na njegovo pitanje, od kada sam pocela da isprobavam vencanice, shacujem lepe burme...
i time startovala jos jednu potpuno novu i neverovatnu fazu u svom zivotu.
Nadam se da mi necete (mnogo) zameriti na ovom izlivu...ludila.
Jos se vise radujem, jos vise srece i ljubavi osecam i sada, kad delim ovo s vama.
Sve je lepse kad se deli, zaista.
I svega vise ima, a ljubavi najvise, kad se deli s nekim. Ziva istina, iz pera Duska Radovica, ako se ne varam.
A sve je ovo usko povezano i sa tim crnim demonom, sa tim crnim uzasom koji je spojio nas ovde.
Nekako se nadam da ce, mozda, nesto sto sam ovde podelila s vama uticati, bar malo, na nekoga. Bar malo.
Mozda ce neko,kome jos malcice "fali", samo malo snage i podrske, naci u ovom mom izlivu (vrlo intimnih zapravo) misli i osecanja neku rec ohrabrenja.
Jer, ovo i jeste podrska. Ovo i jeste ono sto zelim svima nama tj. vama. Narocito onima koji su zaista dodirnuli samo dno. Samo dno dna, ono najcrnje, najstrasnije, najbolnije. Ono koje je mnogo blize smrti nego zivotu.
Ne dajte se i ne gubite nadu. Ni snagu.
I nikako nemojte misliti da je sve zauvek izgubljeno, da ste upropastili i ostatak svog zivota, da nema sanse da vam se desi nesto lepo i veliko...
Nemojte misliti da ste napravili sebi "losu karmu" za sledecih sto zivota, svim onim strasnim stvarima koje ste cinili.
Najgore ste cinili sami sebi, zar ne?
A kad se s tim prestane, kad polako zakoracis u Normalan Zivot, kad prodje onaj prvi period potpunog nesnalazenja, "resocijalizacije", bola, praznine... kad tu beskonacnu prazninu polako pocnes da ispunjavas stvarima koje tebe ispunjavaju, kad pocnes da se budis s osmehom na licu...videcete, istog trenutka pocnu da se desavaju dobre i lepe stvari.
To je zaista tako, kao po nekom misticnom i misterioznom pravilu!
Jel to mozda jos neko provalio?
Zaista se tako dogadja.
Brzo pocnu da se otvaraju vrata lepim stvarima koje nikada ne biste ocekivali, pocnu da se dogadjaju stvari koje vas obore s nogu, koje inspirisu i cine da vam srce bude puno.
Kao da nas neko gleda...odozgo... kao da zna...
Jel znate na sta mislim? Jel ste imali takva iskustva?
Joj ljudi... toliko bih vam jos rekla...podelila s vama....
I hocu, sigurna sam.
Narocito ako mi bar neko kaze da ga nije potpuno smorio ovaj moj "mali" post, da je razumeo(la) sta sam htela ka`sti, i najvise - ako neko oseti potrebu da takodje podeli neku svoju veliku srecu ovde s nama.
Najvise bih volela da cujem malo vise od vas, o vama, o tome sta se dogadjalo poslednjih mesec-dva (tri?), o tome kako ste, kako vam teku dani... Ma, znate vec!
Sta da radim, po prirodi sam jezivo radoznala osoba, a kad dodjem ovde onda me naravno najvise zanima da cujem konkretno, od vas, kako ste i sta se dogadja. Narocito pod ovim okolnostima, kad ne mogu (kao nekad) da 5 puta dnevno svratim i pogledam postove.
Baj d vej:
PLAY - Sto bi rekla Luna Lu "Kakva koegzistencija!!" hahaha...bez zezanja!
Bas si me obradovao i lepim recima i parapsiholoskim momentom! Puno hvala i nadam se da cemo sad stici da se ljudski ispricamo! Pa pricaj! Sta ima novog kod tebe??? Kako si (bio)? Kako teku tvoji dani??
FANATIK - Pa, kako te ne bih znala!? Hvala puno na lepim recima i zeljama! I ja se nadam i radim na tome da ASAP imam ovde neku pristojnu masinu... a o ADSL ili kablu da ne govorimo...to bi bilo ispunjenje mojih snova....
)
PEPELJUGA84 - Puno hvala, bolje te nasla! Jel to godina tvog rodjenja mozda (1984)? Ako jeste, volela bih da podelis s nama (mozda vec jesi, al` ja nisam bila "na casu" tj. pri kompu) - otkud ti ovde tj. jel u pitanju znatizelja ili si na pocetku (ili na kraju?) Borbe sa tim crnilom… U svakom slucaju, hvala jos jednom!
LUNA – Haha draga Luna! Hvala puno! Drago mi je “cuti” te, tako pozitivnu I “up”! Neki poseban razlog, mozda? Pricaj!
)
)
MISE EN PLACE – Hvala “novajlija”, dobrodosao(la?) I ti na ovo cudnovato mesto!
U slucaju da jos uvek nisi detektovao-la, ovde ces imati prilike da sretnes neke retko fine I zanimljive ljude, da podelis I razmenis najrazlicitija iskustva na, cini mi se, najbolji moguci nacin, da trazis I dobijes najbolje savete I misljenja iz prve ruke…
Generalno, s obzirom na temu tj. primarnu svrhu ovog mesta, videces I sam-a da se ovde neocekivano sire I najpozitivniji moguci “vajbovi”.
KATARINADIMEDICI – Hej Katarina! haha u pravu si! Vec mi je padalo na pamet da se ponovo registrujem, pod nekim drugim nickom – bas zbog tebe najvise!
Al nekako me mrzi da svima onda objasnjavam ko sam, da sam to “ja” I sve to.
Za sada, cini mi se da nema preterano puno zabuna, a I ja se trudim da se uvek potpisem sa “ Katarina S”, bas zbog toga.
Inace, jako mi je drago cuti tj. videti da si ovde, “zvucis” dobro, a nadam se da cu ASAP saznati I vise o tome sta se desava, kako si itd. Sve naj-naj!
)
Drugari, javite se, pricajte sta ima!
Jedva cekam da cujem!
I unapred se radujem nekim lepim vestima!
Ali, i ako ima nekih manje lepih vesti, slobodno pisite i podelite. Sve je bolje i lakse kad se podeli.
Ovih dana cu moci cesce da se kacim na internet tj. cesce da svracam, jos uvek imam neki pozajmljeni komp ovde, pa bih da iskoristim priliku i ljudski se i "covecanski" ispricam sa vama!
Sve najbolje vam, k`o i vazda, zeli
Katarina S.
???
....too bad! Jer mi je vise dojadila ova monotonija. Pa eto....
